Gorivo u Hrvatskoj poskupelo šest centi po litru, dok je dizel u Srbiji dostigao 2,01 evro, a benzin 1,76 evra

Hrvatska je od ponoći povećala cenu dizela za šest centi po litru, pa sada litar ovog goriva košta 1,91 evro. Cena benzina u isto vreme porasla je za jedan cent i iznosi 1,74 evra po litru. Povećanje cena goriva usledilo je nakon intervencije vlade, a najviše je poskupeo plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi. On sada košta 1,50 evra po litru, što je rast od deset centi.

Tečni naftni gas za rezervoare poskupeo je za tri centa i sada se prodaje po 1,41 evro po kilogramu. U bocama za domaćinstva ova cena iznosi 1,99 evra po kilogramu, što je povećanje od četiri centa. Cena dizela u Hrvatskoj i dalje je niža nego u Srbija, gde litar evrodizela trenutno košta 2,01 evro. Benzin BMB 95 u Srbiji dostigao je rekordnih 1,76 evra po litru.

Cena dizela u Hrvatskoj i poređenje sa regionom

U poređenju sa regionom, Crna Gora ima nešto niže cene goriva od Srbije, ali više od Hrvatske. U Crnoj Gori litar dizela iznosi 1,9 evra, dok je benzin od 95 oktana 1,72 evra po litru. Kao rezultat, srpski potrošači i dalje plaćaju najviše za dizel među zemljama regiona. Prateći trendove, benzin i dizel u zemljama Evropske unije beleže kontinuiran rast cena, ali Srbija ostaje na vrhu po skupim derivatima.

Najveće povećanje cene zabeleženo je kod plavog dizela u Hrvatskoj, što će direktno uticati na poljoprivredni sektor. S druge strane, uvođenje novih cena goriva prati i rast troškova za domaćinstva, posebno kada je u pitanju tečni gas za boce.

Tržišni kontekst i dalji uticaj poskupljenja

Povećanje cena goriva usledilo je u trenutku kada evropsko tržište beleži rekordne vrednosti. Dizel u Francuskoj dostigao je 2,41 evra po litru, što pokazuje širi trend poskupljenja na kontinentu. U Srbiji se visoke cene goriva održavaju već duže vreme, što dodatno opterećuje potrošače i privredu.

Osim toga, cene nafte i energenata na globalnom tržištu ostaju nestabilne, što utiče na formiranje cena u regionu. Vlade zemalja često intervenišu kako bi ublažile posledice za građane, ali rezultati ovih mera su ograničeni. U međuvremenu, vozači u Hrvatskoj i dalje plaćaju manje za dizel u odnosu na svoje susede iz Srbije, ali jaz u cenama se smanjuje.

Cena dizela u Hrvatskoj, kao i drugih goriva, nastaviće da oscilira u zavisnosti od globalnih kretanja i regionalnih politika. Porast cena goriva može imati dugoročne posledice na potrošačku korpu i troškove transporta, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda i logistika.

Referentne kamate ostaju na 3% i 3,5%, uz rast BDP-a od 4,6% i inflaciju od 1,2% prema MMF-u

Narodna banka Kine odlučila je da zadrži referentnu osnovnu kamatnu stopu (LPR) na jednogodišnje kredite na rekordno niskih 3%. Ova odluka o zadržavanju kamatnih stopa na istom nivou traje već 16 meseci, od maja 2025. godine, prema poslednjim informacijama iz zvaničnog saopštenja. Istovremeno, stopa na višegodišnje kredite duže od pet godina, koja predstavlja ključnu referentnu vrednost za stambene hipoteke, ostaje na nivou od 3,5%.

Kamatne stope i makroekonomski pokazatelji

Obe kamatne stope su poslednji put promenjene u maju 2025. godine, kada su snižene sa tadašnjih 3,1% i 3,6%. Od tada, kamatne stope ostaju nepromenjene, što ukazuje na oprezan pristup monetarnoj politici. Prema julskim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ekonomski rast Kine procenjuje se na 4,6% za tekuću godinu, što je povećanje u odnosu na raniju procenu iz aprila od 4,4%. Inflacija u Kini očekuje se na 1,2% prema istom izvoru. Osim toga, stopa na kredite duže od pet godina ključna je za određivanje uslova hipotekarnog zaduživanja, što ima direktan uticaj na tržište nekretnina.

Izazovi i tržišni kontekst za kinesku ekonomiju

Glavni izazovi sa kojima se Kina suočava uključuju rizike od šoka cena energije zbog sukoba na Bliskom istoku, slabiju domaću potrošnju i krizu u sektoru nekretnina. S druge strane, ograničen prostor za agresivnije monetarne podsticaje i slabija globalna tražnja dodatno komplikuju situaciju. Kao rezultat, zadržavanje kamatnih stopa na niskom nivou ima za cilj očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i podršku privredi. U makroekonomskom smislu, ovakva monetarna politika može doprineti povoljnijim uslovima kreditiranja za preduzeća i građane. Međutim, prostor za dalje snižavanje kamatnih stopa je ograničen zbog pomenutih eksternih i internih faktora.

