Pravovremeno prepoznavanje razlike između ova dva stanja može zaštititi žensko zdravlje i sprečiti komplikacije

Mnoge žene u Srbiji suočavaju se sa simptomima kao što su ubrzan rad srca, osećaj preskakanja otkucaja, nedostatak vazduha i nelagodnost u grudima. Iako se često radi o napadu panike ili pojačanoj nervozi, simptomi atrijalne fibrilacije i anksioznosti kod žena mogu biti veoma slični. Zbog toga je ključno prepoznati kada je reč o ozbiljnom srčanom poremećaju. Atrijalna fibrilacija (poremećaj ritma kod kojeg srce kuca nepravilno i prebrzo) može povećati rizik od krvnih ugrušaka i moždanog udara. Pre svega, žene koje već imaju visok krvni pritisak ili dijabetes češće su izložene ovom riziku.

Međutim, anksioznost kod žena, iako može biti okidač za srčane tegobe kod onih sa postojećim faktorima rizika, nije uzrok atrijalne fibrilacije. Stres i zabrinutost, ipak, mogu dodatno pogoršati simptome. Zbog toga je važno kontrolisati stres, ali i znati da same misli ne mogu izazvati srčanu aritmiju. Osim toga, kontrola drugih faktora kao što su krvni pritisak i nivo šećera u krvi igra značajnu ulogu u prevenciji komplikacija.

Razlike u simptomima: kada posumnjati na atrijalnu fibrilaciju

Simptomi atrijalne fibrilacije i anksioznosti kod žena često su zbunjujući, ali postoje razlike. Kod anksioznosti se obično javlja pojačano znojenje, nesanica i osećaj unutrašnjeg nemira. S druge strane, atrijalna fibrilacija može doneti slabost, vrtoglavicu ili nagli pad energije. Ipak, nije retkost da se oba stanja pojave istovremeno. Zbog toga, ako primetite ubrzan ili nepravilan rad srca zajedno sa vrtoglavicom, bolom u grudima ili otežanim disanjem, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Pre svega, dijagnostika uključuje EKG pregled i konsultaciju sa lekarom, što je jedini način da se sa sigurnošću utvrdi uzrok simptoma.

Zašto je važno reagovati na vreme

Nažalost, mnoge žene zanemaruju prve znake ili ih pripisuju stresu. Međutim, atrijalna fibrilacija može prouzrokovati stvaranje krvnih ugrušaka u srcu. Kao rezultat, postoji i povećan rizik od moždanog udara. Takođe, kod pojedinih žena atrijalna fibrilacija se javlja povremeno, dok kod drugih prelazi u hronično stanje. Zbog toga, redovno praćenje zdravlja i pravovremena reakcija mogu biti presudni za sprečavanje ozbiljnih posledica.

Izjave stručnjaka i praktične preporuke

„Atrijalna fibrilacija može da bude ozbiljan problem, posebno kod žena sa visokim pritiskom ili dijabetesom. Preporučujem da svaka pacijentkinja koja ima ubrzan ili nepravilan rad srca potraži stručnu pomoć“, naglašava dr Ivana Petrović, kardiolog. Dodaje: „Ne treba potceniti ni uticaj stresa, ali je važno uraditi EKG i proveriti srce, kako bi se isključilo prisustvo aritmije.“

Na kraju, žene koje imaju utvrđene faktore rizika, kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili starost iznad 50 godina, treba posebno da obrate pažnju na simptome atrijalne fibrilacije i anksioznosti kod žena. Ako osetite ubrzan rad srca, vrtoglavicu, slabost ili otežano disanje, odmah se obratite lekaru. Samo stručna procena može odrediti pravi uzrok simptoma i sprečiti ozbiljne komplikacije. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Uprkos novom nazivu, mnoge žene sa PMOS-om ostaju bez jasnih informacija i adekvatne brige

Više od 12 odsto žena širom sveta živi sa PMOS-om (polimetički ovarijalni sindrom), ali i dalje retko dobija odgovarajuću medicinsku podršku. PMOS izaziva brojne tegobe, uključujući akne na vilici, pojačanu maljavost i teškoće sa telesnom masom. Iako je ovo hormonsko stanje često, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 70 odsto žena sa PMOS-om ne zna da ga ima. Zbog toga, mnoge žene ostaju bez pravovremene dijagnoze i korisnih saveta, što im otežava svakodnevicu i zdravlje.

Osim toga, žene koje prepoznaju simptome PMOS-a često nailaze na nerazumevanje lekara. Na primer, novinarka Halle Newman opisuje da je njena jedina poseta endokrinologu trajala deset minuta. Lekar joj nije ponudio konkretne smernice, već je preporučio nastavak korišćenja spirale i pokušaj održavanja telesne mase. “Probajte da jedete običan jogurt?” bila je jedina preporuka, bez dodatnih objašnjenja. Kao rezultat ovakvog pristupa, mnoge žene ostaju zbunjene i bez jasnog plana kako da upravljaju simptomima.

