Građani Srbije koji putuju u zemlje Šengena više ne prolaze granicu na potpuno isti način kao ranije. Evropski sistem ulaska i izlaska – EES – od 10. aprila 2026. godine potpuno je operativan na spoljnim granicama 29 evropskih zemalja, a klasično pečatiranje pasoša zamenjeno je elektronskim evidentiranjem ulaska i izlaska. Sistem beleži i biometrijske podatke putnika, zbog čega prvi prelazak granice može trajati nešto duže.

Za građane Srbije koji turistički, poslovno ili iz drugih razloga putuju na kraći boravak u zemlje Šengena, jedno od najvažnijih pravila ostaje nepromenjeno: mogu boraviti najviše 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana.

Ono što se promenilo jeste način na koji evropske granične službe evidentiraju ulazak i izlazak.

EES je počeo postepeno da se uvodi 12. oktobra 2025, a od 10. aprila 2026. potpuno je operativan na svim spoljnim graničnim prelazima zemalja koje koriste sistem.

Nema više klasičnog pečata u pasošu

Najvidljivija promena za putnike jeste to što se ulazak i izlazak više ne dokazuju pečatima u pasošu.

Umesto toga, EES elektronski evidentira:

• podatke iz pasoša,
• datum i mesto ulaska,
• datum i mesto izlaska,
• fotografiju lica,
• otiske prstiju,
• eventualno odbijanje ulaska.

Na taj način sistem automatski može da utvrdi koliko je neko boravio na teritoriji zemalja koje koriste EES i da prepozna osobe koje su prekoračile dozvoljeni boravak.

Šta čeka građane Srbije pri prvom ulasku

Za putnika iz Srbije koji ranije nije registrovan u EES-u prvi prelazak granice razlikuje se od narednih.

Prilikom prve registracije granični službenik ili, tamo gde postoje, automatski kiosci očitavaju podatke iz putne isprave, fotografišu lice i uzimaju četiri otiska prstiju.

Formira se elektronski dosije putnika.

Kod narednih putovanja nije potrebno svaki put ponavljati kompletnu proceduru. Identitet putnika proverava se poređenjem sa podacima koji već postoje u sistemu, pa bi sledeći prelazak trebalo da bude brži.

Koliko traje procedura na granici

Ne postoji pravilo da će svaki putnik završiti registraciju za tačno određen broj minuta.

Evropski parlament je u analizi prvih rezultata EES-a naveo da sistem pri punom kapacitetu registruje putnika u proseku za oko 70 sekundi. To, međutim, ne znači da će kompletno čekanje na granici trajati toliko.

Ukupno vreme zavisi od broja putnika, graničnog prelaza, raspoloživih terminala i dodatnih kontrola.

Prilikom prve registracije treba računati da postupak može potrajati nešto duže nego pri narednim putovanjima.

Šta je sa decom

Za porodice koje putuju sa decom postoji važna razlika.

Deca mlađa od 12 godina ne daju otiske prstiju.

Međutim, to ne znači da dete uopšte nije obuhvaćeno EES kontrolom. Za dete se proveravaju putni podaci i može se uzeti fotografija lica, dok je od uzimanja otisaka oslobođeno.

Pravilo 90 dana u 180 dana nije ukinuto

EES nije promenio pravilo boravka građana Srbije bez vize.

Putnik i dalje može da boravi najviše:

90 dana tokom bilo kojih prethodnih 180 dana.

Važno je da se tih 90 dana računa zbirno za sve zemlje koje koriste EES.

To praktično znači da putnik nema 90 dana posebno u Hrvatskoj, pa još 90 dana u Grčkoj, pa 90 dana u Italiji.

Ako je, na primer, proveo 30 dana u Grčkoj, 20 u Austriji i 20 u Italiji, već je iskoristio 70 od dozvoljenih 90 dana.

EES sada automatski vodi tu evidenciju.

Putnici mogu da provere koliko im je dana ostalo

Jedna od korisnih novina jeste mogućnost da putnik proveri koliko mu je dozvoljenih dana boravka preostalo.

Na zvaničnom EES sajtu postoji elektronska provera kojom se, na osnovu podataka o putnoj ispravi i planiranom ulasku ili izlasku, može dobiti podatak o preostalom dozvoljenom boravku.

