Stručnjaci upozoravaju na opasnosti kofeina i šećera iz energetskih napitaka kod mladih

Sve više mladih u Srbiji poseže za energetskim pićima, a često roditelji nisu svesni koliko ovo može biti štetno za decu i tinejdžere. Zdravstveni radnici ističu da sastojci poput visokih doza kofeina, šećera, taurina i biljnih ekstrakata posebno ugrožavaju zdravlje mladih, čiji organizam je osetljiviji od organizma odraslih. Već pola sata nakon što dete popije energetski napitak može doći do ubrzanog pulsa, plićeg disanja i povišenog krvnog pritiska. Dr Ana Petrović, pedijatar, objašnjava: „Kod dece ista količina kofeina može imati višestruko jače dejstvo nego kod odraslih, što može dovesti do vrtoglavice, mučnine i osećaja nelagodnosti.“

Uz to, visok nivo šećera izaziva nagli porast insulina, što povećava šansu za gojaznost i dijabetes tipa 2, bolesti kod kojih telo ne koristi insulin pravilno. Kiselost i šećer iz ovih napitaka dodatno štete zubnoj gleđi kod dece, zbog čega zubi brže propadaju. Redovna konzumacija energetskih pića kod mladih povezana je i sa psihičkim tegobama poput hronične anksioznosti, razdražljivosti, problema sa snom i smanjenom pažnjom u školi. Dr Petrović naglašava: „Deca mogu postati preterano uznemirena, a često se pojavljuje i poremećaj ritma srca.“ Posebno upozorava na kombinovanje energetskih pića sa alkoholom, jer to može imati vrlo ozbiljne posledice po srce i celokupno zdravlje.

Nutricionisti i lekari savetuju da deca i tinejdžeri u potpunosti izbegavaju energetska pića, dok adolescentima preporučuju da, ukoliko ih konzumiraju, ne prelaze jedan napitak nedeljno. Ključ je da se deca podstaknu na zdrav san, balansiranu ishranu i dovoljno vode, umesto na napitke za brzu energiju.

Ako primetite promene u ponašanju, probleme sa snom ili srčane tegobe kod deteta, obavezno se obratite pedijatru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Komentari i ponašanje očeva mogu oblikovati odnos prema hrani i izgledu kod mladih žena – evo šta treba znati

Sve više žena u Srbiji primećuje da način na koji očevi pričaju o ishrani i izgledu može snažno uticati na njihov odnos prema hrani i telu. Fenomen poznat kao „badem tata“ opisuje očeve koji su zaokupljeni zdravom hranom i fizičkim izgledom, često vodeći razgovore o dijetama, kalorijama i vežbanju i sa sobom i sa decom.

Carlee D., koja ima 35 godina, priča da se od detinjstva navikla da je sa ocem često razgovarala o hrani i fizičkom izgledu. „Ako ne priča o sebi, pita mene i moju braću i sestre o našim navikama u ishrani i vežbanju“, kaže Carlee. Ona ističe da je takvo okruženje dovelo do poremećaja u ishrani, kada je jela samo kuvana jaja, jabuke i crnu kafu, sledeći očeve restriktivne navike.

Psihološkinja dr Sadi Foks navodi da roditelji – i majke i očevi – svojim ponašanjem i rečima mogu uticati na razvoj poremećaja ishrane kod dece. „Deca uče posmatranjem roditelja, čak i kada roditelji ništa ne izgovore“, ističe dr Rejčel Rodžers, profesorka psihologije. Kada se deca neprestano izlažu porukama o izgledu i pravilima ishrane, takve vrednosti usvajaju i često razvijaju slične stavove.

Iako se češće govori o uticaju majki, ne sme se zanemariti ni uloga očeva. Očevi koji često komentarišu izgled ili ishranu, bilo svoju ili dece, mogu nenamerno izazvati nesigurnost, lošu sliku o telu i nezdrave navike kod devojčica, ali i dečaka.

Stručnjaci preporučuju roditeljima i ženama da sa decom vode otvorene razgovore i izbegavaju komentarisanje težine i izgleda, dok je bolje naglasak staviti na zdrave navike umesto na broj kilograma ili kalorije. Ako primetite kod sebe ili dece znake poremećaja ishrane – kao što su opsednutost dijetama, preskakanje obroka ili osećaj krivice nakon jela – preporučuje se potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Razumevanje porodične dinamike i svesna promena načina komunikacije o hrani i telu može znatno doprineti izgradnji zdravijeg odnosa prema izgledu, posebno kod devojčica i mladih žena.

Desetogodišnja studija pokazuje da unos ultra-prerađene hrane nije direktno povezan sa slabljenjem mentalnih sposobnosti kod starijih osoba

Mnoge žene brinu o tome kako ishrana utiče na zdravlje mozga, posebno kada je reč o ultra-prerađenoj hrani poput grickalica, gotovih jela i prerađenog mesa. Novo istraživanje iz Amsterdama, sprovedeno na skoro 1.400 osoba starijih od 55 godina tokom deset godina, donosi važne vesti: nije pronađena značajna veza između konzumacije ultra-prerađene hrane i pogoršanja kognitivnih sposobnosti kod starijih. Istraživači su detaljno pratili kako ishrana utiče na rezultate kognitivnih testova, a pažnja je posebno bila usmerena na nivo obrade namirnica.

Rezultati su pokazali da sama količina ultra-prerađene hrane ne mora biti presudna za očuvanje mentalnih funkcija. Umesto toga, ističe se da je kvalitet celokupne ishrane daleko važniji faktor za zdravlje mozga. Dr Hanneke Vijnhoven, koautorka studije, objašnjava: “Naši podaci pokazuju da nije dovoljno analizirati samo koliko je hrana prerađena, već je važno posmatrati ukupnu ishranu i ravnotežu svih nutrijenata.” Ona savetuje da su obroci bogati voćem, povrćem i integralnim žitaricama najbolji način da podržimo mentalno zdravlje.

Nutricionistkinja Keri Gans dodaje da, iako ultra-prerađena hrana može biti rizična za pojavu određenih bolesti poput nekih karcinoma i bolesti srca, kada je u pitanju zdravlje mozga – nema razloga za veću zabrinutost osim opštih preporuka za uravnoteženu ishranu.

Za žene koje žele da očuvaju kognitivne funkcije, važno je ne izbacivati nužno svu ultra-prerađenu hranu, već se fokusirati na raznovrsne i uravnotežene obroke. Posebno se preporučuje unos vitamina, vlakana i zdravih masnoća koje pozitivno utiču na mozak. Ako primetite promene u pamćenju ili koncentraciji, obavezno se obratite lekaru. Pravilna ishrana je samo deo brige o zdravlju, pa su fizička aktivnost i mentalna stimulacija takođe ključni.