Bankarski sektor u Srbiji dobija iskusnog CRO-a sa dvodecenijskim iskustvom u upravljanju rizicima i regulatornoj usklađenosti

NLB Banka imenovala je Alvina Aličevića za novog člana Izvršnog odbora, odgovornog za upravljanje rizicima (CRO), nakon što je dobila saglasnost Narodne banke Srbije. Ovo kadrovsko pojačanje dolazi u trenutku kada sektor upravljanja rizicima postaje sve važniji za bankarski sektor u Srbiji. Aličević donosi gotovo dve decenije iskustva iz finansijskog sektora i ekspertizu u segmentima strateškog i kreditnog upravljanja rizicima, kao i regulatorne usklađenosti.

Iskustvo i doprinos Alvina Aličevića upravljanju rizicima

Pre dolaska u Izvršni odbor NLB Banke, Aličević je od 2024. godine obavljao funkciju izvršnog direktora i savetnika Uprave za upravljanje rizicima u NLB Ljubljana. Na toj poziciji bio je zadužen za korporativne i kreditne rizike u poslovanju sa stanovništvom, uz procenu vrednosti i kontrolu rizika na nivou NLB Grupe. Takođe, obavljao je funkciju zamenika predsednika Kreditnog odbora NLB d.d. i NLB Grupe.
Pre toga, tokom više od šest godina, bio je član Izvršnog odbora banke Sparkasse u Skoplju, gde je kao CRO i COO upravljao rizicima, IT-jem, operacijama i pravnim poslovima. Tokom tog perioda, vodio je proces spajanja Sparkasse banke sa Ohridskom bankom, koja je ranije bila deo Societe Generale grupe. Osim toga, značajan period karijere proveo je u austrijskom bankarskom sektoru, u Steiermärkische Bank und Sparkasse, na strateškom upravljanju rizicima tržišta Jugoistočne Evrope.

Regulatorna usklađenost i značaj za bankarski sektor

Upravljanje rizicima u bankarstvu podrazumeva procenu, kontrolu i minimizaciju potencijalnih gubitaka kroz strategije koje obuhvataju kreditne, tržišne, operativne i regulatorne rizike. U poslednjih nekoliko godina, banke su se suočile sa sve strožim regulatornim zahtevima i potrebom za unapređenjem procedura, posebno u pogledu procene kreditnog portfolija i sprečavanja pranja novca. Izbor kandidata sa bogatim međunarodnim iskustvom i poznavanjem tržišta Jugoistočne Evrope može doprineti boljoj adaptaciji NLB Banke na savremene regulatorne izazove.
Alvin Aličević je magistar ekonomskih nauka. Tokom karijere je kontinuirano ulagao u profesionalno usavršavanje, uključujući edukacije na Univerzitetu Kembridž i Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Njegovo iskustvo, stečeno na raznim tržištima regiona i kroz vođenje složenih transformacionih procesa, može dodatno unaprediti sistem upravljanja rizicima u NLB Banci.

Uticaj imenovanja na NLB Banku i širi sektor

Imenovanje iskusnog stručnjaka na poziciju CRO-a šalje pozitivan signal investitorima i klijentima banke. Bankarski sektor u Srbiji, kao i u regionu, suočen je sa promenama na tržištu i rastućim regulatornim zahtevima. Zbog toga je jačanje upravljačkih timova kroz angažovanje kadrova sa međunarodnim iskustvom od ključnog značaja za održavanje stabilnosti i konkurentnosti.
Kroz integraciju znanja i iskustva stečenog u NLB Grupi, kao i u drugim bankarskim institucijama u regionu, Aličević ima zadatak da unapredi procese procene i kontrole rizika. Takođe, njegova ekspertiza može doprineti razvoju novih strategija koje odgovaraju aktuelnim izazovima bankarskog sektora u Srbiji.

Država interveniše zbog prestanka uvoza i visokih troškova, zalihe ostaju stabilne uprkos izdavanju goriva

Vlada Srbije donela je odluku o plasiranju 5.000 tona dizela iz državnih rezervi na tržište, reagujući na trenutnu situaciju u kojoj kompanije prestaju sa uvozom zbog visokih troškova. Ova mera, koja podrazumeva korišćenje obaveznih rezervi, ima za cilj da građani ne osete posledice energetske krize, izjavljeno je iz Ministarstva rudarstva i energetike. Ključni pojam 5.000 tona dizela iz rezervi potencira hitnost i obim intervencije.

