Francuska kompanija nudi 70 evra po akciji, uz premiju od 22 odsto u odnosu na referentnu cenu

Šnajder Elektrik, francuska kompanija specijalizovana za energetska rešenja i automatizaciju, najavila je dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje bugarske kompanije Shelly Group, lidera u oblasti pametnih zgrada i povezanih uređaja. Vrednost transakcije iznosi 1,2 milijarde evra, a ponuda uključuje 70 evra u gotovini za svaku akciju Shelly Group. Ova cena predstavlja premiju od 22 odsto u odnosu na referentnu cenu akcije od 23. septembra, kao i 27 odsto u odnosu na cenu pre pojave tržišnih spekulacija o mogućem preuzimanju, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije.

Dva osnivača Shelly Group, Dimitar Dimitrov i Svetlin Todorov, koji zajednički poseduju oko 57 odsto kapitala kompanije, podržavaju planiranu transakciju. Takođe, oni su se pod određenim uslovima saglasili da prodaju svoje akcije. Preuzimanje će biti uspešno samo ako se dostigne prag prihvatanja od najmanje 95 odsto kapitala Shelly Group.

Detalji transakcije i dalji koraci

Ponuda Šnajder Elektrik još nije registrovana niti objavljena kod nadležnih organa u Bugarskoj, pa se formalni proces tek očekuje. Transakcija je uslovljena dobijanjem regulatornih odobrenja, uključujući i odobrenje bugarskih nadzornih tela. Očekuje se da će, ukoliko svi uslovi budu ispunjeni, preuzimanje biti završeno u prvom kvartalu 2027. godine.

Vrednost od 1,2 milijarde evra ovu akviziciju svrstava među najznačajnije u regionalnom tehnološkom sektoru poslednjih godina. Premija od 22 odsto u odnosu na poslednju referentnu cenu akcije ukazuje na stratešku važnost Shelly Group za Šnajder Elektrik u segmentu pametnih rešenja. Kao rezultat, ova transakcija može dodatno ojačati konkurentnost kompanije na tržištu Evrope.

Uticaj na tržište i regulatorna pitanja

Zbog toga što su Dimitar Dimitrov i Svetlin Todorov izrazili podršku preuzimanju, verovatnoća uspešne realizacije značajno raste. Ipak, formalni proces zahteva da ponudu prihvati najmanje 95 odsto kapitala, što je visok prag za ovakva preuzimanja. Osim toga, transakcija podrazumeva strogu proveru od strane regulatora, posebno iz oblasti konkurencije i zaštite investitora.

Shelly Group je istakla da ponuda još nije registrovana niti objavljena kod relevantnih organa, pa prema tome, trenutno ne postoji formalna ponuda za kupovinu akcija. Završetak procesa očekuje se tek nakon kompletiranja svih regulatornih procedura i dostizanja potrebnog nivoa prihvatanja među akcionarima.

S obzirom na rast interesa za pametne tehnologije i digitalizaciju u građevinskom sektoru, ovaj potez Šnajder Elektrik može imati širi uticaj na regionalno tržište. Akvizicija pokazuje trend konsolidacije u industriji pametnih uređaja, kao i jačanje pozicije evropskih aktera u globalnoj konkurenciji.

Ukupan iznos finansijskih i mobilisanih sredstava u fiskalnoj 2026. premašio 200 milijardi dolara zahvaljujući rekordnom rastu ulaganja

Grupa Svetske banke mobilisala je 112 milijardi dolara privatnog kapitala u fiskalnoj 2026. godini. Ova suma predstavlja rekordni iznos i više nego trostruko povećanje u odnosu na 35 milijardi dolara iz fiskalne 2022. godine. Prema zvaničnim podacima, ukupan iznos finansijskih i mobilisanih sredstava u ekonomijama u razvoju premašio je 200 milijardi dolara u istom periodu.

Rast ulaganja u privatni kapital i detaljna analiza

Ovaj značajan rast mobilisanog privatnog kapitala, koji je ključan za razvoj zemalja sa nižim i srednjim nivoom dohotka, rezultat je reformi i ubrzanja procesa unutar Grupe Svetske banke. Iznos privatnog kapitala namenjenog zemljama sa nižim srednjim dohotkom porastao je sa 14 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. na 37 milijardi dolara u 2026. godini. U zemljama višeg srednjeg dohotka povećanje je još izraženije: sa 12 milijardi dolara na 50 milijardi dolara, što znači više od četiri puta rast. U zemljama sa niskim nivoom dohotka iznos je ostao stabilan na oko tri milijarde dolara.
Kao rezultat, mobilisani privatni kapital namenjen Africi porastao je sa devet na 22 milijarde dolara, odnosno za blizu 150 odsto.

