Masud Pezeškijan izneo oštre kritike na Generalnoj skupštini UN, ističući žrtve bombardovanja škole u Minabu.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan obratio se tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Njegov govor usledio je dan nakon što je tadašnji američki predsednik Donald Tramp izneo ozbiljne pretnje prema Islamskoj Republici. Kako je naveo, američki predsednik opisao je Iran kao terorističku državu i zapretio uništenjem, što je izazvalo oštru reakciju iranskog lidera.

U svom izlaganju, Pezeškijan je istakao da je Iran u više navrata bio žrtva terorizma. On je posebno naglasio napad na školu u Minabu, koji se dogodio u februaru. Predsednik Irana izneo je fotografije dece koja su stradala tokom bombardovanja i poručio da su to nevina deca koja nisu počinila nikakav zločin niti greh.

Odjek govora na Generalnoj skupštini UN

Njegove reči izazvale su burnu reakciju prisutnih delegata. Pezeškijan je podsetio da je u Iranu, prema njegovim rečima, i vrhovni vođa ubijen bez pravnog osnova. Osim toga, istakao je napad na školu kao primer patnje civilnog stanovništva i posebno dece tokom sukoba.

Pezeškijan je pokazao fotografije stradale dece iz Minaba, dodajući: “Nedužna deca, koja, uistinu, nisu počinila nikakve zločine, niti grehe.” Na taj način, pokušao je da skrene pažnju sveta na posledice vojnih dejstava po civile.

Reakcije nakon Pezeškijanovog izlaganja

Prema dostupnim informacijama, govor predsednika Irana bio je izuzetno oštar i direktan. Iako detalji o osobi koja je napustila salu nisu precizirani, poznato je da je njegov nastup izazvao reakcije među prisutnim zvaničnicima. Takođe, iranski predsednik je insistirao na tome da Iran nije teroristička država, već da je često bio žrtva terorističkih napada i nepravednog nasilja.

Posebno je naglasio kako su međunarodne institucije važne za zaštitu prava nedužnih. Pre svega, pozvao je na veću odgovornost svih država članica UN kada je reč o zaštiti civila, a posebno dece, tokom oružanih sukoba.

Na kraju, Pezeškijan je svoj govor završio apelom za pravdu i poštovanje ljudskih prava. Iako se očekuje nastavak diskusije o ovom pitanju, ostaje da se vidi kakav će biti odgovor međunarodne zajednice na njegovu poruku.

Ostaci ribarskog broda F/V Mistress, koji je nestao 2019. godine, pronađeni su blizu Block Islanda.

Otkriće olupine nakon dugogodišnje potrage

Nakon sedam godina od tragičnog nestanka ribarskog broda F/V Mistress, koji je potonuo prvog dana 2019. godine blizu obale Rhode Islanda, konačno su pronađeni ostaci broda i verovatni ljudski ostaci jednog od ribara. Brod je nestao nakon što je poslao poziv u pomoć tokom lošeg vremena blizu Block Islanda. Na brodu su bili kapetan Oscar Diaz, njegov sin Tim i nećak John Ansay. Tim Diaz je spašen, dok su Oscar Diaz i John Ansay ostali nestali.

Detalji potrage i identifikacija

Organizacija Green Oceans, koja se bavi zaštitom okeana, finansirala je potragu koja je uključivala sonarsko skeniranje morskog dna. U julu ove godine identifikovan je potencijalni položaj olupine na dubini od 28 metara. Ronioci su 30. avgusta pregledali lokaciju i dokumentovali karakteristike olupine koje se podudaraju s opisom broda F/V Mistress.

Reakcije i dalji koraci

Ovo otkriće nije samo značajno za porodice nestalih ribara već i za celokupnu zajednicu koja se nada zatvaranju ovog dugogodišnjeg slučaja. Istraga o uzrocima nesreće i identifikacija pronađenih ostataka će se nastaviti.

Zabrana pristupa novinarima CNN-a, MS NOW i Politica temelji se na zaštiti poverljivih informacija.

Pravni osnov zabrane

Ministarstvo pravde SAD branilo je odluku predsednika Trampa da zabrani pristup Beloj kući novinarima iz tri medijske kuće, navodeći kao razloge nacionalnu bezbednost i profesionalizam. Ova odluka je usledila nakon što su novinari tih medija, kako tvrdi administracija, prekršili profesionalne standarde u izveštavanju o aktivnostima predsednika. CNN, MS NOW i Politico su mediji čiji su novinari ostali bez akreditacija, što im onemogućava pristup pres konferencijama i drugim događajima na kojima je prisutan predsednik.

Odgovor medija i pravna pitanja

Mediji čiji su novinari izgubili pristup uputili su žalbe tvrdeći da je ovakva odluka kršenje Prvog amandmana koji garantuje slobodu štampe. Međutim, Ministarstvo pravde insistira na tome da je zabrana legalna jer postoji opravdanje zasnovano na minimumu profesionalnosti koji se zahteva od novinara kao i potrebi zaštite klasifikovanih informacija.