Bankarski sektor u Srbiji dobija iskusnog CRO-a sa dvodecenijskim iskustvom u upravljanju rizicima i regulatornoj usklađenosti

NLB Banka imenovala je Alvina Aličevića za novog člana Izvršnog odbora, odgovornog za upravljanje rizicima (CRO), nakon što je dobila saglasnost Narodne banke Srbije. Ovo kadrovsko pojačanje dolazi u trenutku kada sektor upravljanja rizicima postaje sve važniji za bankarski sektor u Srbiji. Aličević donosi gotovo dve decenije iskustva iz finansijskog sektora i ekspertizu u segmentima strateškog i kreditnog upravljanja rizicima, kao i regulatorne usklađenosti.

Iskustvo i doprinos Alvina Aličevića upravljanju rizicima

Pre dolaska u Izvršni odbor NLB Banke, Aličević je od 2024. godine obavljao funkciju izvršnog direktora i savetnika Uprave za upravljanje rizicima u NLB Ljubljana. Na toj poziciji bio je zadužen za korporativne i kreditne rizike u poslovanju sa stanovništvom, uz procenu vrednosti i kontrolu rizika na nivou NLB Grupe. Takođe, obavljao je funkciju zamenika predsednika Kreditnog odbora NLB d.d. i NLB Grupe.
Pre toga, tokom više od šest godina, bio je član Izvršnog odbora banke Sparkasse u Skoplju, gde je kao CRO i COO upravljao rizicima, IT-jem, operacijama i pravnim poslovima. Tokom tog perioda, vodio je proces spajanja Sparkasse banke sa Ohridskom bankom, koja je ranije bila deo Societe Generale grupe. Osim toga, značajan period karijere proveo je u austrijskom bankarskom sektoru, u Steiermärkische Bank und Sparkasse, na strateškom upravljanju rizicima tržišta Jugoistočne Evrope.

Regulatorna usklađenost i značaj za bankarski sektor

Upravljanje rizicima u bankarstvu podrazumeva procenu, kontrolu i minimizaciju potencijalnih gubitaka kroz strategije koje obuhvataju kreditne, tržišne, operativne i regulatorne rizike. U poslednjih nekoliko godina, banke su se suočile sa sve strožim regulatornim zahtevima i potrebom za unapređenjem procedura, posebno u pogledu procene kreditnog portfolija i sprečavanja pranja novca. Izbor kandidata sa bogatim međunarodnim iskustvom i poznavanjem tržišta Jugoistočne Evrope može doprineti boljoj adaptaciji NLB Banke na savremene regulatorne izazove.
Alvin Aličević je magistar ekonomskih nauka. Tokom karijere je kontinuirano ulagao u profesionalno usavršavanje, uključujući edukacije na Univerzitetu Kembridž i Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Njegovo iskustvo, stečeno na raznim tržištima regiona i kroz vođenje složenih transformacionih procesa, može dodatno unaprediti sistem upravljanja rizicima u NLB Banci.

Uticaj imenovanja na NLB Banku i širi sektor

Imenovanje iskusnog stručnjaka na poziciju CRO-a šalje pozitivan signal investitorima i klijentima banke. Bankarski sektor u Srbiji, kao i u regionu, suočen je sa promenama na tržištu i rastućim regulatornim zahtevima. Zbog toga je jačanje upravljačkih timova kroz angažovanje kadrova sa međunarodnim iskustvom od ključnog značaja za održavanje stabilnosti i konkurentnosti.
Kroz integraciju znanja i iskustva stečenog u NLB Grupi, kao i u drugim bankarskim institucijama u regionu, Aličević ima zadatak da unapredi procese procene i kontrole rizika. Takođe, njegova ekspertiza može doprineti razvoju novih strategija koje odgovaraju aktuelnim izazovima bankarskog sektora u Srbiji.

Države plaćaju 3,3 biliona dolara kamata, dok prinosi na obveznice dostižu najviši nivo u deceniji

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara (310 biliona evra) u prvoj polovini ove godine, saopštio je Institut za međunarodne finansije (IIF). Dug je porastao za 10 biliona dolara (8,5 biliona evra) u tom periodu, dok rastu troškovi servisiranja duga. Ova situacija predstavlja ozbiljan rizik za mnoge vlade, posebno u razvijenim ekonomijama.

Rast troškova kamata i prinosi na obveznice

Prema podacima IIF, države kao što su Sjedinjene Američke Države, Japan, Francuska i Velika Britanija suočavaju se sa rastom prinosa na srednjoročne i dugoročne državne obveznice. Prinosi su dostigli najviši nivo u više od deset godina. Kao rezultat, investitori su zabrinuti zbog viših kamatnih stopa, povećanih troškova energije, slabog privrednog rasta i visoke državne potrošnje. IIF naglašava da ove četiri velike ekonomije imaju “uporno velike deficite i rast troškova kamata”, što su problemi koji su ranije bili vezani za zemlje u razvoju sa visokim zaduženjem.

