Većina građana Srbije izlazi iz obrazovnog sistema bez praktičnih znanja o novcu, što povećava rizik ulaganja i gubitka

Finansijska pismenost u Srbiji ostaje na niskom nivou, iako novac utiče na gotovo svaku odluku građana. Uprkos sve većoj dostupnosti investicionih proizvoda, obrazovni sistem i dalje ne pruža osnovne ekonomske veštine, dok se deca još uvek primarno uče matematičkim formulama umesto razumevanju ličnih finansija.

Finansijska pismenost i odluke o investiranju

Većina građana tokom formalnog obrazovanja ne stiče znanje o tome kako proceniti finansijski rizik. To često rezultira brzopletim investicionim odlukama. Kako navodi Uroš Popović, specijalni savetnik predsednika Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, posledice finansijskog neznanja ne pogađaju samo pojedinca, već i celu porodicu. Kada neko izgubi ušteđevinu zbog ulaganja u proizvode koje ne razume, poverenje u tržište i finansijske institucije može trajno opasti. Pored toga, brzina pristupa investicionim platformama ne znači i razumevanje rizika koji su povezani sa tim proizvodima.

Kako prepoznati rizike i važnost provere

Ljudi često provode mnogo vremena upoređujući karakteristike potrošačke robe, poput telefona, dok za investicione odluke troše znatno manje vremena. Popović ističe da svako može postaviti osnovna pitanja pre ulaganja: ko nudi investiciju, da li ta kompanija ima potrebne dozvole, odakle dolazi prihod, kako se izlazi iz investicije i šta se dešava ako stvari pođu po zlu. On upozorava na ponude koje obećavaju visok prinos i zahtevaju brzu odluku, jer su to često signali za potencijalno rizične ili neregulisane proizvode.

Digitalna imovina i novi investitori

Mladi u Srbiji sve češće prvo čuju za kriptovalute kao što je bitkoin, dok su tradicionalni finansijski proizvodi, poput akcija i obveznica, manje zastupljeni u njihovom znanju. Digitalna imovina je lako dostupna putem telefona, komunikacija je jednostavna, a učešće je moguće i sa malim iznosima. S druge strane, tradicionalno tržište kapitala koristi komplikovanu terminologiju i sporije procese, što odvraća mlade investitore. Popović naglašava da je zadatak institucija da mladima obezbede znanje i podršku, a ne da ih prepuštaju samostalnom učenju kroz gubitke.

Uticaj na tržište i buduće izazove

Nedostatak finansijske pismenosti može imati dugoročne negativne efekte na razvoj domaćeg tržišta kapitala. Neinformisani ulagači češće donose odluke na osnovu preporuka prijatelja ili informacija sa društvenih mreža, umesto na temelju razumevanja rizika. Kao rezultat, tržište postaje nestabilnije, a poverenje u investicione proizvode opada. Stručnjaci iz Komisije za hartije od vrednosti ističu da je unapređenje finansijske pismenosti javni interes i preduslov za bezbedno ulaganje i razvoj tržišta. Uvođenje finansijskih tema u školski program i jačanje edukacije predstavljaju ključne korake za zaštitu građana i stabilan rast investicija.

Bankarski sektor u Srbiji dobija iskusnog CRO-a sa dvodecenijskim iskustvom u upravljanju rizicima i regulatornoj usklađenosti

NLB Banka imenovala je Alvina Aličevića za novog člana Izvršnog odbora, odgovornog za upravljanje rizicima (CRO), nakon što je dobila saglasnost Narodne banke Srbije. Ovo kadrovsko pojačanje dolazi u trenutku kada sektor upravljanja rizicima postaje sve važniji za bankarski sektor u Srbiji. Aličević donosi gotovo dve decenije iskustva iz finansijskog sektora i ekspertizu u segmentima strateškog i kreditnog upravljanja rizicima, kao i regulatorne usklađenosti.

Iskustvo i doprinos Alvina Aličevića upravljanju rizicima

Pre dolaska u Izvršni odbor NLB Banke, Aličević je od 2024. godine obavljao funkciju izvršnog direktora i savetnika Uprave za upravljanje rizicima u NLB Ljubljana. Na toj poziciji bio je zadužen za korporativne i kreditne rizike u poslovanju sa stanovništvom, uz procenu vrednosti i kontrolu rizika na nivou NLB Grupe. Takođe, obavljao je funkciju zamenika predsednika Kreditnog odbora NLB d.d. i NLB Grupe.
Pre toga, tokom više od šest godina, bio je član Izvršnog odbora banke Sparkasse u Skoplju, gde je kao CRO i COO upravljao rizicima, IT-jem, operacijama i pravnim poslovima. Tokom tog perioda, vodio je proces spajanja Sparkasse banke sa Ohridskom bankom, koja je ranije bila deo Societe Generale grupe. Osim toga, značajan period karijere proveo je u austrijskom bankarskom sektoru, u Steiermärkische Bank und Sparkasse, na strateškom upravljanju rizicima tržišta Jugoistočne Evrope.

