Brze promene vremena dodatno opterećuju srce, krvne sudove i disajne puteve, posebno tokom prelaznih sezona.

Proleće i jesen donose česte promene temperature – hladna jutra prelaze u tople popodneva, što predstavlja poseban izazov za ženski organizam. Ove nagle oscilacije mogu uzrokovati umor, glavobolju i pad koncentracije, a najveći teret trpe srce, krvni sudovi i disajni putevi. Naše telo stalno održava telesnu temperaturu od oko 37 stepeni, ali kada spoljni uslovi brzo variraju, mora ubrzano da se prilagođava. U toku hladnih jutara krvni sudovi se sužavaju da bi se očuvala toplota, dok se tokom toplijeg dela dana šire i dolazi do znojenja. Ova adaptacija nije trenutna, pa mnoge žene osećaju iscrpljenost upravo zbog ovog procesa.

Simptomi kao što su malaksalost, blaga glavobolja, pospanost ili slabija koncentracija česti su u danima sa naglim temperaturnim promenama. Razlog je povećani napor tela da održi ravnotežu. Dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine, kaže: „Nagli temperaturni skokovi posebno pogađaju žene sa već postojećim kardiovaskularnim problemima ili nestabilnim pritiskom. Mogu se javiti vrtoglavica, ubrzan rad srca i izražen umor. Zato je važno slušati signale tela i uskladiti dnevne aktivnosti sa vremenskim uslovima.“

Disajni putevi su veoma osetljivi na promene temperature. Hladan vazduh može iritirati sluzokožu nosa i grla, dok topao i suv dodatno isušuje sluzokožu, što može izazvati kašalj i otežano disanje, posebno kod žena sa astmom ili alergijama. Ovakve okolnosti takođe olakšavaju prodor virusa, pa je veća podložnost infekcijama, iako sama hladnoća nije direktan uzrok bolesti.

Stručnjaci savetuju slojevito oblačenje, redovan unos tečnosti i izbegavanje naglih promena temperature – poput izlaska iz toplih prostorija direktno na hladnoću ili obrnuto. Umeren fizički napor se preporučuje, a žene sa hroničnim oboljenjima treba redovno da prate simptome i da se obrate lekaru ako se stanje pogorša.

Dr Petrović napominje: „Važno je da žene znaju da je normalno osećati blagi umor ili glavobolju, ali ukoliko se jave jači simptomi poput jakih vrtoglavica ili pritiska u grudima, potrebno je potražiti stručnu pomoć.“

Za svaku dilemu i tačnu dijagnozu najbolje je obratiti se lekaru.

Novo istraživanje otkriva da gubitak čula mirisa kod starijih žena može ukazivati na slabiju snagu, ravnotežu i pokretljivost

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama na više od 5.000 starijih učesnika pokazuje jasnu vezu između smanjenog čula mirisa i opadanja fizičkih sposobnosti kod žena starijih od 65 godina. Naučnici su kroz dugoročnu studiju analizirali snagu mišića, ravnotežu, brzinu hoda i sposobnost prepoznavanja mirisa kod 5.474 osoba trećeg doba i utvrdili da one koje slabije osećaju mirise često imaju lošije rezultate na testovima fizičkog zdravlja.

Kako ističe dr David Cutler, lekar porodične medicine, ovakve promene se često primećuju kod starijih osoba. On naglašava da “pad čula mirisa mnogo više od neprijatnosti jer može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući promene u mozgu ili početak bolesti kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova.”

Učesnici su prošli standardizovane testove za merenje mirisa, dok su istovremeno procenjivani i njihovi fizički parametri. Rezultati su pokazali da su osobe sa slabijim čulom mirisa češće imale lošiju ravnotežu, sporiji hod i manju snagu u rukama i nogama. Za žene je ovo posebno važno, jer pad fizičkih sposobnosti može povećati rizik od padova i povreda, ali i otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Dr Jayant Pinto, koautor studije, objašnjava: “Smanjenje sposobnosti da osetite mirise može biti prvi diskretan signal da je telo u procesu starenja.”

Stručnjaci savetuju da se čulo mirisa može održati ili čak poboljšati olfaktornim treningom – jednostavnim vežbama udisanja i prepoznavanja različitih mirisa kod kuće. Takođe, preporučuje se održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i praćenje opšteg zdravstvenog stanja, jer sve to može pomoći u očuvanju i mirisa i pokretljivosti.

Ako primetite da slabije osećate mirise, dr Anna Kucharska-Newton, epidemiološkinja i koautorka studije, savetuje: “Ako primetite da slabije osećate mirise, to može biti znak da je vreme za pregled i dodatne analize.” Posebno je važno obratiti se lekaru ako se pojave i drugi simptomi kao što su pad energije, problemi sa hodom ili ravnotežom. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Zamor, suvoća i zamućenje vida sve su češći kod žena koje provode mnogo vremena pred ekranima – saznajte preventivne korake i savet oftalmologa.

Rad u digitalnom okruženju danas je nezaobilazan deo života mnogih žena, bilo da rade, studiraju ili vode domaćinstvo. Sve više vremena provodimo pred ekranima računara i mobilnih telefona, što postaje ozbiljan izazov za zdravlje očiju. Žene od 20 do 60 godina, koje svakodnevno balansiraju između posla, porodičnih i ličnih obaveza, često nisu ni svesne da se prvi znaci zamora očiju mogu javiti već posle samo nekoliko sati neprekidnog gledanja u ekran.

Najčešći simptomi digitalnog napora su suvoća, osećaj peckanja, zamućenje vida i težina u očima. Ovi znaci ukazuju na preopterećenost, posebno ako pravite retke pauze ili radite u prostorijama sa slabim osvetljenjem. Stručnjaci ističu da nije presudno samo vreme provedeno pred ekranom, već i način na koji koristimo uređaje. „Preporučujemo pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta pogledajte u predmet udaljen 6 metara na najmanje 20 sekundi. Ova navika može da smanji naprezanje i umanji rizik od razvoja sindroma suvog oka“, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista oftalmologije.

Dugotrajno gledanje u ekran smanjuje učestalost treptanja do 50%, što dodatno isušuje površinu oka i može izazvati neprijatnosti. Žene koje često rade uveče, pri slabom svetlu ili iz neudobnog položaja, sklonije su simptomima zamora. Glavobolja i slabljenje fokusa takođe mogu biti posledica prevelikog napora.

Prevencija je ključ – pravilno osvetljenje, sedenje na odgovarajućoj udaljenosti od ekrana i redovne pauze tokom rada mogu pomoći u očuvanju zdravlja očiju. Dr Petrović savetuje: „Ako primetite da vam oči postaju suve ili zamućene, napravite kratku pauzu, trepćite češće i pokušajte da svakodnevno ograničite vreme korišćenja digitalnih uređaja, posebno u večernjim satima.“

Ako simptomi zamora i suvoće traju ili se pojačavaju, preporučuje se poseta oftalmologu radi detaljnog pregleda i saveta. Za tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju, obavezno se obratite svom lekaru.