Troškovi servisiranja duga rastu zbog inflacije i energetskih poremećaja, Velika Britanija beleži rekordne kamate na dug

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da i razvijenim ekonomijama raste trošak zaduživanja. Javni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je 40 biliona dolara, dok Velika Britanija beleži rekordno visoke kamate na državne obveznice. Ovo su ključne poruke iz intervjua koji je Kristalina Georgijeva, direktorka MMF-a, dala na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Rast javnog duga i troškova zaduživanja u razvijenim ekonomijama

Prema oceni MMF-a, globalni ekonomski šokovi podigli su nivo javnog duga u razvijenim državama. Sjedinjene Američke Države su u poslednjih deset godina udvostručile javni dug, koji sada prelazi 40 biliona dolara. Kao rezultat, rast troškova servisiranja duga dodatno opterećuje javne finansije. U Velikoj Britaniji, državno zaduživanje u avgustu dostiglo je 18,3 milijarde funti. Troškovi kamata na dug su najviši za avgust od 1997. godine, kada je počelo vođenje mesečne evidencije.

Inflacija, energetski šokovi i fiskalni izazovi

Kristalina Georgijeva navodi da su ratovi i poremećaji u snabdevanju naftom podstakli inflaciju, što je dovelo do povećanja kamatnih stopa i rasta troškova zaduživanja država. Ona ističe da razvijene ekonomije treba da smanje javni dug i sprovedu fiskalnu konsolidaciju, dok centralne banke moraju nastaviti sa očuvanjem stabilnosti cena. “Vreme je da se preduzmu mere”, poručila je Georgijeva. “To su politički teški koraci, ali neophodni”, dodala je direktorka MMF-a.

Izazovi za globalnu ekonomiju i uloga veštačke inteligencije

U intervjuu je naglašeno da svetsku ekonomiju trenutno oblikuju dve suprotstavljene sile: energetski šok izazvan poremećajima u snabdevanju i snažan talas ulaganja u razvoj veštačke inteligencije. Georgijeva je upozorila da bi veći broj nepredvidivih slučajeva u radu sistema veštačke inteligencije mogao predstavljati rizik za globalni finansijski sistem. Prema njenim rečima, trajna normalizacija snabdevanja energentima iz zemalja Persijskog zaliva bila bi važna za stabilizaciju globalne ekonomije, ali do toga još nije došlo.

Perspektiva i fiskalna odgovornost razvijenih država

Situacija u Velikoj Britaniji nije suštinski drugačija od drugih velikih razvijenih ekonomija. MMF preporučuje fiskalnu odgovornost i smanjenje javnog duga kako bi se obuzdali rastući troškovi zaduživanja. Sve veći izdaci za kamate predstavljaju izazov za održivost javnih finansija i ekonomski rast. U narednom periodu, fiskalna konsolidacija i nastavak politike stabilnosti cena biće ključni za očuvanje makroekonomske stabilnosti razvijenih zemalja.

Više od 20 naučnoistraživačkih organizacija uključeno, cilj unapređenje transfera znanja i inovacija u Srbiji

NALED je osnovao savet za primenjenu nauku sa ciljem snažnijeg povezivanja nauke i privrede u Srbiji. Ova inicijativa okuplja više od 20 naučnoistraživačkih organizacija i organizacija za podršku inovacijama. Savet je osnovan uz podršku kompanije Philip Morris International (PMI) i projekta StarTech. Ključne teme saveta za prvu godinu su povezivanje nauke i privrede, transfer znanja i tehnologije, kao i komercijalizacija rezultata istraživanja.

Povezivanje nauke i privrede kroz savet za primenjenu nauku

Članovi saveta su na osnivačkoj sednici potpisali deklaraciju. Fokus stavljaju na stvaranje podsticajnog okruženja, jačanje kapaciteta za saradnju i inovacije i veću dostupnost znanja, ekspertize i istraživačkih kapaciteta. Poseban akcenat stavljen je na međunarodno i regionalno povezivanje. Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, savet okuplja više od 20 naučnoistraživačkih organizacija kako bi ekspertizu što bolje povezali sa potrebama privrede i institucija. Među predloženim temama za pilot godinu su lakše povezivanje potreba kompanija sa ekspertizom i infrastrukturom organizacija, razvoj zajedničkih laboratorija i S2B (science to business) mehanizama saradnje, kao i jasnija pravila za rad spin-off kompanija.

Evropski indeks inovativnosti i izazovi za Srbiju

Srbija prema Evropskom indeksu inovativnosti (EIS) spada u umerene inovatore sa oko 75% proseka EU. Ključni izazovi su slaba saradnja nauke i privrede, nedovoljno ulaganje privatnog sektora u istraživanje i razvoj i slab transfer tehnologije. Kao rezultat, naučni rezultati se ređe pretvaraju u proizvode, licence i spin-off kompanije. Upravo zbog toga savet za primenjenu nauku ima za cilj da unapredi ovu saradnju i omogući da istraživanja lakše pronađu put do tržišta.

