Na njivi u blizini Kelna pronađeno je više od tri kilograma srebrnih novčića iz perioda cara Hadrijana, što predstavlja peto najveće nalazište u svetu

Oliver Ridl, registrovani tragač za dragocenostima iz hobija, pronašao je rimsko blago od 934 srebrna denara tokom iskopavanja na običnoj njivi kod Kelna. Otkriće je prijavio službi za zaštitu spomenika, koja je nastavila istraživanja. Arheolozi su zajedno sa Ridlom pronašli ukupno 934 rimska denara, ukupne mase veće od tri kilograma, saopštila je Pokrajinska služba za zaštitu spomenika (LVR).

Najveće nalazište rimskih novčića iz doba cara Hadrijana

Prema podacima LVR-a, reč je o najvećem nalazištu rimskih novčića iz vremena cara Hadrijana u Nemačkoj, a ujedno i petom najvećem u svetu. Arheolozi su blago opisali kao „senzacionalno“, navodeći da je verovatno zakopano u drugoj četvrtini II veka. Novčići su prvi put predstavljeni javnosti u Pokrajinskom muzeju u Bonu. Većina novčića datira iz I veka, dok je najstariji primerak iz 148. godine pre nove ere, iz perioda Rimske Republike. Taj najstariji novčić bio je u opticaju više od 270 godina u trenutku zakopavanja, ali je još važio kao sredstvo plaćanja.

Ekonomija rimskog doba i vrednost otkrića

U vreme kada su novčići zakopani, 934 denara predstavljala su značajnu sumu. Kako je objasnila naučna saradnica LVR-a, Rahel Ote, rimski legionar imao je godišnju platu od 300 denara, ali mu je nakon odbitaka ostajalo oko 150 denara. S obzirom na to, za 900 denara bilo je potrebno štedeti celu platu šest godina. Vrednost srebra danas iznosi oko 6.000 evra, ali je naučna vrednost otkrića ocenjena kao neprocenjiva. Arheolozi su pronašli ostatke keramičkog lonca i slame, što ukazuje da su novčići bili zakopani u ćupu obloženom slamom.

Razlozi skrivenog blaga i značaj za istraživanja

Direktor LVR-a, Ajk Klasen, naveo je da uzrok zakopavanja novca nije poznat, ali da je moguće da je vlasnik želeo da ga sačuva u vreme kada banke nisu postojale. „Vrlo verovatno je neko želeo da tako sigurno sačuva taj novac, jer banaka još nije bilo“, izjavio je Klasen. Takođe, arheolozi pretpostavljaju da je vlasnik možda preminuo pre nego što je mogao da otkrije tajnu. Nalazište je izvađeno u celini i prebačeno u restauratorsku radionicu, što je omogućilo detaljno istraživanje. Ridl je imao sve potrebne dozvole za iskopavanje i dozvolu vlasnika zemljišta. Prema nemačkom zakonu, pronađeno blago sada pripada pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, ali će pronalazač dobiti zvaničnu nagradu za otkriće.

Širi istorijski i ekonomski kontekst

U vreme otkrića, okolina Kelna bila je deo rimskog grada Kolonija Klaudija Ara Agripenijuma, koji je imao oko 20.000 stanovnika i razvijenu infrastrukturu. Na tom području nalazila su se brojna poljoprivredna imanja, vile, hramovi i ratna flota na Rajni. Ovo otkriće doprinosi boljem razumevanju ekonomije i svakodnevnog života rimskog perioda na teritoriji današnje Nemačke. Kao rezultat, nalazište rimsko blago od 934 srebrna denara dobija poseban značaj za arheološku i ekonomsku istoriju regiona.

Državna regulacija sprečila dalji rast, dok bi bez ograničenja dizel dostigao 2,309€ po litru; i benzin i lož-ulje poskupeli

Cena dizela u Sloveniji prvi put je premašila granicu od 2 evra po litru, prema podacima objavljenim 22. septembra. Vozači sada za litar ovog goriva plaćaju 2,012 evra, što predstavlja novu najvišu vrednost na tržištu. Ova cena važi na benzinskim stanicama izvan autoputeva i brzih saobraćajnica do 28. septembra, saopštilo je Ministarstvo energetike Slovenije.

Za rezervoar od 50 litara, vozači sada izdvajaju čak 100,6 evra. Prema proceni ministarstva, bez državne intervencije u vidu regulacije cena i poreskih olakšica, cena dizela bi trenutno iznosila čak 2,309 evra po litru. Ova razlika jasno ilustruje efekat vladinih mera na stabilizaciju tržišta goriva, iako su cene i dalje na istorijskom maksimumu.

Poskupljenje dizela u Sloveniji i novi obračun cena

S obzirom na novi obračun, Ministarstvo energetike Slovenije je objasnilo da je od 22. septembra primenjena izmenjena metodologija za izračunavanje maloprodajnih cena goriva. Metodologija više ne uključuje biokomponente u nabavnu cenu dizela. Kao rezultat toga, tržišna cena dizela se formira na osnovu čistih fosilnih derivata, što je uticalo na aktuelni nivo cene.

