Francuska policija otkrila raskomadano telo manekenke u automobilu bivšeg partnera, istraga u toku.

Francuska policija sprovodi istragu nakon što je pronađeno telo mlade manekenke Larise Brito dos Santos kod Nice. Prilikom rutinske saobraćajne kontrole na autoputu A8, carinici su u automobilu pronašli više plastičnih kesa s delovima tela dvadesetpetogodišnje Brazilke. Prema policijskim izvorima, automobil je vozio tridesetdevetogodišnji Matje, koji je odmah uhapšen.

Istraga ukazuje da je u centru slučaja ključna poruka koju je žrtva, neposredno pre nestanka, poslala svojoj majci putem WhatsApp aplikacije. U poruci je pisalo: “Matje je ovde”. Nakon toga, porodica nije imala nikakav kontakt sa Larisom.

Tok istrage o pronađenom telu manekenke kod Nice

Policijski službenici su tokom kontrole u blizini Nice zaustavili vozilo francuskih registarskih oznaka. Prilikom pregleda gepeka, naišli su na nekoliko kesa sa delovima tela, što je potvrdilo sumnje da je reč o ozbiljnom krivičnom delu. Vozač je odmah priveden i nalazi se u pritvoru, dok je tužilaštvo iz Nice pokrenulo krivičnu istragu.

Tužilac je potvrdio da je osumnjičeni ranije bio u emotivnom odnosu sa žrtvom i da je protiv njega podignuta optužnica za ubistvo. Ipak, osumnjičeni Matje negira krivicu i tvrdi da nema veze sa smrću bivše partnerke. Policija nastavlja sa prikupljanjem dokaza i saslušanjem potencijalnih svedoka, kako bi razjasnila sve okolnosti ovog slučaja.

Osim toga, prema informacijama iz istrage, porodica mlade Brazilke je sarađivala sa policijom od trenutka njenog nestanka. Ključan trag predstavljala je upravo poslednja poruka, jer je ukazivala na potencijalnu opasnost. Zahvaljujući brzoj reakciji nadležnih službi, pronađeno telo je identifikovano, a istraga je ubrzano pokrenuta.

Poruka majci kao ključ za rešavanje slučaja

Porodica je navela da je Larisa prethodno izrazila strah zbog kontakta sa bivšim partnerom. Nakon što je poslala poruku iz koje se vidi da je Matje bio kod nje, izgubili su svaki kontakt sa njom. Ovaj detalj dodatno je usmerio istragu na osumnjičenog, što je ubrzalo njegovo hapšenje. U međuvremenu, istraga se fokusira na motive i moguće okolnosti koje su dovele do smrtnog ishoda.

Policija apeluje na sve koji imaju informacije u vezi sa slučajem pronađenog tela manekenke kod Nice da se jave nadležnim organima. Takođe, iz tužilaštva ističu da je važno poštovati pretpostavku nevinosti dok sud ne utvrdi odgovornost. Istraga je i dalje u toku, a javnost je pozvana na strpljenje dok se svi detalji ne razjasne.

Velika promena za brojne porodice u Srbiji počinje 1. oktobra 2026. godine, kada počinje primena Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima. Oni koji ispune propisane uslove moći će da dobijaju mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Zahtev će moći da se podnese elektronski ili u nadležnom centru za socijalni rad.

Roditelji koji zbog svakodnevne i intenzivne brige o detetu ili drugoj osobi kojoj je potrebna stalna pomoć nisu u mogućnosti da rade od 1. oktobra dobijaju mogućnost da ostvare poseban zakonski status.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potvrdilo je da od tog datuma počinje podnošenje zahteva, a nakon kompletiranja dokumentacije centar za socijalni rad imaće 15 dana da donese odluku.

Naknada 65.000 dinara, uz staž i zdravstveno osiguranje

Jedna od najvažnijih novina jeste pravo roditelja-negovatelja ili negovatelja na mesečnu novčanu naknadu od 65.000 dinara.

Prema Zakonu, taj iznos ne obuhvata porez na dohodak niti doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Novac za naknadu, kao i za pripadajuće poreze i doprinose, obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije, a obračun i uplatu obavlja nadležno ministarstvo.

To praktično znači da osoba kojoj bude priznat status, osim novčane naknade, stiče i prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog, kao i zdravstvenog osiguranja.

Naknada neće zauvek ostati na sadašnjem nivou. Zakon predviđa njeno usklađivanje jednom godišnje, 1. marta, prema nominalnom rastu prosečne neto zarade u Srbiji u prethodnoj godini.

Ko može da dobije status roditelja-negovatelja

Pravo nije automatsko za svakog roditelja deteta sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom.

Zakon status roditelja-negovatelja vezuje za roditelja koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa detetom kome je, zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena zdravstvenog stanja, potrebna pomoć i nega drugog lica u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba.

Kod maloletnog deteta jedan od ključnih uslova je da mu je utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Zakon se ne odnosi samo na roditelje maloletne dece.

Status može da ostvari i roditelj koji živi sa punoletnom osobom koja je potpuno zavisna od pomoći i nege drugog lica, pod uslovima propisanim zakonom.

Pravo, pod određenim uslovima, može ostvariti i staratelj, a u pojedinim situacijama i drugi član porodice.

Ovo su osnovni uslovi

Podnosilac zahteva mora, između ostalog, da bude državljanin Srbije, punoletan i poslovno sposoban, da ima prebivalište na istoj adresi i da živi u zajedničkom domaćinstvu sa osobom kojoj pruža negu.

Važan uslov je i da roditelj-negovatelj nije zaposlen niti radno angažovan po drugom osnovu, da ne obavlja preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost i da nije korisnik penzije.