Uticaj na finansijski sektor i privredu

Odlučivanje o zadržavanju kamatnih stopa ima neposredan uticaj na sektor nekretnina, koji ostaje pod pritiskom zbog niže potražnje i problema likvidnosti. Prema procenama MMF-a, Kina mora pažljivo balansirati između podrške rastu i očuvanja finansijske stabilnosti. Referentna osnovna kamatna stopa ili LPR (Loan Prime Rate) u Kini je ključan instrument monetarne politike. LPR određuju vodeće kineske banke i na osnovu nje se formiraju uslovi za komercijalne i stambene kredite.

Širi kontekst i globalne implikacije

Politika Narodna banka Kine se razlikuje od pristupa nekih drugih centralnih banaka, koje su u istom periodu podizale kamatne stope radi suzbijanja inflacije. Ovakav pristup Kine ima za cilj očuvanje konkurentnosti i stabilnosti privrede u uslovima globalne neizvesnosti. Odluka o zadržavanju kamatnih stopa na rekordno niskom nivou podržava kreditnu aktivnost, ali istovremeno ukazuje na oprez zbog potencijalnih rizika na svetskom tržištu.

Španska imperija tokom 16. veka kreditirala ratove američkim zlatom, ali je Filip II četiri puta suspendovao plaćanja bankarima

Španija je u 16. veku dostizala velike prihode zahvaljujući prilivu srebra iz Amerike, ali je istovremeno doživela najveći državni bankrot svog vremena. Uprkos tome što su brodovi iz Novog sveta donosili zlato i srebro, finansijski sistem je bio pod pritiskom zbog rastućih troškova ratova i složenih dugovanja. Ključni faktor za španski državni bankrot bio je rast duga koji je tokom vladavine Filipa II dostigao nivo ekvivalentan približno 60 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju istraživanja ekonomskih istoričara Drelichmana i Votha.

Španska monarhija i finansijska kriza

Kada je Filip II preuzeo krunu sredinom 16. veka, nasledio je ogromnu imperiju, ali i značajne finansijske obaveze. Ratovi širom Evrope, uključujući sukobe sa Francuskom, pobunjenicima u Holandiji i Osmanskim carstvom, zahtevali su stalno finansiranje. Kao rezultat, država je često trošila novac pre nego što bi srebro iz Amerike stiglo u državnu kasu. Bankari iz Đenove omogućavali su transfer novca i kreditiranje preko ugovora poznatih kao asientos, što je omogućilo finansiranje ratova, ali je istovremeno povećavalo izloženost riziku.

Uloga američkog srebra i kreditnih aranžmana

Osvajanje teritorija u Americi otvorilo je Španiji pristup značajnim količinama srebra, koje je postalo ključni izvor prihoda za finansiranje državnih potreba. Međutim, prihod od srebra često je bio unapred potrošen kroz kreditne aranžmane sa bankarima. Prema istraživanju Drelichmana i Votha, deo ugovora bio je vezan za dolazak srebrnih flota, što je predstavljalo rani oblik uslovnog državnog duga. Problem je nastao kada su budući prihodi već unapred potrošeni, a tekuće obaveze prema bankarima nastavile da rastu. S druge strane, poreski prihodi imali su svoja politička ograničenja, što je dodatno otežavalo servisiranje duga.

Posledice finansijske blokade i bankrota 1575. godine

Jedna od najtežih finansijskih kriza dogodila se u septembru 1575. godine, kada je Filip II suspendovao plaćanja po ugovorima sa bankarima. Kao rezultat, finansijski sistem Kastilje bio je blokiran, a trgovina je trpela posledice kreditne blokade. Trgovački sajmovi prestali su da funkcionišu, pojedine banke su propadale, a oporavak finansijskog sistema trajao je više od dve godine. Tokom vladavine Filipa II, četiri puta je dolazilo do neizvršavanja obaveza prema kreditorima, što ekonomski istoričari ne izjednačavaju automatski sa današnjim pojmom državnog bankrota, ali ukazuju na velike poremećaje likvidnosti i solventnosti države.

Ekonomija bogatstva bez likvidnosti

Španska kriza pokazuje da bogata država može imati značajne rezerve ili imovinu, ali ipak ostati bez gotovine za tekuće obaveze. Ovaj istorijski primer ilustruje rizike finansijskog upravljanja kada su budući prihodi već unapred zaduženi. U kontekstu današnje ekonomije, slučaj Španije ukazuje na važnost ravnoteže između imovine, prihoda i likvidnosti, što je relevantno i za savremene javne finansije i korporativno upravljanje.