Ispijanje vina za opuštanje može povećati rizik od srčanih problema kod žena, upozoravaju kardiolozi.

Mnoge žene u Srbiji sve češće biraju večernju čašu vina kao način da se opuste nakon napornog dana. Međutim, stručnjaci upozoravaju da navika kao što je večernja čaša vina i zdravlje srca mogu biti u suprotnosti. Zbog toga je važno razumeti kako ova navika utiče na žensko telo. Srčana oboljenja su vodeći uzrok smrti kod žena širom sveta. Pored toga, statistika pokazuje da su žene sa povišenim krvnim pritiskom ili poremećajima ritma posebno osetljive na uticaj alkohola. Čak i male količine vina svake večeri mogu imati dugoročne posledice.

Kako večernja čaša vina i zdravlje srca utiču jedno na drugo

Pre svega, redovno konzumiranje alkohola može podići krvni pritisak. Na taj način srce i krvni sudovi trpe dodatno opterećenje, što je rizično za žene sa hipertenzijom (stalno povišen pritisak). Osim toga, veća količina vina u kratkom periodu može izazvati poremećaje srčanog ritma. Najčešće se javlja atrijalna fibrilacija (nepravilno i ubrzano lupanje srca), koja može izazvati vrtoglavicu ili osećaj nedostatka vazduha.

Štaviše, mnoge žene misle da im vino pomaže da lakše zaspu. Ipak, alkohol zapravo može pogoršati kvalitet sna. Kao rezultat toga, žene se bude umorne i napete, što dodatno povećava stres. Na kraju, ponovo posežu za istim načinom opuštanja i ulaze u začarani krug. Dugotrajna konzumacija alkohola može oslabiti srčani mišić i povećati rizik od ozbiljnih bolesti, kao što su srčana insuficijencija ili srčani udar.

Kada navika postaje problem i kako reagovati

Zapravo, granica između povremenog uživanja i navike lako može biti neprimetna. Ako primetite da često pijete alkohol radi opuštanja, obratite pažnju na svoje telo i emocije. Simptomi kao što su stalni umor, loš san ili osećaj da ne možete bez čaše vina na kraju dana mogu ukazivati na problem. Pored toga, dugotrajno konzumiranje čak i manjih količina alkohola može značajno povećati rizik od srčanih problema.

Dr Jelena Petrović, kardiolog, ističe: „Redovno ispijanje alkohola zbog stresa može neprimetno preći iz povremene navike u svakodnevnu potrebu. To može ozbiljno ugroziti srce, posebno kod žena sa postojećim faktorima rizika kao što su povišen pritisak ili poremećaji ritma.“ Takođe, ona naglašava: „Ne postoji bezbedna količina alkohola za svakodnevno opuštanje. Bolje je odabrati šetnju, razgovor sa prijateljicom ili topli tuš.“

Praktični saveti i kada potražiti pomoć

Ako osećate potrebu za večernjom čašom vina radi smanjenja stresa, pokušajte da pronađete alternativne načine opuštanja. Na primer, šetnja u prirodi, opuštajuća muzika ili razgovor sa bliskom osobom mogu biti korisni. Takođe, ako primetite da se navika ponavlja ili utiče na vaše zdravlje, obratite se svom lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Godinama su dijagnoze i terapije zanemarivale ženske razlike, što utiče na svakodnevnu brigu o zdravlju

Zdravlje žena često trpi zbog toga što muški model u medicini i dalje dominira kliničkom praksom i istraživanjima. Ovaj pristup ne uzima u obzir da žensko telo ima specifične potrebe. Zbog toga su žene širom sveta izložene većem riziku od pogrešnih dijagnoza i loše prilagođenih terapija. Androcentričnost, odnosno upotreba muškog tela kao standarda u medicini, posebno utiče na dijagnostiku i lečenje bolesti. Na primer, simptomi srčanih bolesti kod žena mogu biti drugačiji nego kod muškaraca, ali protokoli lečenja često zanemaruju te razlike.

Istraživanja su godinama ukazivala na ovaj problem. Pre svega, još 1994. godine, jedno veliko američko istraživanje pokazalo je da postoji ozbiljan nedostatak znanja o tome kako žene reaguju na bolesti i terapije u poređenju sa muškarcima. Ipak, i danas se žene suočavaju sa sličnim izazovima. Mnoge žene dobijaju neodgovarajuće terapije ili ostaju bez tačne dijagnoze. Kao rezultat, posledice mogu biti ozbiljne, od nepotpunog izlečenja do povećanog rizika od komplikacija.

