Beli slez, uzgajan na malim parcelama, postiže cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, ali rast koči skupa radna snaga

Beli slez spada u visokoprofitabilne kulture u Srbiji, sa trenutnom otkupnom cenom od 15 do 16 evra po kilogramu. Prosečan prinos ove sezone iznosi 500 do 600 kilograma po jutru, a ključna tržišta za izvoz su Nemačka i Francuska. Iako Srbija, posebno Vojvodina, ima povoljne klimatske uslove za proizvodnju, beleži se sporo širenje zasada zbog skupe i teško dostupne radne snage.

Većina proizvođača gaji beli slez na malim parcelama, u rasponu od 10 do 50 ari. Ne postoji zvanična statistika o ukupnim površinama pod ovom kulturom, ali procene govore o nekoliko desetina do najviše stotinak hektara. Ipak, beli slez donosi značajno veću zaradu na malim površinama u poređenju sa tradicionalnim žitaricama, prvenstveno zbog visoke otkupne cene i stabilne potražnje na tržištu Evropske unije.

Visoki troškovi radne snage i izazovi proizvodnje belog sleza

Proizvodnja belog sleza zahteva intenzivan ručni rad, posebno u fazama vađenja, pranja i sečenja korena na štapiće i kockice. Kao rezultat toga, dnevnice sezonskih radnika čine čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje na većim površinama. Ove godine, proizvođači su prvi put morali dodatno da navodnjavaju useve zbog manjka prolećnih padavina, što je dodatno povećalo troškove.

Dragan Gajin, proizvođač iz Novog Kneževca, ističe da se beli slez vadi traktorskim plugom kako bi se sačuvao kvalitet korena. Nakon toga, sezonski radnici ga peru, ljušte i seku. Gajin proizvodi i seme za setvu, angažujući lokalnu radnu snagu za pripremu korena za prodaju. On navodi da se, pre vađenja korena, proizvodnja mora prijaviti Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine, koji procenjuje očekivanu količinu na terenu.

Tržišna konkurencija i izvoz na tržište Evropske unije

Na tržištu Evropske unije trenutno postoji konkurencija u vidu jeftinijeg belog sleza iz Ukrajine. Taj proizvod je slabijeg kvaliteta u poređenju sa domaćim, ali veletrgovci često biraju jeftiniju robu. Zbog toga i domaći beli slez beleži cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, iako kvalitet ostaje visoko cenjen kod kupaca iz Nemačke i Francuske.

Beli slez sa domaćih njiva otkupljuju registrovane firme specijalizovane za promet lekovitog bilja. Značajan deo proizvodnje plasira se upravo na tržišta EU, gde se koristi u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Proizvođači smatraju da bi veća dostupnost i niža cena radne snage mogli omogućiti povećanje površina pod ovom profitabilnom kulturom.

Pored toga, ograničenja u vidu sezonskog rada i neophodnost ispunjavanja administrativnih zahteva dodatno komplikuju širenje proizvodnje. Ipak, beli slez ostaje među najisplativijim biljnim kulturama za izvoz iz Srbije, zahvaljujući stabilnoj ceni i potražnji u Evropskoj uniji.

Ministarstvo saobraćaja SAD traži dodatna sredstva zbog zastarele kontrole letenja i čestih poremećaja u aviosaobraćaju

Ministarstvo saobraćaja Sjedinjenih Američkih Država zatražilo je od Kongresa odobrenje novih 30 milijardi dolara za modernizaciju avio-infrastrukture. Zahtev dolazi nakon ozbiljnih poremećaja u radu kontrole letenja i aerodroma, što ukazuje da su zastareli aerodromi i kontrola leta u SAD postali gorući problem za nacionalnu bezbednost i ekonomiju. Prema zvaničnim podacima, ranije je već odobreno 12,5 milijardi dolara za unapređenje sistema, dok je novi predlog uključio dodatnih 10 milijardi dolara za obnovu aerodroma.

Troškovi modernizacije i posledice zastarele infrastrukture

Prošlogodišnje investicije od 12,5 milijardi dolara usmerene su na obnovu zastarelog sistema kontrole letenja. Međutim, najnoviji incident na severoistoku SAD, gde su kvar telekomunikacija i presecanje rezervnog optičkog kabla doveli do kašnjenja ili otkazivanja oko 9.500 letova, istakao je hitnost dodatnog ulaganja. Problemi su trajali osam sati i uticali su na ključne aerodrome u Njujorku, Filadelfiji, Bostonu i Vašingtonu. Kao rezultat toga, Federalna uprava za avijaciju (FAA) smatra modernizaciju telekomunikacione infrastrukture prioritetom. Troškovi za ovaj segment porasli su sa 4,75 milijardi na 5,91 milijardu dolara.

