Evropski fjučersi gasa ostaju visoki uprkos padu cene nafte, dok berzanski indeksi beleže rast zbog geopolitičkih očekivanja

Brent nafta pala je na 102 dolara po barelu, dok se fjučersi gasa u Evropi i dalje kreću oko 80 evra po megavat-satu. Ovo pokazuje da napetosti na tržištu energenata ne popuštaju, iako je cena nafte zabeležila blagi pad na svetskim berzama. Fjučersi na Brent za isporuku u novembru smanjili su se za 1,71 odsto, na 102,09 dolara za barel, dok je američki WTI za oktobar oslabio za 1,96 odsto, na 98,33 dolara, prema podacima analitičara banke JP Morgan Chase.

Cena gasa u Evropi i aktuelni tokovi

Fjučersi gasa na amsterdamskoj berzi TTF za oktobar su na otvaranju trgovanja dostigli 80,545 evra za megavat-sat, što je prosečna cena u poslednjih nedelju dana. Važno je istaći da je cena TTF fjučersa za isporuku u oktobru 2024. godine sredinom septembra iznosila 34,08 evra po megavat-satu. Takođe, cena gasa u Evropi ostaje visoka zbog neizvesnosti oko budućih isporuka i geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Geopolitički faktori i uticaj na energente

Na pad cene nafte uticala je procena JP Morgan Chase da su tokovi sa Bliskog istoka ostali “iznenađujuće snažni” i pored napada na saudijski naftovod Istok-Zapad. U poslednjih deset dana, ukupni tokovi nafte iz regiona iznosili su 17,1 milion barela dnevno. To je 6,1 milion barela manje nego tokom 2025. godine. Istovremeno, investitori prate razvoj situacije nakon što su jemenski Huti, uz podršku Irana, izveli napade na Saudijsku Arabiju raketama i dronovima. Kao rezultat, tržišna nesigurnost ostaje izražena, što direktno utiče na cenu gasa u Evropi.

Berzanski indeksi i kretanje valuta

Evropski berzanski indeksi danas su uglavnom u plusu. Nemački DAX porastao je 0,74 odsto, francuski CAC 40 za 0,59 odsto, britanski FTSE 100 za 0,42 odsto, dok je milanski FTSE MIB skočio za 0,86 odsto. Moskovski IMOEX, s druge strane, pao je za 0,56 odsto. Posebno su ojačale akcije tehnoloških kompanija, poput holandskog ASML i nemačkog Infineon, koje su zabeležile rast od 2,8 odsto. Akcije francuske banke Societe Generale skočile su 3,6 odsto nakon što je banka podigla cilj profitabilnosti. Na valutnoj berzi Foreks, evro je danas vredeo 1,14758 dolara. Cena zlata pala je na 4.352,46 dolara po trojskoj unci, dok je cena pšenice porasla na 7,2349 dolara za bušel.

Američka tržišta i dalje pod pritiskom

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones pao je 0,18 odsto na 51.682,64 poena na zatvaranju u petak. S&P 500 je zabeležio rast od 0,17 odsto na 7.650,50 poena, a Nasdaq je porastao za 0,39 odsto na 26.522,55 poena. Sve ove promene prate investitorska očekivanja pred najavljeni sastanak predsednika Donald Trump i Si Đinpinga. Iako je cena nafte brent pala, gas u Evropi i dalje drži cenu iznad 80 evra za megavat-sat, što ukazuje na trajnu neizvesnost u energetskom sektoru pred zimu.

Španska imperija tokom 16. veka kreditirala ratove američkim zlatom, ali je Filip II četiri puta suspendovao plaćanja bankarima

Španija je u 16. veku dostizala velike prihode zahvaljujući prilivu srebra iz Amerike, ali je istovremeno doživela najveći državni bankrot svog vremena. Uprkos tome što su brodovi iz Novog sveta donosili zlato i srebro, finansijski sistem je bio pod pritiskom zbog rastućih troškova ratova i složenih dugovanja. Ključni faktor za španski državni bankrot bio je rast duga koji je tokom vladavine Filipa II dostigao nivo ekvivalentan približno 60 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju istraživanja ekonomskih istoričara Drelichmana i Votha.

Španska monarhija i finansijska kriza

Kada je Filip II preuzeo krunu sredinom 16. veka, nasledio je ogromnu imperiju, ali i značajne finansijske obaveze. Ratovi širom Evrope, uključujući sukobe sa Francuskom, pobunjenicima u Holandiji i Osmanskim carstvom, zahtevali su stalno finansiranje. Kao rezultat, država je često trošila novac pre nego što bi srebro iz Amerike stiglo u državnu kasu. Bankari iz Đenove omogućavali su transfer novca i kreditiranje preko ugovora poznatih kao asientos, što je omogućilo finansiranje ratova, ali je istovremeno povećavalo izloženost riziku.

Uloga američkog srebra i kreditnih aranžmana

Osvajanje teritorija u Americi otvorilo je Španiji pristup značajnim količinama srebra, koje je postalo ključni izvor prihoda za finansiranje državnih potreba. Međutim, prihod od srebra često je bio unapred potrošen kroz kreditne aranžmane sa bankarima. Prema istraživanju Drelichmana i Votha, deo ugovora bio je vezan za dolazak srebrnih flota, što je predstavljalo rani oblik uslovnog državnog duga. Problem je nastao kada su budući prihodi već unapred potrošeni, a tekuće obaveze prema bankarima nastavile da rastu. S druge strane, poreski prihodi imali su svoja politička ograničenja, što je dodatno otežavalo servisiranje duga.