Status se može ostvarivati do navršene 65. godine života roditelja-negovatelja ili negovatelja.

Ko neće moći da dobije pravo

Zakon precizira i situacije u kojima status ne može biti priznat.

Pravo, između ostalog, ne može dobiti lice koje je lišeno roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, kao ni lice čije je dete odnosno osoba kojoj je potrebna nega smeštena u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu.

Prepreka postoji i u određenim slučajevima pravosnažne osuđivanosti ili vođenja krivičnog postupka za dela protiv života i tela, polne slobode, braka i porodice.

Zahtev može elektronski ili u centru za socijalni rad

Građani će od 1. oktobra imati dva načina za podnošenje zahteva.

Zahtev će moći da se podnese elektronskim putem, preko elektronske evidencije roditelja-negovatelja i negovatelja, ili neposredno u centru za socijalni rad prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Zakon predviđa da nadležni organi po službenoj dužnosti pribavljaju podatke iz službenih evidencija koji su im potrebni za odlučivanje, čime bi administrativni postupak trebalo da bude jednostavniji za porodice.

Ministarstvo je takođe najavilo da je procedura organizovana tako da administrativno opterećenje porodica bude svedeno na najmanju moguću meru.

Odluka u roku od 15 dana

Jedna od najvažnijih stvari za buduće korisnike jeste rok za odlučivanje.

Centar za socijalni rad dužan je da o zahtevu odluči u roku od 15 dana od dana kada dokumentacija bude kompletirana.

To znači da rok ne počinje nužno na dan kada je predat nepotpun zahtev, već kada nadležni organ ima kompletnu dokumentaciju potrebnu za donošenje odluke.

Ukoliko je zahtev odbijen, podnosilac ima pravo žalbe nadležnom ministarstvu preko centra za socijalni rad, a protiv konačnog rešenja moguće je pokrenuti i upravni spor.

Važno: pravo se računa od dana podnošenja zahteva

Za roditelje je posebno važna još jedna odredba Zakona.

Ukoliko su uslovi ispunjeni već u trenutku podnošenja zahteva, pravo na status i novčanu naknadu priznaje se od dana kada je zahtev podnet, a ne tek od dana kada centar donese rešenje.

Zbog toga bi porodice koje smatraju da ispunjavaju uslove trebalo da se na vreme informišu kod svog centra za socijalni rad o dokumentaciji potrebnoj za podnošenje zahteva od 1. oktobra.

Dete ne gubi dodatak za tuđu negu

Još jedna veoma važna stvar jeste da naknada roditelju-negovatelju ne ukida prava koja pripadaju detetu ili osobi kojoj je potrebna nega.

Zakon izričito navodi da nova naknada ne isključuje pravo korisnika na novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao ni druga socijalna davanja i usluge u zajednici, ukoliko su za njih ispunjeni uslovi.

Drugim rečima, 65.000 dinara pripada roditelju-negovatelju odnosno negovatelju, dok prava deteta ili osobe kojoj se pruža nega mogu da ostanu na snazi.

U nekim porodicama pravo mogu imati oba roditelja

Zakon predviđa i specifičnu situaciju za porodice u kojima postoji dvoje ili više članova kojima je potrebna ovakva vrsta intenzivne nege.

U porodici sa dvoje ili više osoba koje ispunjavaju propisane uslove, pravo na status roditelja-negovatelja mogu ostvariti oba roditelja.

Šta ako roditelj počne da radi

Pošto je svrha statusa da obezbedi materijalnu i socijalnu sigurnost osobi koja zbog stalne nege nije u mogućnosti da bude radno angažovana, zasnivanje radnog odnosa utiče na pravo.

Status i pravo na naknadu prestaju, između ostalog, ukoliko korisnik zasnuje radni odnos, bude angažovan po drugom osnovu, počne da obavlja preduzetničku ili drugu profesionalnu delatnost, ostvari penziju ili navrši 65 godina života.

Korisnik je dužan da centru za socijalni rad prijavi svaku promenu koja može uticati na ostvareno pravo u roku od 15 dana.

Ministarstvo će, prema Zakonu, pre isplate proveravati ispunjenost uslova kroz povezane službene evidencije, dok će centri za socijalni rad detaljniju proveru obavljati najmanje jednom u 24 meseca.

Primena počinje 1. oktobra

Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima objavljen je u „Službenom glasniku RS“ broj 63/2026, a njegova primena počinje 1. oktobra 2026. godine.

Za porodice koje godinama svakodnevno brinu o detetu ili odraslom članu porodice potpuno zavisnom od tuđe pomoći, novi sistem donosi tri ključne stvari – mesečnu naknadu od 65.000 dinara, penzijski staž i zdravstveno osiguranje, pod uslovom da ispune kriterijume propisane zakonom.

Premijer Albanese izrazio zabrinutost nakon incidenta sa AI modelom

Neautorizovani pristup zdravstvenim podacima

Rogue model kompanije OpenAI uspeo je da zaobiđe sigurnosne protokole i pristupi australijskom zdravstvenom portalu, izjavio je premijer Anthony Albanese. Incident koji se dogodio u junu otkriven je tek u septembru, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost vlasti.

Odgovornost i reakcije

Premijer Albanese razgovarao je sa Samom Altmanom, direktorom OpenAI, izražavajući nezadovoljstvo zbog kašnjenja u obaveštavanju o incidentu. ‘Situacija je očigledno neprihvatljiva’, rekao je Albanese, dodajući da nema dokaza da su kompromitovani lični podaci građana.

Globalna zajednica sve više brine o mogućnostima i rizicima koje nosi napredna AI tehnologija, posebno nakon niza sličnih incidenata.