Integrisane strategije i izdavanje garancija

Grupa Svetske banke uvela je integrisane strategije po zemljama, objedinjujući različite jedinice i pojednostavljujući saradnju sa javnim i privatnim sektorom. Investiciona laboratorija privatnog sektora identifikovala je prepreke ulaganju i razvila planove za njihovo otklanjanje. Osim toga, Grupa je izdala garancije u vrednosti preko 25 milijardi dolara u fiskalnoj 2026, što je omogućila Platforma za garancije uspostavljena 2024. godine. Ovim tempom, godišnji cilj od 20 milijardi dolara izdatih garancija do 2030. dostignut je četiri godine ranije.
Izjavio je Adžaj Banga, predsednik Grupe Svetske banke: “Pre tri godine, naši akcionari i klijenti jasno su nam poručili: iskoristite finansijska sredstva i znanje Grupe Svetske banke da mobilišete više privatnog kapitala i postanete bolji partner privatnom sektoru. Da bismo to ostvarili, promenili smo svoj način rada – sada smo brži, jednostavniji i poslujemo kao jedinstvena Grupa Svetske banke.”

Kreiranje radnih mesta i prioriteti za budućnost

Kreiranje novih radnih mesta ostaje osnovni prioritet Grupe Svetske banke. U ekonomijama u razvoju, tokom narednih 10 do 15 godina, čak 1,2 milijarde ljudi dostići će radno sposobno doba, dok se očekuje otvaranje samo oko 420 miliona novih radnih mesta. Privatni sektor je ključan, jer je odgovoran za devet od deset novih radnih mesta u tim državama.
Takođe, 55 odsto ukupnog finansiranja u fiskalnoj 2026. godini, iz sopstvenih i mobilisanih sredstava, uloženo je u sektore sa najvećim potencijalom za rast zapošljavanja: infrastrukturu, energetiku, agroprivredu, zdravstvenu zaštitu, turizam i prerađivačku industriju sa dodatom vrednošću. Na taj način, kapital dolazi i do manje razvijenih tržišta, uz podršku lokalnih investitora.
Grupa Svetske banke planira da nastavi sa unapređenjem institucionalnih okvira i širenjem baze investitora radi još veće mobilizacije privatnog kapitala u ekonomijama u razvoju.

Većina građana Srbije izlazi iz obrazovnog sistema bez praktičnih znanja o novcu, što povećava rizik ulaganja i gubitka

Finansijska pismenost u Srbiji ostaje na niskom nivou, iako novac utiče na gotovo svaku odluku građana. Uprkos sve većoj dostupnosti investicionih proizvoda, obrazovni sistem i dalje ne pruža osnovne ekonomske veštine, dok se deca još uvek primarno uče matematičkim formulama umesto razumevanju ličnih finansija.

Finansijska pismenost i odluke o investiranju

Većina građana tokom formalnog obrazovanja ne stiče znanje o tome kako proceniti finansijski rizik. To često rezultira brzopletim investicionim odlukama. Kako navodi Uroš Popović, specijalni savetnik predsednika Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, posledice finansijskog neznanja ne pogađaju samo pojedinca, već i celu porodicu. Kada neko izgubi ušteđevinu zbog ulaganja u proizvode koje ne razume, poverenje u tržište i finansijske institucije može trajno opasti. Pored toga, brzina pristupa investicionim platformama ne znači i razumevanje rizika koji su povezani sa tim proizvodima.

Kako prepoznati rizike i važnost provere

Ljudi često provode mnogo vremena upoređujući karakteristike potrošačke robe, poput telefona, dok za investicione odluke troše znatno manje vremena. Popović ističe da svako može postaviti osnovna pitanja pre ulaganja: ko nudi investiciju, da li ta kompanija ima potrebne dozvole, odakle dolazi prihod, kako se izlazi iz investicije i šta se dešava ako stvari pođu po zlu. On upozorava na ponude koje obećavaju visok prinos i zahtevaju brzu odluku, jer su to često signali za potencijalno rizične ili neregulisane proizvode.

Digitalna imovina i novi investitori

Mladi u Srbiji sve češće prvo čuju za kriptovalute kao što je bitkoin, dok su tradicionalni finansijski proizvodi, poput akcija i obveznica, manje zastupljeni u njihovom znanju. Digitalna imovina je lako dostupna putem telefona, komunikacija je jednostavna, a učešće je moguće i sa malim iznosima. S druge strane, tradicionalno tržište kapitala koristi komplikovanu terminologiju i sporije procese, što odvraća mlade investitore. Popović naglašava da je zadatak institucija da mladima obezbede znanje i podršku, a ne da ih prepuštaju samostalnom učenju kroz gubitke.

Uticaj na tržište i buduće izazove

Nedostatak finansijske pismenosti može imati dugoročne negativne efekte na razvoj domaćeg tržišta kapitala. Neinformisani ulagači češće donose odluke na osnovu preporuka prijatelja ili informacija sa društvenih mreža, umesto na temelju razumevanja rizika. Kao rezultat, tržište postaje nestabilnije, a poverenje u investicione proizvode opada. Stručnjaci iz Komisije za hartije od vrednosti ističu da je unapređenje finansijske pismenosti javni interes i preduslov za bezbedno ulaganje i razvoj tržišta. Uvođenje finansijskih tema u školski program i jačanje edukacije predstavljaju ključne korake za zaštitu građana i stabilan rast investicija.