Izjave rukovodstva i očekivanja od saveta

Dekanka Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Zita Šereš, istakla je da univerzitet ima znanje i istraživače, dok privreda najbolje prepoznaje potrebe tržišta. „Da bi istraživanja zaista stigla do primene, neophodan je kontinuiran dijalog, koji nam upravo omogućavaju NALED i ovaj savet“, izjavila je Šereš. Tamara Stanković, direktorka za regulatorne poslove i projekte korporativnog kapitala za Jugoistočnu Evropu kompanije PMI, rekla je da ova inicijativa predstavlja nastavak saradnje kroz StarTech program i druge projekte. „Ponosni smo što podržavamo savet koji će doprineti da naučna zajednica ima još jaču ulogu u rešavanju društvenih i ekonomskih izazova“, navela je Stanković.

Impakti na inovacije i transfer tehnologije

Savet će raditi i na unapređenju procedura javnih nabavki, uvoza opreme i materijala za istraživanje i razvoj, kao i na fleksibilnijem finansiranju inovacija. Poseban značaj ima povećanje vidljivosti i dostupnosti istraživačkih kapaciteta kroz otvorenu infrastrukturu. Pored toga, jačanje kompetencija istraživača za zaštitu intelektualne svojine i tržišnu primenu rezultata biće važan deo aktivnosti. S obzirom na to da Srbija ima kvalitetnu naučnu bazu, ali zaostaje za EU u komercijalizaciji istraživanja, očekuje se da savet doprinese stvaranju snažnijeg inovacionog ekosistema.

Data centri snage 100 megavata podižu godišnju potrošnju struje u Srbiji, dok čekanje na priključak traje do 15 godina

Warmico, energetsko-tehnološka grupa, predstavila je analizu prema kojoj izgradnja data centara sa sopstvenom elektranom na biogas efikasno rešava izazove rasta potrošnje električne energije i dugog čekanja na priključak na mrežu. Data centar snage 100 megavata povećava godišnju potrošnju električne energije u Srbiji za oko dva odsto, navodi se u izveštaju.

Prema analizi, evropski data centri na priključak na električnu mrežu čekaju između pet i petnaest godina. Toplota koju oslobađaju serveri koristi se za zagrevanje bioreaktora postrojenja na biogas, čime se smanjuju trajni troškovi i podiže ukupna efikasnost sistema.

Ekosistem proizvodnje i potrošnje energije

Model gde se proizvodnja gradi pored potrošnje naziva se ekosistem proizvodnje i potrošnje energije. U ovom modelu, postrojenje na biogas proizvodi struju neprekidno, za razliku od sunca ili vetra, i pokriva potrebe data centra za električnom energijom, toplotom i hlađenjem. Osim toga, energija iz više postrojenja može se objediniti, što povećava sigurnost napajanja.

Kao rezultat, zajednička izgradnja data centra i postrojenja skraćuje vreme do početka rada jer se ne čeka priključak odgovarajuće snage. Prema rečima Mit Guseva, predsednika Upravnog odbora Warmico grupe: „Kada se proizvodnja gradi pored potrošnje, nestaje najveći trošak i rizik, a to je čekanje. Postrojenje i data centar koji se grade zajedno formiraju zatvoreni ekosistem, čime se ništa ne čeka.“

Brz rast potrošnje i ograničeni kapaciteti mreže

U maju 2026. godine u Srbiji je radilo 45 postrojenja na biogas ukupne snage oko 44 megavata, dok je još 55 bilo u izgradnji. Više od 80 odsto ovih objekata nalazi se u Vojvodini, u blizini farmi i izvora biomase, što smanjuje logističke troškove. Udeo biomase i biogasa u ukupnoj proizvodnji električne energije porastao je sa 0,86 odsto u 2024. na 0,96 odsto u 2025. godini.

Potražnja za napajanjem data centara raste brzo. Evropski data centri potrošili su oko 96 teravat-časova električne energije u 2024. godini, a očekuje se rast na 168 teravat-časova do 2030, prema podacima analitičkog centra Ember. S druge strane, 67 odsto evropskih operatera data centara ističe pristup električnoj energiji kao glavni izazov, dok 38 odsto smatra da je autonomna proizvodnja energije prioritet.

Perspektive za Srbiju i evropski trendovi

Kapacitet data centara u Srbiji danas iznosi oko 27 megavata, a planira se povećanje do jednog gigavata do 2035. godine. Za proizvodnju biogasa koristi se svega deset odsto poljoprivrednog potencijala, dok su postrojenja i sirovine već prisutni. „Za Srbiju je ovde reč o pretvaranju poljoprivrednog viška u digitalni resurs. Ono što nedostaje nije tehnologija, nego model u kome neko odgovara za ceo lanac, od sirovine do servera, koji mi nazivamo ekosistemom“, naglašava Gusev.

Evropska praksa pokazuje da 90 odsto potrošnje energije u data centrima već dolazi iz obnovljivih izvora. Španija i Irska uvode obavezu da data centri koriste isključivo energiju iz novoizgrađenih obnovljivih izvora, dok se u skandinavskim zemljama očekuje rast potražnje za data centrima četiri do pet puta do 2035. godine. Ovi trendovi potvrđuju značaj modela izgradnje data centara sa elektranom na biogas za održiv i brz razvoj digitalne infrastrukture.