Preko 100 ljudi u Srbiji živi sa fenilketonurijom, a za dvoje mališana predložen je novi vid lečenja koji bi mogao da promeni tok bolesti.

Više od 100 ljudi u Srbiji suočava se sa fenilketonurijom, retkom metaboličkom bolešću koja zahteva posebnu brigu svakog dana. Za obolele, svaki obrok mora biti pažljivo planiran, unos proteina strogo kontrolisan, a nivo fenilalanina redovno praćen. Prema saopštenju stručnjaka, zahvaljujući neonatalnom skriningu, bolest se danas otkriva još u prvim danima života. Ipak, lečenje traje do kraja života, što za porodice predstavlja svakodnevni izazov.

Fenilketonurija je nasledna bolest u kojoj organizam ne može pravilno da razgradi fenilalanin, aminokiselinu koja se nalazi u hrani bogatoj proteinima. Zbog smanjene aktivnosti enzima fenilalanin-hidroksilaze, fenilalanin se nakuplja u krvi i tkivima, uključujući centralni nervni sistem. Dugotrajno povišene koncentracije ove aminokiseline mogu dovesti do ozbiljnih posledica po razvoj i funkcionisanje mozga. Zbog toga je rano otkrivanje i kontrola bolesti od izuzetnog značaja za kvalitet života obolelih.

Fenilketonurija u Srbiji: kako izgleda svakodnevica obolelih

Za decu sa fenilketonurijom, svakodnevica podrazumeva specifičnu dijetu sa ograničenim unosom proteina. Roditelji moraju da prate svaki detalj ishrane, biraju specijalne proizvode i redovno proveravaju nivo fenilalanina u krvi. Takođe, redovne posete lekarima i savetovanja sa stručnjacima deo su lečenja koje traje celog života. Država Srbija pokriva troškove osnovnog lečenja, ali je za pojedine pacijente neophodna inovativna terapija koja bi mogla da poboljša kvalitet života.

Prema poslednjim informacijama, lekari su Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje podneli zahteve za inovativnu terapiju za dvoje dece uzrasta dve i tri godine. Ova terapija donosi nadu roditeljima, jer bi mogla da ponudi novu mogućnost za kontrolu bolesti, posebno kod onih kod kojih standardna dijeta nije dovoljna. U međuvremenu, porodice čekaju odluku o odobravanju ove terapije, uz nadu da će deca dobiti priliku za bolji život.

Lečenje fenilketonurije: šta donosi inovativna terapija

Lečenje fenilketonurije u Srbiji do sada je podrazumevalo strogu dijetu i redovno praćenje laboratorijskih vrednosti. Međutim, inovativna terapija koja je trenutno u fazi razmatranja mogla bi da promeni pristup lečenju za pojedine pacijente. Prema saopštenju stručnjaka, ova terapija nije namenjena svim pacijentima, već onima kod kojih postoje posebne medicinske indikacije. Za sada, zahtevi su podneti za dvoje mališana, a stručnjaci i roditelji sa nestrpljenjem očekuju odgovor.

Važno je napomenuti da, iako država pokriva osnovne troškove lečenja, inovativne terapije zahtevaju dodatne procene i odobrenja. U međuvremenu, porodice se oslanjaju na podršku stručnjaka i zdravstvenog sistema, nadajući se pozitivnom ishodu. Fenilketonurija u Srbiji tako ostaje izazov za obolele, ali i primer kako se zdravstveni sistem prilagođava potrebama najmlađih pacijenata.

Evropa se približava početku grejne sezone sa znatno manje gasa u skladištima nego što je uobičajeno za ovo doba godine. Rezerve su sredinom septembra bile popunjene oko 69 odsto, dok je petogodišnji prosek za isti period oko 85 odsto. Nestašica u ovom trenutku nije najavljena, ali hladna zima, novi poremećaji u snabdevanju i nastavak visokih cena energenata mogli bi da se preliju na račune za grejanje, privredu, gorivo, pa na kraju i na cene proizvoda u prodavnicama.

Evropa pred zimu 2026/27. ima manji energetski „jastuk“ nego prethodnih godina.

Prema podacima Gas Infrastructure Europe koje je sredinom septembra preneo Reuters, evropska skladišta prirodnog gasa bila su popunjena oko 69 odsto, naspram prosečnih 85 odsto u isto vreme tokom prethodnih pet godina.

Razlika od 16 procentnih poena možda na prvi pogled ne izgleda dramatično, ali skladišta tokom zime imaju veoma važnu ulogu.

