Naftni sektor beleži rast cene brenta na 101,70 dolara, dok su evropski gasni fjučersi pali na 73,7 evra po megavat-satu

Cena brenta porasla je na 101,70 dolara po barelu, što je preokret nakon četiri uzastopne sesije pada. Fjučersi gasa u Evropi, prema podacima sa amsterdamske berze TTF, pali su ispod nivoa od 74 evra za megavat-sat. Ova kretanja beležena su 22. septembra 2026. godine, dok su evropski berzanski indeksi ostali neujednačeni.

Detaljna analiza: cena brenta i evropski gasni fjučersi

Fjučersi na severnomorsku naftu brent za isporuku u novembru porasli su za 1,36 odsto, na 101,70 dolara po barelu. Istovremeno, američki WTI (West Texas Intermediate) za oktobar ojačao je 1,71 odsto i dostigao 97,42 dolara po barelu. Cena brenta poslednjih dana osciluje oko 102 dolara, dok je pre nedelju dana dostizala 108 dolara po barelu.
S druge strane, evropski gasni fjučersi za oktobar otvorili su trgovanje po 73,7 evra za megavat-sat, dok je dan ranije cena bila iznad 80 evra. Ovakva volatilnost na energetskom tržištu rezultat je promena u globalnoj ponudi i potražnji, ali i geopolitičkih tenzija koje utiču na tokove sirovina.

Geopolitički uticaji i tržišna kretanja

Američki ministar finansija Skot Besent najavio je pooštravanje sankcija prema iranskim avio-kompanijama, što bi moglo dodatno uticati na globalna energetska tržišta. Prema njegovoj izjavi, stranim kompanijama neće biti dozvoljeno da iranskim prevoznicima obezbeđuju gorivo, usluge sletanja ili prodaju karata bez rizika od američkih sankcija. Ove mere predstavljaju nastavak ekonomskog pritiska na Iran, dok investitori prate mogućnost diplomatskog rešenja sukoba.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan najavio je dolazak u Njujork na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, gde će izneti stavove Irana o globalnim dešavanjima.

Berzanski indeksi i valutna kretanja

Evropski indeksi u ranim satima beleže mešovite rezultate. Nemački DAX je pao za 0,21 odsto, dok je milanski FTSE MIB niži za 0,34 odsto. Francuski CAC 40 registrovao je blagi rast od 0,04 odsto, britanski FTSE 100 porastao je 0,03 odsto, a moskovski IMOEX skočio je za 0,99 odsto. Na valutnom tržištu, evro je iznosio 1,14622 dolara, što odražava aktuelna kretanja između evropske i američke valute.
Cena zlata pala je na 4.322,51 dolar za trojsku uncu, a cena pšenice na 7,2474 dolara za bušel (27,216 kg). Američki berzanski indeks Dow Jones porastao je 0,71 odsto na 52.048,83 poena, S&P 500 je ojačao 1,49 odsto na 7.764,70 poena, dok je Nasdaq porastao 2,26 odsto na 27.122,09 poena.

Zaključak: implikacije za energetski sektor

Kretanje cena brenta i evropskog gasa direktno odražava trenutne izazove na globalnom energetskom tržištu. Kao rezultat toga, investitori i analitičari pažljivo prate efekte geopolitičkih događaja i regulatornih mera. Takođe, volatilnost na berzama ukazuje na neizvesnost i potrebu za stalnim praćenjem cena sirovina i valuta. Ove promene mogu imati uticaj na dalji razvoj energetskog sektora, kao i na makroekonomske pokazatelje u Evropi i šire.