Nedostatak ulaganja u obrazovanje produbljuje razliku između uvoza mašina i izvoza stručne radne snage iz Srbije

Srbija se suočava sa ekonomskim paradoksom: dok uvozi savremene mašine i tehnologije, istovremeno beleži kontinuirani izvoz obrazovanih stručnjaka. Ovaj obrazac, poznat kao uvoz mašina i izvoz kadrova, ukazuje na duboko ukorenjene probleme u sistemu ulaganja u ljudski kapital. Prema analizi tržišta, razvijene zemlje ne postižu prednost samo posedovanjem naprednih tehnologija, već ulaganjem u ljude koji te mašine stvaraju i unapređuju.

Razlozi za uvoz mašina i izvoz kadrova

U Srbiji, redosled ulaganja često je obrnut: prioritet se daje kupovini mašina i otvaranju fabrika, dok razvoj kvalitetnog obrazovanja i naučnih institucija ostaje u drugom planu. Kao rezultat, industrijski pogoni se oslanjaju pretežno na polukvalifikovanu i slabo plaćenu radnu snagu. Takođe, stručnjaci ističu da pametni i obrazovani ljudi nisu nusproizvod industrijske ekspanzije, već njen preduslov. Da bi se stvorio obrazovan kadar, potreban je univerzitet koji neguje naučni integritet i rad. Međutim, domaće akademske institucije suočavaju se sa moralnim i profesionalnim izazovima, uključujući političko mešanje i odluke koje često zanemaruju naučne reference. Nedavni slučajevi na vodećim univerzitetima pokazuju da i pored priznanja stručnih tela, izbori na ključne pozicije mogu biti kompromitovani tajnim glasanjem i ličnim interesima.

Uticaj „tajnih fondova” na ekonomski razvoj

Dok se akademska zajednica bori sa ovim izazovima, državna politika često koristi populističke mere, predstavljajući raspodelu sredstava iz tzv. „tajnih fondova” kao nagradu građanima. U praksi, sredstva iz Akcijskog fonda i Akcionarskog fonda nisu rezultat dugoročnog domaćinskog akumuliranja, već proizvode iluziju štednje i ekonomske stabilnosti. Stručnjaci iz oblasti finansija naglašavaju da ovakvi fondovi nisu klasični investicioni fondovi niti dugoročna štednja građana, već privremeni državni instrumenti za upravljanje akcijama tokom privatizacije. Pored toga, raspodela ovih sredstava nije rezultat višegodišnje štednje, već je određena zakonskim okvirom i trenutnim mogućnostima budžeta.

Potreba za strateškim ulaganjima u obrazovanje

U međuvremenu, primeri iz razvijenih zemalja pokazuju da je investiranje u obrazovanje i univerzitetski integritet ključ dugoročnog ekonomskog razvoja. Kao rezultat, zemlje koje ulažu u ljudski kapital ostvaruju veći BDP po stanovniku i viši stepen inovacija. S druge strane, Srbija rizikuje da, nastavljajući praksu uvoza mašina i izvoza kadrova, ostane na periferiji savremenog tehnološkog razvoja. Održivi rast zahteva promenu prioriteta, gde ulaganje u nauku i obrazovanje postaje temelj ekonomske politike.

Referentne kamate ostaju na 3% i 3,5%, uz rast BDP-a od 4,6% i inflaciju od 1,2% prema MMF-u

Narodna banka Kine odlučila je da zadrži referentnu osnovnu kamatnu stopu (LPR) na jednogodišnje kredite na rekordno niskih 3%. Ova odluka o zadržavanju kamatnih stopa na istom nivou traje već 16 meseci, od maja 2025. godine, prema poslednjim informacijama iz zvaničnog saopštenja. Istovremeno, stopa na višegodišnje kredite duže od pet godina, koja predstavlja ključnu referentnu vrednost za stambene hipoteke, ostaje na nivou od 3,5%.

Kamatne stope i makroekonomski pokazatelji

Obe kamatne stope su poslednji put promenjene u maju 2025. godine, kada su snižene sa tadašnjih 3,1% i 3,6%. Od tada, kamatne stope ostaju nepromenjene, što ukazuje na oprezan pristup monetarnoj politici. Prema julskim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ekonomski rast Kine procenjuje se na 4,6% za tekuću godinu, što je povećanje u odnosu na raniju procenu iz aprila od 4,4%. Inflacija u Kini očekuje se na 1,2% prema istom izvoru. Osim toga, stopa na kredite duže od pet godina ključna je za određivanje uslova hipotekarnog zaduživanja, što ima direktan uticaj na tržište nekretnina.

Izazovi i tržišni kontekst za kinesku ekonomiju

Glavni izazovi sa kojima se Kina suočava uključuju rizike od šoka cena energije zbog sukoba na Bliskom istoku, slabiju domaću potrošnju i krizu u sektoru nekretnina. S druge strane, ograničen prostor za agresivnije monetarne podsticaje i slabija globalna tražnja dodatno komplikuju situaciju. Kao rezultat, zadržavanje kamatnih stopa na niskom nivou ima za cilj očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i podršku privredi. U makroekonomskom smislu, ovakva monetarna politika može doprineti povoljnijim uslovima kreditiranja za preduzeća i građane. Međutim, prostor za dalje snižavanje kamatnih stopa je ograničen zbog pomenutih eksternih i internih faktora.