Evropska komisija navodi da gas iz skladišta tipično pokriva oko 25 do 30 odsto zimske potrošnje Evropske unije, upravo u periodima kada je potrošnja najveća ili dođe do poremećaja u snabdevanju.

Zbog toga će naredni meseci u velikoj meri zavisiti od tri stvari – koliko će zima biti hladna, koliko će LNG-a biti dostupno Evropi i da li će biti novih geopolitičkih poremećaja.

Gas je već više nego duplo skuplji nego pre godinu dana

Problem nije samo količina gasa u skladištima.

Evropska referentna cena prirodnog gasa sredinom septembra kretala se oko 81 evro po megavat-satu, što je bilo oko 150 odsto više nego godinu ranije. Reuters navodi da bi, u zavisnosti od vremena i razvoja situacije na tržištu, cena mogla ponovo da dođe i do 100 evra po megavat-satu.

Evropska centralna banka je nekoliko dana kasnije upozorila da se rast veleprodajnih cena gasa sada prenosi na potrošačke cene brže nego ranije.

U više od polovine zemalja evrozone promena veleprodajne cene gasa može da počne da utiče na inflaciju gasa za domaćinstva već u periodu od jednog do tri meseca.

To je razlog zbog kojeg pitanje zaliha gasa više nije samo tema za energetičare.

U krajnjoj liniji može postati pitanje koliko će koštati grejanje, proizvodnja, transport, hrana i život građana.

Da li Evropi preti nestašica gasa?

Za sada – ne.

Evropska komisija je početkom septembra saopštila da, uprkos nižim zalihama, ne vidi neposrednu opasnost po sigurnost snabdevanja.

EU danas ima znatno veće mogućnosti za uvoz tečnog prirodnog gasa – LNG-a, više dobavljača i nižu potrošnju nego pred energetsku krizu 2021. i 2022. godine.

Drugim rečima, situacija nije ista kao 2022. godine.

Ali niži nivo skladišta znači da Evropa ima manju rezervu ako nešto krene loše.

Posebno ako bi se istovremeno dogodili hladna zima, veća potražnja za LNG-om u Aziji i novi problemi sa glavnim dobavljačima.

Šta ako zima bude veoma hladna?

Tu nastaje najveći rizik.

Što su temperature niže, više gasa troše domaćinstva i toplane, a potrošnja raste i u elektroenergetskom sektoru.

Ako skladišta počnu brzo da se prazne, Evropa mora da kupuje dodatne količine na međunarodnom tržištu upravo onda kada svi kupci žele isto.

To cenu može dodatno da podigne.

Analitičari Oxford Institute for Energy Studies upozorili su da bi čak i tokom „normalno hladne“, a ne ekstremne zime, evropska skladišta mogla značajno da se isprazne.

Problem tada ne bi prestao sa završetkom zime.

Evropa bi na proleće morala ponovo agresivno da kupuje gas kako bi napunila skladišta za zimu 2027/28, što bi dodatno povećalo potražnju za LNG-om i moglo da produži period visokih cena.

Prvo na udaru – grejanje i gas

Najdirektniji udar osećaju domaćinstva koja se greju na gas u zemljama u kojima su maloprodajne cene direktnije povezane sa tržišnim.

Ako veleprodajna cena ostane visoka, snabdevači je pre ili kasnije ugrađuju u nove tarife.

Koliko brzo će građani osetiti poskupljenje zavisi od načina regulisanja cena u svakoj državi, ugovora snabdevača i eventualnih državnih subvencija.

Zato rast tržišne cene ne znači da će svima račun automatski sledećeg meseca porasti za isti procenat.

A struja?

Prirodni gas se u velikom broju evropskih država koristi i za proizvodnju električne energije.

Ipak, Evropska centralna banka ocenjuje da je evropska cena struje danas nešto manje osetljiva na skokove cene gasa nego tokom prethodne energetske krize, prvenstveno zbog povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora.

To ne znači da gas više nema uticaj.

U periodima velike potrošnje i male proizvodnje iz vetra ili sunca, gasne elektrane mogu ponovo imati veoma važnu ulogu na tržištu.

Kako sve to može da poskupi hranu

Građani posledice energetske krize ne moraju da vide samo na računima za struju i grejanje.

Visoka cena gasa povećava troškove energetski intenzivne industrije. Reuters među posebno izloženim sektorima navodi hemijsku industriju, automobilsku industriju i proizvodnju građevinskog materijala.

Gas je važan i za proizvodnju đubriva, dok visoke cene energije povećavaju troškove prerade, skladištenja i transporta hrane.