Posledice finansijske blokade i bankrota 1575. godine

Jedna od najtežih finansijskih kriza dogodila se u septembru 1575. godine, kada je Filip II suspendovao plaćanja po ugovorima sa bankarima. Kao rezultat, finansijski sistem Kastilje bio je blokiran, a trgovina je trpela posledice kreditne blokade. Trgovački sajmovi prestali su da funkcionišu, pojedine banke su propadale, a oporavak finansijskog sistema trajao je više od dve godine. Tokom vladavine Filipa II, četiri puta je dolazilo do neizvršavanja obaveza prema kreditorima, što ekonomski istoričari ne izjednačavaju automatski sa današnjim pojmom državnog bankrota, ali ukazuju na velike poremećaje likvidnosti i solventnosti države.

Ekonomija bogatstva bez likvidnosti

Španska kriza pokazuje da bogata država može imati značajne rezerve ili imovinu, ali ipak ostati bez gotovine za tekuće obaveze. Ovaj istorijski primer ilustruje rizike finansijskog upravljanja kada su budući prihodi već unapred zaduženi. U kontekstu današnje ekonomije, slučaj Španije ukazuje na važnost ravnoteže između imovine, prihoda i likvidnosti, što je relevantno i za savremene javne finansije i korporativno upravljanje.

Francuska beleži najvišu cenu dizela do sada, dok vlada najavljuje ciljanu pomoć samo najugroženijima

Prosečna cena dizela u Francuskoj dostigla je danas rekordnih 2,41 evra po litru. Taj podatak objavilo je Ministarstvo privrede na osnovu cena sa više od 8.700 benzinskih stanica. Cena dizela u Francuskoj je u jeku geopolitičke krize, što je dovelo do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju energentima i uticalo na rast troškova goriva širom Evrope.

Na pojedinim benzinskim stanicama dizel je danas prodavan i po ceni od 2,90 evra, približavajući se simboličnoj granici od tri evra po litru. Dosadašnji rekord zabeležen je dan ranije, što ukazuje na kontinuirani rast. Sličan trend rasta cena goriva primećen je i u Nemačkoj i Austriji, gde su takođe zabeleženi istorijski visoki nivoi.

Rast cena goriva i poređenja sa drugim vrstama

Osim dizela, i druge vrste goriva poskupele su u Francuskoj. Prosečna cena bezolovnog benzina od 95 oktana sada iznosi 2,25 evra po litru, dok je za gorivo SP95-E10 cena 2,17 evra. Ove cene su više od prethodnih maksimuma zabeleženih tokom 2022. godine i već duže od deset dana ostaju iznad starog rekorda. Takođe, prosečna cena goriva SP98 premašila je 2,28 evra, prema podacima sa više od 6.800 stanica. Kao rezultat toga, potrošači i preduzeća suočavaju se sa povećanim troškovima transporta i logistike.

Povećanje cena goriva u Francuskoj deo je šireg evropskog trenda izazvanog globalnim turbulencijama na tržištu nafte i poremećajima u snabdevanju. U Nemačkoj i Austriji, cene dizela takođe su dostigle rekordne vrednosti, što dodatno utiče na inflatorne pritiske u regionu. Uporedo sa tim, francuska vlada razmatra mere koje bi ublažile posledice za najugroženije građane.

Vladine mere i fiskalni pristup

Francuska vlada najavila je novi paket pomoći za vozače sa niskim prihodima. Prema navodima iz Ministarstva, isključena je mogućnost uvođenja opšte pomoći bez uslova, pa će podrška biti usmerena samo ka najugroženijima. Ministar zadužen za budžet, David Amijel, izjavio je da bi “otvaranje slavina” i izdvajanje milijardi evra neposredno pred predsedničke izbore donelo rizik za javne finansije. On je istakao da je predlog budžeta za 2027. godinu suprotnost populističkim merama i apelovao na poslanike da zaštite fiskalnu stabilnost države.

“Bilo bi lako otvoriti slavine za milijarde evra, ali posledice bi snosili građani i buduće generacije”, poručio je Amijel. On je ukazao da je fiskalna odgovornost prioritet, posebno u kontekstu rasta cena energenata i predstojećih izbora. Kao rezultat, vlada insistira na selektivnim merama umesto univerzalne pomoći, što ima cilj da očuva javne finansije.

Implikacije na privredu i potrošače

Visoke cene goriva u Francuskoj direktno utiču na troškove prevoza, logistike i svakodnevnog života građana. S druge strane, preduzeća se suočavaju sa povećanim operativnim troškovima, što može uticati na cene roba i usluga širom zemlje. Pored toga, kontinuirani rast cena goriva dodatno podstiče inflaciju i izaziva zabrinutost u vezi sa dugoročnom održivošću potrošnje.

Uz rekordne cene dizela u Francuskoj, evropsko tržište goriva nalazi se pod pritiskom, dok vlade u regionu balansiraju između podrške građanima i očuvanja fiskalne discipline. Očekuje se da će naredni koraci francuske vlade, kao i situacija na međunarodnom tržištu energenata, imati ključan uticaj na dalji razvoj događaja.