Kako PMOS utiče na zdravlje i svakodnevni život žena

PMOS, ili polimetički ovarijalni sindrom, je hormonski poremećaj koji može izazvati i ozbiljne zdravstvene posledice. Pre svega, povećava rizik od dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) i srčanih bolesti. Ipak, simptomi često ostaju neprepoznati ili se zanemaruju. Takođe, brojne žene prijavljuju da im lekari ne veruju ili umanjuju njihove tegobe. Na primer, Ashton Held je naišla na komentare da je za njeno povećanje telesne mase kriva “ishrana bogata keljom”, dok hormonski uzroci nisu razmatrani.

Pored toga, Aly Tracy je doživela da medicinska sestra nije ni analizirala njen ultrazvuk jajnika, iako je snimak ukazivao na promene tipične za PMOS. Sestra je tvrdila da ona verovatno nema PMOS, jer su joj hormoni bili “u granicama normale”. Na taj način, ženama se često uskraćuju dodatna ispitivanja i potpuna informacija o svom zdravlju.

Prepoznajte simptome PMOS-a na vreme i tražite pravu pomoć

Najčešći znaci PMOS-a uključuju neredovne menstruacije, pojačanu maljavost, akne i teškoće sa regulacijom težine. Osim toga, moguće su smetnje sa plodnošću i povremeno povišen šećer u krvi. Međutim, žene često ignorišu simptome ili ih lekari ne shvate ozbiljno. Zbog toga, važno je da svaka žena koja primeti ove promene zatraži hormonske analize i ultrazvuk jajnika.

“PMOS je kompleksno stanje koje zahteva individualni pristup. Važno je da žene budu uporne i razgovaraju sa lekarima o svim simptomima, ne samo o onima vezanim za plodnost”, ističe dr Dragana Petrović, specijalista endokrinologije. Ona naglašava da promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu pomoći u kontroli simptoma, ali i da svaka žena zaslužuje personalizovanu terapiju.

Praktični saveti za žene sa PMOS-om

Kao rezultat redovne fizičke aktivnosti, moguće je lakše održavati zdravu telesnu masu i poboljšati osetljivost na insulin. Takođe, uravnotežena ishrana bogata vlaknima, povrćem i zdravim mastima može biti od pomoći. Osim toga, redovni medicinski pregledi i kontrola hormona ključni su za dugoročno zdravlje. Na kraju, podrška porodice i okoline ima važnu ulogu u nošenju sa izazovima PMOS-a.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novi podaci pokazuju da većina žena sa PMOS dobija savet za mršavljenje, dok ostali simptomi ostaju zanemareni

Istraživanja su pokazala da predrasude o težini utiču na kvalitet lečenja žena sa PMOS (polienokrini metabolički ovarijalni sindrom), što može dovesti do ozbiljnih posledica po njihovo zdravlje. Pre svega, čak 90 odsto žena sa PMOS navelo je da su im tokom lečenja lekari savetovali mršavljenje kao prvi korak. Ova statistika potiče iz nedavnog istraživanja sprovedenog u saradnji sa poznatom kompanijom za tretman poremećaja ishrane. S druge strane, ostali simptomi, poput umora, akni ili pojačane maljavosti, često ostaju u drugom planu.

Zapravo, PMOS je kompleksno stanje koje zahvata milione žena širom sveta. Osim problema sa plodnošću, žene sa ovim sindromom mogu imati različite simptome koji značajno utiču na svakodnevni život. Međutim, podaci pokazuju da čak trećina ispitanica kao glavni savet dobija preporuku za mršavljenje, a kod onih koje sumnjaju na PMOS taj broj raste na 48 odsto. Kao rezultat, mnoge žene se osećaju zanemareno i ne dobijaju potpunu podršku za druge zdravstvene tegobe.

Predrasude o težini utiču na lečenje PMOS kod žena

Nažalost, ovakav pristup dovodi do toga da se dijagnoza PMOS često postavlja tek nakon više godina. Osim toga, lekari često zanemaruju simptome koji nisu povezani sa telesnom težinom. Takođe, mnoge žene se bore sa osećajem krivice ili stida zbog izgleda svog tela. Kao rezultat, lečenje postaje usmereno na promenu telesne mase, a ne na celokupno zdravlje.

“Težina i PMOS su usko povezani. Praktično svaku ženu sa sumnjom na PMOS pitate za težinu — i to postaje glavna tema razgovora”, izjavila je dr Laura Kuni, reproduktivni endokrinolog iz UW Health. Ona ističe: “Umesto da posmatraju povećanje telesne mase kao simptom, mnogi lekari ga tretiraju kao glavni problem. Tako pacijentkinje dobijaju savet da promene sebe, a ne sistem lečenja.”

Kako predrasude o težini utiču na mentalno zdravlje i svakodnevni život

Ipak, stalno insistiranje na mršavljenju može pogoršati samopouzdanje i izazvati dodatni stres. Štaviše, povećava se rizik od razvoja poremećaja ishrane kod žena sa PMOS. Osim toga, istraživanje je pokazalo da proces dijagnostikovanja može trajati duže od pet godina. Na taj način, mnoge žene žive sa simptomima bez adekvatnog tretmana i podrške.

Pored toga, stručnjaci savetuju da je neophodno obratiti pažnju na sve simptome PMOS, a ne samo na težinu. Na kraju, preporučuje se da žene koje sumnjaju na PMOS ili imaju već postavljenu dijagnozu otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom o svim simptomima. Takođe, važno je potražiti stručnu pomoć ukoliko osećate nesigurnost ili imate probleme sa ishranom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.