Pored toga, rast cene dizela pratio je i rast cena drugih naftnih derivata. Motorno gorivo BMB 95 poskupelo je sa 1,728 na 1,748 evra po litru, dok je cena lož-ulja povećana na 1,635 evra po litru. Ove promene dodatno opterećuju budžete vozača i privrednih subjekata koji zavise od tečnih goriva.

Širi ekonomski kontekst i poređenje sa regionom

Uporedo sa tim, cena dizela u Sloveniji sada je među najvišima u regionu. U poređenju sa susednim državama, slovenački vozači izdvajaju više po litru goriva, dok je u Hrvatskoj dizel nedavno poskupeo za šest centi, ali je i dalje ispod nivoa u Sloveniji. Cena dizela u Bosni i Hercegovini takođe je nedavno premašila 2 evra, što ukazuje na regionalni trend rasta energenata.

S druge strane, visoka cena dizela u Sloveniji posledica je i kretanja na međunarodnom tržištu nafte, ali i lokalnih fiskalnih politika. Državna regulacija ograničava rast cena, ali ne može u potpunosti neutralisati globalne promene.

Implikacije za potrošače i tržište

Zbog toga će visoke cene goriva uticati na povećanje troškova prevoza, logistike i proizvodnje, što može imati šire posledice na inflaciju i kupovnu moć građana. Ministarstvo je naglasilo da će aktuelna najviša maloprodajna cena važiti do 28. septembra, nakon čega je moguć novi obračun u zavisnosti od kretanja cena na međunarodnom tržištu.

Pored toga, promena metodologije obračuna i ukidanje biokomponenti u nabavnoj ceni može dugoročno uticati i na konkurentnost tržišta goriva u Sloveniji. Kao rezultat, potrošači i privreda suočavaju se sa realnim izazovima u planiranju troškova energije.

Novi servis Narodne banke Srbije omogućava transfer novca putem Vibera, ali proces uključuje više faza i završava se u aplikaciji banke

Narodna banka Srbije je u saradnji sa učesnicima IPS NBS sistema omogućila novu opciju – slanje novca preko Vibera. Ova inovacija uvodi mogućnost transfera novca kontaktima iz imenika, koristeći deep link tehnologiju u okviru usluge IPS Prenesi. Ključni pojam slanje novca preko Vibera pojavljuje se već na početku procesa i kasnije tokom postupka, a korisnici prolaze kroz ukupno 13 koraka pre nego što transakcija bude završena.

Za uspešno korišćenje funkcije slanje novca preko Vibera, neophodno je imati mobilnu aplikaciju banke na telefonu. Prvi korak podrazumeva registraciju broja telefona za IPS Prenesi u podešavanjima bankarske aplikacije. Većina korisnika u Srbiji već koristi digitalno bankarstvo, što pojednostavljuje početak procesa. Nakon toga, potrebno je ažurirati Viber, pronaći i pokrenuti PayChat bota, izabrati srpski jezik, prihvatiti uslove korišćenja i izabrati banku sa liste od 12 mogućih.

Procedura slanja novca preko Vibera i prelazak u aplikaciju banke

U sledećim fazama korisniku se postavlja pitanje da li je registrovan za uslugu Prenesi u aplikaciji banke. Nakon potvrde, bira se kontakt iz imenika kome se šalje novac, kao i iznos – ponuđene su opcije od 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, ili unos drugih iznosa prema potrebi. Poruka se može poslati kontaktu pre nastavka, a klikom na opciju za nastavak sa plaćanjem korisnik prelazi u svoju bankarsku aplikaciju. Tamo se transakcija završava kroz poznato okruženje IPS Prenesi servisa.

Važno je napomenuti da, iako ova funkcija omogućava slanje novca preko Vibera, sam završetak transakcije uvek se odvija u aplikaciji izabrane banke. Ukoliko korisnik nije prethodno aktivirao IPS Prenesi za određeni kontakt, može se pojaviti poruka da nema podataka za traženi broj, te transfer neće biti moguć. Ova prepreka zavisi od postavki i funkcionalnosti same bankarske aplikacije, a ne od Vibera kao platforme.

Analiza praktičnosti i tržišnog značaja nove usluge

Svaki sledeći pokušaj slanja novca preko Vibera skraćuje proceduru, jer sistem odmah vodi na izbor kontakta za transfer. Ipak, iskustvo pokazuje da je, u praksi, jednostavnije koristiti opciju Prenesi unutar same bankarske aplikacije, jer Viber funkcija zapravo služi kao interfejs koji korisnika preusmerava nazad u aplikaciju banke. Mladi korisnici, koji sve ređe koriste Viber, verovatno neće masovno prihvatiti ovu novinu, dok je za digitalno pismene građane dodatni kanal ipak koristan.

Pored toga, implementacija deep link tehnologije u bankarstvu predstavlja značajan korak ka digitalizaciji svakodnevnih finansijskih usluga u Srbiji. Ovakvo rešenje može olakšati peer-to-peer transfere među korisnicima, ali je za sada proces višefazan i ne nudi direktan transfer bez povratka u bankarsku aplikaciju. Uvođenje slanja novca preko Vibera može podstaći konkurenciju među bankama da pojednostave procedure i unaprede korisničko iskustvo na tržištu digitalnih plaćanja.