Isti podatak putnik može da zatraži i od graničnog službenika.

Postoji, međutim, jedna trenutno važna napomena: zvanični EES sajt navodi da do 6. oktobra 2026. godine rezultat „OK“ može biti nepouzdan za određene putnike sa vizama za jedan ili dva ulaska koje su korišćene tokom prelazne faze sistema između oktobra 2025. i aprila 2026. godine.

Za većinu građana Srbije koji putuju bez kratkoročne vize to nije tipična situacija.

Šta ako prekoračite 90 dana

EES je napravljen upravo tako da automatski prepoznaje prekoračenje dozvoljenog boravka.

Ako putnik ostane duže nego što mu je dozvoljeno, može biti evidentiran kao osoba koja je prekoračila boravak.

Posledice zavise od zakona zemlje u kojoj se nalazi i mogu uključivati novčanu kaznu, udaljenje iz zemlje ili zabranu budućeg ulaska.

Ako je prekoračenje nastalo zbog opravdanih i dokazivih okolnosti, poput ozbiljne bolesti ili hospitalizacije, nadležni organ može ispraviti podatke u sistemu.

Koliko dugo EU čuva podatke

EES ne čuva sve podatke neograničeno.

Prema zvaničnim pravilima:

evidencije ulazaka, izlazaka i odbijanja ulaska čuvaju se tri godine, dok se individualni dosije sa ličnim podacima uobičajeno čuva tri godine i jedan dan od poslednjeg izlaska.

Ako izlazak nije evidentiran, podaci u određenim slučajevima mogu biti sačuvani pet godina od isteka dozvoljenog boravka.

Putnik ima pravo da zahteva pristup svojim podacima, kao i ispravku ili brisanje netačnih podataka u skladu sa propisima o zaštiti podataka.

Ko može da vidi vaše podatke

Pristup podacima nemaju turističke agencije, hoteli ili druge privatne kompanije.

Podacima, u okvirima svojih ovlašćenja, mogu pristupati granične, vizne i imigracione službe zemalja koje koriste EES.

Pod strogo propisanim uslovima pristup mogu imati i organi za sprovođenje zakona i Europol.

U kojim zemljama važi EES

Sistem koristi 29 evropskih zemalja:

Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

Irska i Kipar ne koriste EES, pa se tamo pasoši i dalje pečatiraju na klasičan način.

Za građane Srbije posebno su značajne Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, jer se preko njihovih granica često ulazi u šengenski prostor.

Važno: EES nije isto što i ETIAS

Ovo je jedna od najvećih nedoumica među putnicima.

EES već radi. ETIAS još ne radi.

EES je sistem koji vas registruje na granici i za njegovu registraciju se ne podnosi unapred klasičan zahtev.

ETIAS će biti elektronsko putno odobrenje za državljane zemalja kojima nije potrebna viza, među kojima su i građani Srbije sa odgovarajućim pasošem.

Prema najnovijim zvaničnim informacijama Evropske komisije dostupnim 24. septembra 2026, ETIAS još nije počeo da radi i trenutno nije moguće podneti zahtev. Evropska unija će datum početka objaviti unapred.

Zato putnici treba da budu oprezni sa internet stranicama koje već sada nude „ETIAS prijave“ uz naplatu.

Da li vam zbog EES-a treba novi pasoš

Sam EES ne znači da građanin Srbije automatski mora da izvadi novi pasoš samo zato što je sistem uveden.

Na granicu se i dalje dolazi sa važećom putnom ispravom, dok EES elektronski povezuje podatke o putniku i njegovom putnom dokumentu.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje građanima da pre putovanja provere važnost pasoša i ostale uslove ulaska u konkretnu zemlju.

Šta treba zapamtiti pre polaska

Za najveći broj turista iz Srbije promena se može svesti na nekoliko stvari: pasoš se na šengenskoj granici više ne pečatira kao ranije, prvi put se uzimaju biometrijski podaci, ulasci i izlasci ostaju zabeleženi elektronski, a pravilo od 90 dana u 180 dana ostaje potpuno na snazi.

Putnici koji su već registrovani u sistemu pri narednim ulascima prolaze uglavnom kroz proveru postojećih podataka.