Svetski dug i globalni fiskalni izazovi

Prošle godine razvijene ekonomije platile su više od 3,3 biliona dolara (2,8 biliona evra) kamata na međunarodno trgovane državne obveznice. Ova suma premašuje globalnu potrošnju na veštačku inteligenciju, koja je iznosila 2,2 biliona evra, kao i izdatke za odbranu od 2,6 biliona evra i ulaganja u čistu energiju od dva biliona evra. Zbog toga, dug je postao i političko pitanje, jer stvara “začarani krug između izbora i kratkoročnih brzih rešenja”, dok istovremeno povećava dugoročnu ranjivost. IIF upozorava da koristi od dodatnog zaduživanja postaju sve manje.

Uticaj na javne finansije i preporuke OECD

“Kako referentne kamatne stope rastu, očekuje se nagli porast troškova kamata, dok strukturni uticaji izazvani izdvajanjima za zdravstvo i javne penzije uglavnom ostaju nerešeni”, navodi IIF. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u svom privremenom ekonomskom izveštaju istakla da rast prinosa na obveznice pokazuje potrebu za ograničavanjem i preusmeravanjem državne potrošnje. Takođe, OECD preporučuje poboljšanje efikasnosti javnog sektora i povećanje prihoda kao ključne mere za stabilizaciju fiskalnog okvira. S druge strane, sve veći svetski dug može uticati na buduće investicije, sposobnost država da odgovore na krize i ukupnu makroekonomsku stabilnost.

Svetski dug kao globalni izazov

Dug od 365 biliona dolara označava nove izazove za globalnu ekonomiju. Bilion označava hiljadu milijardi, što dodatno ističe razmere problema. IIF i OECD pozivaju vlade da preduzmu konkretne fiskalne reforme, jer su servisiranje duga i dugoročna održivost javnih finansija postali ključna pitanja za naredne godine. Pored toga, rast kamata i promena tržišnih uslova zahtevaju pažljivo upravljanje javnim dugom i veću transparentnost u državnoj potrošnji.

Država interveniše zbog prestanka uvoza i visokih troškova, zalihe ostaju stabilne uprkos izdavanju goriva

Vlada Srbije donela je odluku o plasiranju 5.000 tona dizela iz državnih rezervi na tržište, reagujući na trenutnu situaciju u kojoj kompanije prestaju sa uvozom zbog visokih troškova. Ova mera, koja podrazumeva korišćenje obaveznih rezervi, ima za cilj da građani ne osete posledice energetske krize, izjavljeno je iz Ministarstva rudarstva i energetike. Ključni pojam 5.000 tona dizela iz rezervi potencira hitnost i obim intervencije.

Odluku je saopštila ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, Dubravka Đedović Handanović, naglašavajući da je država ranije najavila visoku potrošnju dizela u oktobru, koja se procenjuje na oko 205.000 tona. Prema njenim rečima, kompanije su prestale sa daljim uvozom zbog visokih cena na tržištu, što je posledica globalnih sukoba i logističkih izazova. Nizak vodostaj Dunava dodatno je povećao logističke troškove, što je uticalo na snabdevanje domaćeg tržišta.

Uzroci i razlozi za puštanje 5.000 tona dizela iz rezervi

Ministarka je objasnila da je država reagovala u najkraćem mogućem roku kako bi stabilizovala situaciju. „Kao što smo i obećali – država preduzima mere neophodne da zaštiti građane kako ne bi osetili posledice ove globalne energetske krize, kao što nisu ni do sada. Zato smo odlučili da deo zaliha evro-dizela od oko 5.000 tona iz državnih rezervi pustimo na tržište“, istakla je Đedović Handanović.

Očekuje se da će ugovori sa kompanijama biti potpisani u narednih dan ili dva, a povlačenje dizela iz rezervi trebalo bi da počne odmah nakon toga. Ova intervencija sledi nakon što su, prethodnih meseci, preduzete slične mere, uključujući puštanje 30.000 tona dizela i 40.000 tona nafte iz državnih rezervi.

Stanje zaliha i perspektiva tržišta goriva

Uprkos trenutnom puštanju 5.000 tona dizela iz rezervi, zalihe naftnih derivata u državnim skladištima ostaju na visokom nivou. Ministarstvo ističe da je država na vreme planirala i punila skladišta, čime su rezerve udvostručene u odnosu na 2022. godinu. Kao rezultat toga, tržište ostaje stabilno, a država zadržava kapacitet za dalju intervenciju ukoliko situacija to zahteva.

Sa ovakvim merama, Srbija nastoji da ublaži uticaj međunarodnih energetskih poremećaja i obezbedi sigurnost snabdevanja. Pored toga, dinamika snabdevanja i dalje zavisi od globalnih kretanja cena i troškova logistike, kao i od prirodnih uslova poput vodostaja reka koji utiču na transport. Ove okolnosti zahtevaju stalnu pažnju i spremnost države na brzu reakciju.

Zaključno, puštanjem 5.000 tona dizela iz rezervi, Vlada Srbije šalje signal privredi i građanima da prati situaciju na tržištu i preduzima konkretne korake za očuvanje stabilnosti.