Regulatorna usklađenost i značaj za bankarski sektor

Upravljanje rizicima u bankarstvu podrazumeva procenu, kontrolu i minimizaciju potencijalnih gubitaka kroz strategije koje obuhvataju kreditne, tržišne, operativne i regulatorne rizike. U poslednjih nekoliko godina, banke su se suočile sa sve strožim regulatornim zahtevima i potrebom za unapređenjem procedura, posebno u pogledu procene kreditnog portfolija i sprečavanja pranja novca. Izbor kandidata sa bogatim međunarodnim iskustvom i poznavanjem tržišta Jugoistočne Evrope može doprineti boljoj adaptaciji NLB Banke na savremene regulatorne izazove.
Alvin Aličević je magistar ekonomskih nauka. Tokom karijere je kontinuirano ulagao u profesionalno usavršavanje, uključujući edukacije na Univerzitetu Kembridž i Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Njegovo iskustvo, stečeno na raznim tržištima regiona i kroz vođenje složenih transformacionih procesa, može dodatno unaprediti sistem upravljanja rizicima u NLB Banci.

Uticaj imenovanja na NLB Banku i širi sektor

Imenovanje iskusnog stručnjaka na poziciju CRO-a šalje pozitivan signal investitorima i klijentima banke. Bankarski sektor u Srbiji, kao i u regionu, suočen je sa promenama na tržištu i rastućim regulatornim zahtevima. Zbog toga je jačanje upravljačkih timova kroz angažovanje kadrova sa međunarodnim iskustvom od ključnog značaja za održavanje stabilnosti i konkurentnosti.
Kroz integraciju znanja i iskustva stečenog u NLB Grupi, kao i u drugim bankarskim institucijama u regionu, Aličević ima zadatak da unapredi procese procene i kontrole rizika. Takođe, njegova ekspertiza može doprineti razvoju novih strategija koje odgovaraju aktuelnim izazovima bankarskog sektora u Srbiji.

Države plaćaju 3,3 biliona dolara kamata, dok prinosi na obveznice dostižu najviši nivo u deceniji

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara (310 biliona evra) u prvoj polovini ove godine, saopštio je Institut za međunarodne finansije (IIF). Dug je porastao za 10 biliona dolara (8,5 biliona evra) u tom periodu, dok rastu troškovi servisiranja duga. Ova situacija predstavlja ozbiljan rizik za mnoge vlade, posebno u razvijenim ekonomijama.

Rast troškova kamata i prinosi na obveznice

Prema podacima IIF, države kao što su Sjedinjene Američke Države, Japan, Francuska i Velika Britanija suočavaju se sa rastom prinosa na srednjoročne i dugoročne državne obveznice. Prinosi su dostigli najviši nivo u više od deset godina. Kao rezultat, investitori su zabrinuti zbog viših kamatnih stopa, povećanih troškova energije, slabog privrednog rasta i visoke državne potrošnje. IIF naglašava da ove četiri velike ekonomije imaju “uporno velike deficite i rast troškova kamata”, što su problemi koji su ranije bili vezani za zemlje u razvoju sa visokim zaduženjem.

Svetski dug i globalni fiskalni izazovi

Prošle godine razvijene ekonomije platile su više od 3,3 biliona dolara (2,8 biliona evra) kamata na međunarodno trgovane državne obveznice. Ova suma premašuje globalnu potrošnju na veštačku inteligenciju, koja je iznosila 2,2 biliona evra, kao i izdatke za odbranu od 2,6 biliona evra i ulaganja u čistu energiju od dva biliona evra. Zbog toga, dug je postao i političko pitanje, jer stvara “začarani krug između izbora i kratkoročnih brzih rešenja”, dok istovremeno povećava dugoročnu ranjivost. IIF upozorava da koristi od dodatnog zaduživanja postaju sve manje.

Uticaj na javne finansije i preporuke OECD

“Kako referentne kamatne stope rastu, očekuje se nagli porast troškova kamata, dok strukturni uticaji izazvani izdvajanjima za zdravstvo i javne penzije uglavnom ostaju nerešeni”, navodi IIF. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u svom privremenom ekonomskom izveštaju istakla da rast prinosa na obveznice pokazuje potrebu za ograničavanjem i preusmeravanjem državne potrošnje. Takođe, OECD preporučuje poboljšanje efikasnosti javnog sektora i povećanje prihoda kao ključne mere za stabilizaciju fiskalnog okvira. S druge strane, sve veći svetski dug može uticati na buduće investicije, sposobnost država da odgovore na krize i ukupnu makroekonomsku stabilnost.

Svetski dug kao globalni izazov

Dug od 365 biliona dolara označava nove izazove za globalnu ekonomiju. Bilion označava hiljadu milijardi, što dodatno ističe razmere problema. IIF i OECD pozivaju vlade da preduzmu konkretne fiskalne reforme, jer su servisiranje duga i dugoročna održivost javnih finansija postali ključna pitanja za naredne godine. Pored toga, rast kamata i promena tržišnih uslova zahtevaju pažljivo upravljanje javnim dugom i veću transparentnost u državnoj potrošnji.