Uticaj na finansijski sektor i privredu

Odlučivanje o zadržavanju kamatnih stopa ima neposredan uticaj na sektor nekretnina, koji ostaje pod pritiskom zbog niže potražnje i problema likvidnosti. Prema procenama MMF-a, Kina mora pažljivo balansirati između podrške rastu i očuvanja finansijske stabilnosti. Referentna osnovna kamatna stopa ili LPR (Loan Prime Rate) u Kini je ključan instrument monetarne politike. LPR određuju vodeće kineske banke i na osnovu nje se formiraju uslovi za komercijalne i stambene kredite.

Širi kontekst i globalne implikacije

Politika Narodna banka Kine se razlikuje od pristupa nekih drugih centralnih banaka, koje su u istom periodu podizale kamatne stope radi suzbijanja inflacije. Ovakav pristup Kine ima za cilj očuvanje konkurentnosti i stabilnosti privrede u uslovima globalne neizvesnosti. Odluka o zadržavanju kamatnih stopa na rekordno niskom nivou podržava kreditnu aktivnost, ali istovremeno ukazuje na oprez zbog potencijalnih rizika na svetskom tržištu.

Evropski fjučersi gasa ostaju visoki uprkos padu cene nafte, dok berzanski indeksi beleže rast zbog geopolitičkih očekivanja

Brent nafta pala je na 102 dolara po barelu, dok se fjučersi gasa u Evropi i dalje kreću oko 80 evra po megavat-satu. Ovo pokazuje da napetosti na tržištu energenata ne popuštaju, iako je cena nafte zabeležila blagi pad na svetskim berzama. Fjučersi na Brent za isporuku u novembru smanjili su se za 1,71 odsto, na 102,09 dolara za barel, dok je američki WTI za oktobar oslabio za 1,96 odsto, na 98,33 dolara, prema podacima analitičara banke JP Morgan Chase.

Cena gasa u Evropi i aktuelni tokovi

Fjučersi gasa na amsterdamskoj berzi TTF za oktobar su na otvaranju trgovanja dostigli 80,545 evra za megavat-sat, što je prosečna cena u poslednjih nedelju dana. Važno je istaći da je cena TTF fjučersa za isporuku u oktobru 2024. godine sredinom septembra iznosila 34,08 evra po megavat-satu. Takođe, cena gasa u Evropi ostaje visoka zbog neizvesnosti oko budućih isporuka i geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Geopolitički faktori i uticaj na energente

Na pad cene nafte uticala je procena JP Morgan Chase da su tokovi sa Bliskog istoka ostali “iznenađujuće snažni” i pored napada na saudijski naftovod Istok-Zapad. U poslednjih deset dana, ukupni tokovi nafte iz regiona iznosili su 17,1 milion barela dnevno. To je 6,1 milion barela manje nego tokom 2025. godine. Istovremeno, investitori prate razvoj situacije nakon što su jemenski Huti, uz podršku Irana, izveli napade na Saudijsku Arabiju raketama i dronovima. Kao rezultat, tržišna nesigurnost ostaje izražena, što direktno utiče na cenu gasa u Evropi.

Berzanski indeksi i kretanje valuta

Evropski berzanski indeksi danas su uglavnom u plusu. Nemački DAX porastao je 0,74 odsto, francuski CAC 40 za 0,59 odsto, britanski FTSE 100 za 0,42 odsto, dok je milanski FTSE MIB skočio za 0,86 odsto. Moskovski IMOEX, s druge strane, pao je za 0,56 odsto. Posebno su ojačale akcije tehnoloških kompanija, poput holandskog ASML i nemačkog Infineon, koje su zabeležile rast od 2,8 odsto. Akcije francuske banke Societe Generale skočile su 3,6 odsto nakon što je banka podigla cilj profitabilnosti. Na valutnoj berzi Foreks, evro je danas vredeo 1,14758 dolara. Cena zlata pala je na 4.352,46 dolara po trojskoj unci, dok je cena pšenice porasla na 7,2349 dolara za bušel.

Američka tržišta i dalje pod pritiskom

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones pao je 0,18 odsto na 51.682,64 poena na zatvaranju u petak. S&P 500 je zabeležio rast od 0,17 odsto na 7.650,50 poena, a Nasdaq je porastao za 0,39 odsto na 26.522,55 poena. Sve ove promene prate investitorska očekivanja pred najavljeni sastanak predsednika Donald Trump i Si Đinpinga. Iako je cena nafte brent pala, gas u Evropi i dalje drži cenu iznad 80 evra za megavat-sat, što ukazuje na trajnu neizvesnost u energetskom sektoru pred zimu.