I još jedno pravilo koje vredi ponoviti – EES nije nova viza niti putna dozvola, već elektronski sistem evidencije prelaska granice.

Ukrajinski državljanin uhapšen nakon što je u manastiru benediktinki u Jaroslavu izbo pet osoba, među kojima su i sveštenici.

U manastiru benediktinki u Jaroslavu, u jugoistočnoj Poljskoj, dogodio se napad nožem u kojem je pet osoba povređeno, među njima i trojica sveštenika. Prema policijskim izvorima, jedan od sveštenika kasnije je preminuo u bolnici usled zadobijenih povreda. Za napad je osumnjičen 31-godišnji ukrajinski državljanin, koji je uhapšen na licu mesta.

Četvorica muškaraca i jedna žena prebačeni su u bolnicu nakon što su povređeni u ovom incidentu. Trojica muškaraca koji su među povređenima navedeni su kao sveštenici koji borave u manastiru. Napad nožem u manastiru uznemirio je lokalnu zajednicu, a policija je odmah reagovala i privela osumnjičenog.

Detalji napada nožem u poljskom manastiru

Prema zvaničnim podacima, policija je intervenisala u četvrtak oko 9:30 časova u manastiru u Jaroslavu. Osumnjičeni je uhapšen nedugo nakon incidenta, pri čemu je kod njega pronađen nož. Povređeni su odmah prevezeni u bolnicu, a trojica sveštenika zadobila su teže povrede. Jedan od njih, nažalost, nije preživeo uprkos naporima lekara.

U međuvremenu, lokalne vlasti i dalje su prisutne na mestu događaja, a istraga je u toku. Policija sarađuje sa tužilaštvom kako bi utvrdila sve okolnosti napada. Gradonačelnik Jaroslava izjavio je da je zajednica duboko potresena ovim događajem.

Tok istrage i reakcije zajednice

Zbog ozbiljnosti incidenta, napad nožem u poljskom manastiru izazvao je zabrinutost među građanima Jaroslava i šire. Policija je saopštila da prikuplja dokaze i ispituje motive napada. Osumnjičeni ukrajinski državljanin trenutno se nalazi u pritvoru, a biće podvrgnut daljoj istrazi.

Osim toga, lokalne zdravstvene službe saopštile su da su svi povređeni hospitalizovani i da im je pružena adekvatna medicinska pomoć. Zajednica pruža podršku povređenima i njihovim porodicama. Nadležni organi apeluju na građane da sačekaju zvanične informacije o daljem toku istrage.

Na kraju, ovaj tragičan događaj podseća na važnost bezbednosti u verskim objektima. Zvanične institucije nastavljaju sa radom na rasvetljavanju svih okolnosti, dok se građani Jaroslava okupljaju u solidarnosti sa povređenima.

Gradsko veće Skotsdejla povuklo sredstva za reciklažu vode nakon kontroverznih izjava kandidata

U predizbornoj godini, grad Skotsdejl u Arizoni suočio se s političkim pritiscima koji su doveli do odbacivanja plana za reciklažu otpadnih voda. Plan je uključivao prečišćavanje i ponovnu upotrebu vode iz toaleta i drugih izvora, ali je naišao na otpor zbog tvrdnji da je voda kontaminirana.

Političke tvrdnje utiču na budžetske odluke

Gradsko veće Skotsdejla, pod pritiskom predizbornih kampanja, odlučilo je da povuče sredstva namenjena ovom projektu. Umesto toga, odobreno je 100 miliona dolara za nove izvore i snabdevanje vodom.

Ova odluka dolazi u trenutku kada su mnogi stručnjaci i građani izrazili zabrinutost da bi odbacivanje plana moglo oslabiti otpornost grada na suše koje pogađaju zapad SAD-a.

Reakcije kandidata i stručnjaka

Jedan od kandidata za gradsko veće podržavao je ideju o dodavanju prečišćene otpadne vode u vodovodni sistem, dok su drugi izrazili skepsu, ističući pitanja sigurnosti i troškova. Gradski zvaničnici naglasili su da manje od 1% otpadne vode dolazi iz toaleta, te da je nauka iza programa tretmana marginalizovana političkim izjavama.