Ako fabrikama, poljoprivredi i transportu porastu troškovi, deo tog povećanja može završiti u konačnoj ceni proizvoda.

Zato energetski udar često ne ostaje samo na računu za gas.

Može da se prelije na cenu gotovo svega što se proizvodi i prevozi.

Zašto je ova zima drugačija od 2022.

Postoje i dobre vesti.

Evropa ima više LNG terminala, nabavka gasa je raznovrsnija, potrošnja je smanjena i energetski sistem je spremniji nego neposredno posle početka rata u Ukrajini.

Evropska komisija zato za sada ne govori o neposrednoj opasnosti od nestašica.

Ipak, problem je cena.

Ako Evropa mora tokom hladnih zimskih meseci agresivno da kupuje dodatni gas, borba neće biti samo za to da li gasa ima, već koliko će on koštati.

A upravo tu bi građani mogli da osete posledice.

Četiri stvari koje treba pratiti ove zime

Najvažniji signal biće brzina kojom se evropska skladišta budu praznila od novembra do februara.

Drugi je evropska TTF cena gasa.

Treći su isporuke LNG-a i razvoj sukoba na Bliskom istoku.

Četvrti – i možda presudan – biće temperatura.

Ako zima bude blaga, niže zalihe mogu proći bez ozbiljnijih posledica.

Ako bude duga i hladna, a snabdevanje ostane poremećeno, pritisak na cene mogao bi ponovo da se pojača.

Zato trenutno nema razloga govoriti o nestašici gasa u Evropi, ali ima razloga pažljivo pratiti cenu energije. Upravo ona bi mogla biti mnogo veći problem od fizičke dostupnosti gasa – a njen efekat ne završava se na radijatoru, već može da stigne sve do pumpe i kase u prodavnici.

Vlada Srbije usvojila izmene uredbe koje donose popust do 1.500 dinara za energetski ugrožene građane tokom grejne sezone.

Vlada Republike Srbije usvojila je izmene Uredbe o energetski ugroženom kupcu, čime su uvedene važne olakšice za grejnu sezonu. Ove promene donose umanjenje računa za električnu energiju i prirodni gas za najugroženije kategorije građana, a procenjuje se da će računi biti manji i do 1.500 dinara mesečno tokom cele grejne sezone.

Prema saopštenju, pravo na status energetskog ugroženog kupca biće prošireno, a određene grupe građana sticaće pravo na popuste automatski ili uz jednostavniju proceduru.

Ko može da ostvari pravo na olakšice za grejnu sezonu

Jedna od ključnih novina je da će penzioneri sa primanjima do 31.092,11 dinara, koji imaju brojilo na svoje ime, sticati status energetskog ugroženog kupca bez potrebe za podnošenjem zahteva. Postupak će se pokretati po službenoj dužnosti, što znači da lokalna samouprava automatski proverava i priznaje ovo pravo.

Takođe, građani sa statusom borca, ratnog ili mirnodopskog vojnog invalida, civilnog invalida rata, kao i korisnici porodične invalidnine, ostvaruju pravo na iste olakšice, ali moraju prethodno podneti zahtev svojoj lokalnoj samoupravi.

Koliki je popust i šta se menja u obračunu

Energetski ugroženi penzioneri ostvaruju popust od 1.000 dinara na računima za električnu energiju u periodu od oktobra 2026. do marta 2027. godine. Osim toga, ukupna ušteda za penzionere sa minimalnim penzijama i korisnike boračko-invalidske zaštite procenjuje se na oko 1.500 dinara mesečno tokom grejne sezone.

Važno je i da se za energetski ugrožene kupce neće spuštati granica između plave i crvene zone potrošnje sa 1.600 na 1.200 kWh u periodu od oktobra do marta. Na taj način, ovi građani ostvaruju dodatnu povoljnost i izbegavaju ulazak u skuplju tarifnu zonu.

Procedura za ostvarivanje olakšica i kome se još priznaje status

Prava na olakšice mogu ostvariti i korisnici socijalne pomoći, dečijeg dodatka i tuđe nege, ali oni i dalje moraju redovno podnositi zahtev lokalnoj samoupravi, kao i do sada. Energetski ugroženi kupci, u skladu sa novom uredbom, ostvaruju popust bez obzira na iznos mesečne potrošnje tokom ove grejne sezone.

Na taj način, olakšice za grejnu sezonu obuhvataju širi krug stanovništva i omogućavaju značajno rasterećenje računa za energiju. Vlada Republike Srbije ovom merom želi da podrži najugroženije građane u periodu povećanih troškova tokom zimskih meseci.