Odluku je saopštila ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, Dubravka Đedović Handanović, naglašavajući da je država ranije najavila visoku potrošnju dizela u oktobru, koja se procenjuje na oko 205.000 tona. Prema njenim rečima, kompanije su prestale sa daljim uvozom zbog visokih cena na tržištu, što je posledica globalnih sukoba i logističkih izazova. Nizak vodostaj Dunava dodatno je povećao logističke troškove, što je uticalo na snabdevanje domaćeg tržišta.

Uzroci i razlozi za puštanje 5.000 tona dizela iz rezervi

Ministarka je objasnila da je država reagovala u najkraćem mogućem roku kako bi stabilizovala situaciju. „Kao što smo i obećali – država preduzima mere neophodne da zaštiti građane kako ne bi osetili posledice ove globalne energetske krize, kao što nisu ni do sada. Zato smo odlučili da deo zaliha evro-dizela od oko 5.000 tona iz državnih rezervi pustimo na tržište“, istakla je Đedović Handanović.

Očekuje se da će ugovori sa kompanijama biti potpisani u narednih dan ili dva, a povlačenje dizela iz rezervi trebalo bi da počne odmah nakon toga. Ova intervencija sledi nakon što su, prethodnih meseci, preduzete slične mere, uključujući puštanje 30.000 tona dizela i 40.000 tona nafte iz državnih rezervi.

Stanje zaliha i perspektiva tržišta goriva

Uprkos trenutnom puštanju 5.000 tona dizela iz rezervi, zalihe naftnih derivata u državnim skladištima ostaju na visokom nivou. Ministarstvo ističe da je država na vreme planirala i punila skladišta, čime su rezerve udvostručene u odnosu na 2022. godinu. Kao rezultat toga, tržište ostaje stabilno, a država zadržava kapacitet za dalju intervenciju ukoliko situacija to zahteva.

Sa ovakvim merama, Srbija nastoji da ublaži uticaj međunarodnih energetskih poremećaja i obezbedi sigurnost snabdevanja. Pored toga, dinamika snabdevanja i dalje zavisi od globalnih kretanja cena i troškova logistike, kao i od prirodnih uslova poput vodostaja reka koji utiču na transport. Ove okolnosti zahtevaju stalnu pažnju i spremnost države na brzu reakciju.

Zaključno, puštanjem 5.000 tona dizela iz rezervi, Vlada Srbije šalje signal privredi i građanima da prati situaciju na tržištu i preduzima konkretne korake za očuvanje stabilnosti.

NIS traži produženje licence za rad od američkog OFAC-a, dok tržište čeka nastavak stabilnog snabdevanja naftom u Srbiji

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je novi zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom bi omogućila nastavak operativnih aktivnosti posle 30. septembra. Aktuelna licenca važi do tog datuma, a produženje je ključno za redovno funkcionisanje kompanije i sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta, navodi se u saopštenju NIS-a.

Zašto je nova licenca OFAC-a ključna za NIS

Prethodna licenca koju je izdao OFAC ističe 30. septembra, što znači da bez njenog produženja mogu nastati poremećaji u radu Rafinerije nafte Pančevo i distribuciji naftnih derivata širom Srbije. NIS naglašava da je neometani rad rafinerije od suštinske važnosti za energetsku stabilnost Republike Srbije. U saopštenju je istaknuto da uredno snabdevanje tržišta ostaje prioritet kompanije.

Tržišni i regulatorni kontekst: efekti na energetski sektor Srbije

Produženje licence OFAC-a omogućava NIS-u da nastavi poslovanje uprkos međunarodnim ograničenjima. Zbog toga je stabilnost snabdevanja gorivom direktno povezana sa odlukom američkog regulatora. Istovremeno, tržište pažljivo prati razvoj situacije jer eventualno kašnjenje ili odbijanje licence može izazvati poremećaje, kako za potrošače tako i za energetski sektor Srbije. Osim toga, kako su i prethodni slučajevi pokazali, pravovremeno izdavanje licence od strane OFAC-a smatra se ključnim faktorom za redovno poslovanje NIS-a i održavanje sigurnosti snabdevanja.

Izjave i sledeći koraci: NIS ističe značaj nastavka rada

U zvaničnom saopštenju NIS-a navodi se da je „nesmetano poslovanje kompanije, redovan rad Rafinerije nafte Pančevo, kao i uredno snabdevanje tržišta od ključnog značaja za očuvanje energetske stabilnosti u Republici Srbiji.“ Očekuje se da će iz OFAC-a uskoro doneti odluku o produženju licence, s obzirom na značaj kompanije za nacionalnu energetsku bezbednost. U međuvremenu, svi akteri na tržištu pažljivo prate razvoj događaja, budući da ishod direktno utiče na tokove goriva i funkcionisanje privrede. Kao rezultat, produženje ili odbijanje licence imaće neposredan uticaj na celokupni energetski sektor Srbije.