Androcentričnost u medicini utiče na dijagnostiku i terapiju žena

Međutim, androcentričnost u medicini ima konkretne posledice za žene. Takođe, lekari često ne prepoznaju specifične simptome kod žena. Zbog toga, žene sa srčanim bolestima ili autoimunim poremećajima ponekad ne dobijaju odgovarajući tretman. Štaviše, lekovi testirani uglavnom na muškarcima mogu imati drugačiji efekat kod žena. Na taj način, žene su često izložene većem riziku od neželjenih reakcija ili lošijeg odgovora na terapiju. Konačno, nedostatak podataka o polnim razlikama dodatno usložnjava brigu o ženskom zdravlju.

Zašto muški model u medicini ne prepoznaje potrebe ženskog zdravlja

Osim toga, ovo pitanje ima šire posledice na kvalitet života žena. Pre svega, žene treba da budu informisane o tome kako muški model u medicini može uticati na njihovu svakodnevicu. Na taj način, mogu proaktivno učestvovati u donošenju odluka o svom zdravlju. Zbog toga je važno da žene beleže promene i simptome u svom telu i redovno ih iznose lekaru.

Dr Marija Petrović, specijalista interne medicine, objašnjava: „Androcentričnost u medicini dovodi do toga da se ženski simptomi često tumače kao atipični ili manje važni. Zbog toga žene moraju biti proaktivne i insistirati da im se posveti jednaka pažnja.“

Praktični saveti za žene koje brinu o svom zdravlju

Na kraju, svaka žena može preduzeti nekoliko važnih koraka. Prvo, zapisujte sve simptome i promene u svom telu. Takođe, ne oklevajte da postavite dodatna pitanja lekaru ili zatražite drugo mišljenje. Pored toga, pratite najnovije informacije o zdravlju žena i tražite terapije prilagođene vašim potrebama. Ako terapija ne daje rezultate, konsultujte još jednog stručnjaka. Na taj način, štitite svoje zdravlje i obezbeđujete sebi kvalitetniju negu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Mnoge svakodnevne navike deluju bezazleno zato što njihove posledice ne primećujemo odmah.

Ipak, način na koji sedimo, spavamo, jedemo, koristimo telefon i provodimo slobodno vreme može dugoročno uticati na naše zdravlje.

1. Dugotrajno sedenje

Ako veliki deo dana provodimo sedeći, telo ima manje prilika za kretanje. Redovno ustajanje i kratke pauze mogu biti jednostavan način da se prekine dug period neaktivnosti.

2. Gledanje u ekran do kasno

Telefon često završava pored kreveta. Problem nije samo vreme provedeno pred ekranom, već i činjenica da mnogi zbog telefona odlažu odlazak na spavanje.

Nedostatak kvalitetnog sna može se odraziti na energiju, koncentraciju i raspoloženje.

3. Preskakanje obroka

Neki ljudi zbog obaveza preskaču doručak ili ručak, a zatim kasnije jedu mnogo više.

Redovan ritam obroka može pomoći da se lakše održava stabilan unos hrane tokom dana.

4. Premalo vode

Žeđ nije uvek prvi signal na koji obratimo pažnju.

Kod ljudi koji tokom dana piju malo tečnosti mogu se javiti simptomi poput glavobolje, umora ili tamnije mokraće.

5. Loše držanje

Rad za računarom i gledanje u telefon često podrazumevaju dugotrajno savijanje vrata i leđa.

Povremena promena položaja i kretanje mogu biti korisniji od pokušaja da satima ostanemo u jednom „idealnom“ položaju.

6. Ignorisanje stresa

Stres nije samo psihološko iskustvo. Može uticati i na san, apetit, mišićnu napetost i svakodnevno funkcionisanje.

Zato ignorisanje konstantnog stresa nije nužno dobra strategija.

7. Premalo kretanja

Nije neophodno da svako svakog dana provodi sate u teretani. Hodanje, stepenice, kućni poslovi i druge aktivnosti takođe doprinose ukupnom kretanju.

8. Previše vremena bez pauze

Kada smo koncentrisani na posao, lako zaboravimo da ustanemo.

Kratke pauze mogu pomoći da se promeni položaj tela i odmori pogled.

9. Neredovan san

Odlazak u krevet u različito vreme svake noći može otežati održavanje stabilnog ritma spavanja.

Rutina pred spavanje može pomoći telu da prepozna kada je vreme za odmor.

10. Ignorisanje simptoma

Jedna od najvažnijih navika jeste obraćanje pažnje na promene koje traju ili se pogoršavaju.

Umor, bol ili drugi simptomi ne znače automatski ozbiljan problem, ali uporne ili zabrinjavajuće tegobe treba razgovarati sa zdravstvenim radnikom.