Potreba za dodatnim investicijama i ekonomski značaj

Ministar saobraćaja Šon Dafi istakao je da trenutna sredstva nisu dovoljna za pouzdano funkcionisanje avio-sektora. Takođe, dodao je još 10 milijardi dolara za obnovu aerodroma u novom zahtevu Kongresu. Ovakve investicije imaju direktan uticaj na poslovanje avio-kompanija, logistički sektor i širu privredu, jer kašnjenja letova i otkazivanja stvaraju velike direktne i indirektne troškove. U međuvremenu, šira tržišna slika pokazuje da SAD zaostaju za nekim evropskim državama u pogledu modernizacije avio-infrastrukture. U poređenju sa prosečnim ulaganjima u EU, američki sistem pokazuje veći nivo zastarelosti, što utiče na konkurentnost i bezbednost.

Izjave zvaničnika i naredni koraci

Prema rečima Šona Dafija, „modernizacija je neophodna kako bi se sprečili budući prekidi i unapredila bezbednost putnika“. On je naglasio da je kvar od 9.500 letova pokazao slabosti sistema i potrebu za hitnim delovanjem. Federalna uprava za avijaciju ističe da će unapređenje telekomunikacione mreže smanjiti rizik od sličnih incidenata u budućnosti. Kongres sada razmatra zahtev za dodatnih 30 milijardi dolara, a konačna odluka očekuje se tokom narednih meseci.

Širi kontekst modernizacije avio-infrastrukture

Avio-industrija je ključna za američku ekonomiju, jer omogućava brz transport ljudi i roba, podržava turizam i međunarodnu trgovinu. Zbog toga, modernizacija aerodroma i kontrole letenja ima dugoročni uticaj na konkurentnost SAD. S druge strane, zaostajanje u ulaganjima može dovesti do dodatnih poremećaja i smanjenja poverenja putnika i investitora. Zastareli aerodromi i kontrola leta u SAD postaju ključna tema za naredni period, jer će način rešavanja ovog pitanja odrediti brzinu i kvalitet oporavka avio-sektora.

Direktori OMME GEARS održali sastanke sa srpskim proizvođačima, najavili slanje specifikacija u naredne dve nedelje

Italijanska kompanija OMME GEARS traži dobavljače iz Srbije za metalsku industriju, što otvara mogućnost za uključivanje domaćih firmi u evropski lanac snabdevanja. Tokom posete Beogradu, predstavnici OMME GEARS-a razgovarali su sa srpskim proizvođačima o saradnji, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Sastanci su održani u okviru programa „Buyer’s Mission“, koji ima za cilj direktno povezivanje domaćih kompanija sa inostranim kupcima.

OMME GEARS ispituje kapacitete srpskih proizvođača

OMME GEARS je specijalizovan za proizvodnju zupčanika, reduktora i komponenti za mehanički prenos snage, uključujući i kompleksna industrijska rešenja. Generalni direktor i direktor prodaje, Mateo Biti, održao je sastanke sa predstavnicima kompanija PM Inženjering i Micron, kao i posete pogonima Unitec CNC, Srebrnac Produkt, Mecafor i Galeb Group. Tokom obilaska, Biti se upoznao sa tehničkom opremljenošću i proizvodnim mogućnostima domaćih firmi. On je najavio da će u naredne dve nedelje OMME GEARS dostaviti tehničke crteže i specifikacije za komponente koje bi mogle da se proizvode u Srbiji.

Potencijalni uticaj na metalsku industriju u Srbiji

Ova inicijativa mogla bi da ojača poziciju srpske metalske industrije na evropskom tržištu. Povezivanje sa kompanijama poput OMME GEARS omogućava domaćim proizvođačima priliku za dugoročne aranžmane i integraciju u globalne lance dobavljača. Kao rezultat, srpske firme dobijaju šansu da povećaju izvoz i unaprede tehnološke standarde. Predstavnici PKS-a istakli su značaj ovakvih poseta za jačanje konkurentnosti domaće industrije. U metalskoj industriji, saradnja sa italijanskim partnerima može doprineti transferu znanja i modernizaciji pogona.

Sledeći koraci u saradnji sa italijanskom kompanijom

Nakon što OMME GEARS dostavi tehničke crteže i specifikacije, domaće kompanije će pripremiti ponude. U nastavku procesa, predviđeni su dalji razgovori o konkretnim poslovnim aranžmanima. Očekuje se da će ovaj model saradnje doprineti boljem pozicioniranju Srbije kao pouzdanog partnera u metalskoj industriji Evrope. Uporedo sa tim, inicijative poput „Buyer’s Mission“ predstavljaju ključnu platformu za razvoj izvoza i jačanje sektora. U poslednjim godinama, metalska industrija u Srbiji beleži rast, a ulazak u evropske lance snabdevanja postaje sve važniji za domaće kompanije koje žele da ostanu konkurentne.