Evropa se približava početku grejne sezone sa znatno manje gasa u skladištima nego što je uobičajeno za ovo doba godine. Rezerve su sredinom septembra bile popunjene oko 69 odsto, dok je petogodišnji prosek za isti period oko 85 odsto. Nestašica u ovom trenutku nije najavljena, ali hladna zima, novi poremećaji u snabdevanju i nastavak visokih cena energenata mogli bi da se preliju na račune za grejanje, privredu, gorivo, pa na kraju i na cene proizvoda u prodavnicama.

Evropa pred zimu 2026/27. ima manji energetski „jastuk“ nego prethodnih godina.

Prema podacima Gas Infrastructure Europe koje je sredinom septembra preneo Reuters, evropska skladišta prirodnog gasa bila su popunjena oko 69 odsto, naspram prosečnih 85 odsto u isto vreme tokom prethodnih pet godina.

Razlika od 16 procentnih poena možda na prvi pogled ne izgleda dramatično, ali skladišta tokom zime imaju veoma važnu ulogu.

Evropska komisija navodi da gas iz skladišta tipično pokriva oko 25 do 30 odsto zimske potrošnje Evropske unije, upravo u periodima kada je potrošnja najveća ili dođe do poremećaja u snabdevanju.

Zbog toga će naredni meseci u velikoj meri zavisiti od tri stvari – koliko će zima biti hladna, koliko će LNG-a biti dostupno Evropi i da li će biti novih geopolitičkih poremećaja.

Gas je već više nego duplo skuplji nego pre godinu dana

Problem nije samo količina gasa u skladištima.

Evropska referentna cena prirodnog gasa sredinom septembra kretala se oko 81 evro po megavat-satu, što je bilo oko 150 odsto više nego godinu ranije. Reuters navodi da bi, u zavisnosti od vremena i razvoja situacije na tržištu, cena mogla ponovo da dođe i do 100 evra po megavat-satu.

Evropska centralna banka je nekoliko dana kasnije upozorila da se rast veleprodajnih cena gasa sada prenosi na potrošačke cene brže nego ranije.

U više od polovine zemalja evrozone promena veleprodajne cene gasa može da počne da utiče na inflaciju gasa za domaćinstva već u periodu od jednog do tri meseca.

To je razlog zbog kojeg pitanje zaliha gasa više nije samo tema za energetičare.

U krajnjoj liniji može postati pitanje koliko će koštati grejanje, proizvodnja, transport, hrana i život građana.

Da li Evropi preti nestašica gasa?

Za sada – ne.

Evropska komisija je početkom septembra saopštila da, uprkos nižim zalihama, ne vidi neposrednu opasnost po sigurnost snabdevanja.

EU danas ima znatno veće mogućnosti za uvoz tečnog prirodnog gasa – LNG-a, više dobavljača i nižu potrošnju nego pred energetsku krizu 2021. i 2022. godine.

Drugim rečima, situacija nije ista kao 2022. godine.

Ali niži nivo skladišta znači da Evropa ima manju rezervu ako nešto krene loše.

Posebno ako bi se istovremeno dogodili hladna zima, veća potražnja za LNG-om u Aziji i novi problemi sa glavnim dobavljačima.

Šta ako zima bude veoma hladna?

Tu nastaje najveći rizik.

Što su temperature niže, više gasa troše domaćinstva i toplane, a potrošnja raste i u elektroenergetskom sektoru.

Ako skladišta počnu brzo da se prazne, Evropa mora da kupuje dodatne količine na međunarodnom tržištu upravo onda kada svi kupci žele isto.

To cenu može dodatno da podigne.

Analitičari Oxford Institute for Energy Studies upozorili su da bi čak i tokom „normalno hladne“, a ne ekstremne zime, evropska skladišta mogla značajno da se isprazne.

Problem tada ne bi prestao sa završetkom zime.

Evropa bi na proleće morala ponovo agresivno da kupuje gas kako bi napunila skladišta za zimu 2027/28, što bi dodatno povećalo potražnju za LNG-om i moglo da produži period visokih cena.

Prvo na udaru – grejanje i gas

Najdirektniji udar osećaju domaćinstva koja se greju na gas u zemljama u kojima su maloprodajne cene direktnije povezane sa tržišnim.

Ako veleprodajna cena ostane visoka, snabdevači je pre ili kasnije ugrađuju u nove tarife.

Koliko brzo će građani osetiti poskupljenje zavisi od načina regulisanja cena u svakoj državi, ugovora snabdevača i eventualnih državnih subvencija.

Zato rast tržišne cene ne znači da će svima račun automatski sledećeg meseca porasti za isti procenat.

A struja?

Prirodni gas se u velikom broju evropskih država koristi i za proizvodnju električne energije.

Ipak, Evropska centralna banka ocenjuje da je evropska cena struje danas nešto manje osetljiva na skokove cene gasa nego tokom prethodne energetske krize, prvenstveno zbog povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora.

To ne znači da gas više nema uticaj.

U periodima velike potrošnje i male proizvodnje iz vetra ili sunca, gasne elektrane mogu ponovo imati veoma važnu ulogu na tržištu.

Kako sve to može da poskupi hranu

Građani posledice energetske krize ne moraju da vide samo na računima za struju i grejanje.

Visoka cena gasa povećava troškove energetski intenzivne industrije. Reuters među posebno izloženim sektorima navodi hemijsku industriju, automobilsku industriju i proizvodnju građevinskog materijala.

Gas je važan i za proizvodnju đubriva, dok visoke cene energije povećavaju troškove prerade, skladištenja i transporta hrane.

Ako fabrikama, poljoprivredi i transportu porastu troškovi, deo tog povećanja može završiti u konačnoj ceni proizvoda.

Zato energetski udar često ne ostaje samo na računu za gas.

Može da se prelije na cenu gotovo svega što se proizvodi i prevozi.

Zašto je ova zima drugačija od 2022.

Postoje i dobre vesti.

Evropa ima više LNG terminala, nabavka gasa je raznovrsnija, potrošnja je smanjena i energetski sistem je spremniji nego neposredno posle početka rata u Ukrajini.

Evropska komisija zato za sada ne govori o neposrednoj opasnosti od nestašica.

Ipak, problem je cena.

Ako Evropa mora tokom hladnih zimskih meseci agresivno da kupuje dodatni gas, borba neće biti samo za to da li gasa ima, već koliko će on koštati.

A upravo tu bi građani mogli da osete posledice.

Četiri stvari koje treba pratiti ove zime

Najvažniji signal biće brzina kojom se evropska skladišta budu praznila od novembra do februara.

Drugi je evropska TTF cena gasa.

Treći su isporuke LNG-a i razvoj sukoba na Bliskom istoku.

Četvrti – i možda presudan – biće temperatura.

Ako zima bude blaga, niže zalihe mogu proći bez ozbiljnijih posledica.

Ako bude duga i hladna, a snabdevanje ostane poremećeno, pritisak na cene mogao bi ponovo da se pojača.

Zato trenutno nema razloga govoriti o nestašici gasa u Evropi, ali ima razloga pažljivo pratiti cenu energije. Upravo ona bi mogla biti mnogo veći problem od fizičke dostupnosti gasa – a njen efekat ne završava se na radijatoru, već može da stigne sve do pumpe i kase u prodavnici.