Brent nafta zadržala se na 104 dolara, gas na 77 evra po megavat-satu, dok su evropske i američke berze zabeležile rast

Cene nafte i gasa na globalnim tržištima ostale su stabilne tokom današnjeg trgovanja, dok su ključni berzanski indeksi u Evropi i SAD-u zabeležili rast vrednosti. Cena sirove nafte Brent iznosila je 103,92 dolara po barelu, a evropski prirodni gas trgovao se po ceni od oko 77 evra po megavat-satu. Prema podacima sa trgovačke platforme Investing.com, američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) beležila je vrednost od 101,04 dolara po barelu.

Na holandskoj berzi TTF, koja predstavlja referentnu tačku za cenu gasa u Evropi, fjučersi su se tokom dana kretali oko 77 evra po megavat-satu. To ukazuje na relativnu stabilnost energetskih tržišta nakon prethodnih oscilacija.

Kretanja na evropskim i svetskim berzama

Vodeći evropski berzanski indeksi zabeležili su rast vrednosti. Londonski FTSE indeks porastao je za 0,40 odsto. Nemački DAX indeks takođe je zabeležio rast od 0,40 odsto, dok je francuski CAC 40 ostvario blagi plus od 0,21 odsto. S druge strane, ruski MOEX indeks pao je za 0,99 odsto.

Na američkom tržištu akcija, Dow Jones indeks porastao je za 0,75 odsto, a S&P 500 indeks zabeležio je rast od 0,80 odsto. Na azijskim berzama, trgovanje je bilo mešovito. Kineski indeks China A50 Futures pao je za 0,32 odsto, dok je akcija kompanije China Unicom na berzi u Hong Kongu zabeležila rast od 1,30 odsto.

Vrednost evra u odnosu na američki dolar iznosila je oko 1,15 dolara, što oslikava stabilan valutni odnos na globalnom tržištu.

Promene cena sirovina i širi ekonomski kontekst

Cena zlata na svetskom tržištu porasla je za 0,2 odsto i dostigla nivo od 4.346 dolara za trojsku uncu. Cena pšenice na svetskim berzama kretala se na nivou od 725,75 centi za bušel, uz dnevni pad od 0,39 odsto.

Stabilne cene nafte i gasa imaju značajan uticaj na energetsku bezbednost i troškove privrede u Evropi. Ove cene utiču i na inflaciju i konkurentnost evropske industrije. Rast berzanskih indeksa odražava pozitivna očekivanja investitora i veću sklonost riziku na globalnim finansijskim tržištima. Kao rezultat, stabilnost energetskih cena i rast akcija mogu doprineti povoljnijem investicionom ambijentu u narednom periodu.

Osim toga, važno je napomenuti da promene na tržištima energenata i berzi često reflektuju šire makroekonomske trendove. Zbog toga investitori prate ove pokazatelje radi donošenja odluka o ulaganju. U međuvremenu, kretanja na tržištu valuta i sirovina ostaju pod pažnjom analitičara, jer imaju direktan uticaj na troškove uvoza i izvoznu konkurentnost evropske privrede.

Pravno lice u okviru holding strukture u Srbiji odgovara samo za sopstvene obaveze, dok matična kompanija kontroliše strategiju i kapital

Srbija ne poznaje međunarodnu formu holding kompanija, već koristi sistem povezanih društava, što znači da dugovi zavisnog društva ne prelaze automatski na matičnu firmu. Prema rečima pravnika Siniša Minić, matično društvo može biti DOO ili AD i ima kontrolu nad zavisnim društvima putem vlasništva ili drugih pravnih aranžmana. U praksi, matična kompanija određuje strategiju grupe i donosi odluke o većim ulaganjima, ali svako zavisno društvo zadržava sopstvenu pravnu odgovornost.

Odgovornost za dugove u okviru holdinga

Osnovno pravilo navodi da svako privredno društvo ima svoje pravno lice i obaveze. To znači da dugovi zavisnog društva ne prelaze na matičnu kompaniju samo zbog vlasničke povezanosti. Ako jedno društvo iz grupe ima dug prema dobavljačima, poverilac ne može automatski potraživati naplatu od matične firme ili drugih zavisnih društava. Ipak, prema Miniću, postoje izuzeci kada postoji garancija, jemstvo ili drugi pravni osnov koji povezuje obaveze. Kao rezultat, poslovni partneri bi trebalo da jasno utvrde koje pravno lice preuzima obaveze u ugovorima.

Organizacija kapitala i upravljanje povezanim društvima

Kompanije često biraju holding strukturu radi lakšeg praćenja pojedinačnih celina i upravljanja različitim delatnostima. Na primer, preduzeće koje se bavi proizvodnjom, trgovinom i nekretninama može organizovati svaku oblast kroz zasebno društvo. Na taj način, rezultati svakog segmenta su jasnije vidljivi i upravljanje je efikasnije. Međutim, ovakav model donosi i dodatne troškove vođenja više pravnih lica i zahteva precizno uređivanje međusobnih odnosa. U praksi, transakcije među povezanim društvima — kao što su prodaja robe, iznajmljivanje prostora ili pozajmice — moraju biti jasno regulisane ugovorima. Pravila o transfernim cenama, koja se uređuju Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, takođe se primenjuju na međusobne transakcije u okviru grupe.

Razlika između holdinga i poslovnog partnerstva

Dve kompanije mogu imati dugoročnu saradnju ili zajedničke projekte, ali to ne znači da čine holding. Holding podrazumeva vlasničku ili organizacionu kontrolu, dok običan poslovni partner nema takvu vezu. Važno je za dobavljače i druge partnere da razlikuju te situacije radi procene rizika i zaštite svojih interesa.

Promene u organizaciji i statusne promene

Struktura holdinga može se menjati tokom vremena. Kompanija može osnovati novo zavisno društvo, steći udeo ili prodati deo vlasništva. Statusne promene, kao što su pripajanje, spajanje ili podela, uređuju se zakonom i zahtevaju posebne procedure. Razlika postoji između promene vlasničke strukture i statusnih promena — kupovina udela nije isto što i formalno pripajanje. Siniša Minić ističe: „Sama činjenica da dve kompanije imaju istog vlasnika nije dovoljna da se njihova imovina i obaveze tretiraju kao jedinstvena celina.” Takođe, poslovne odluke i transakcije u okviru grupe moraju biti dokumentovane i sprovedene u skladu sa zakonom. Kao rezultat, holding struktura može doneti prednosti u organizaciji i upravljanju kapitalom, ali ne znači automatsko objedinjavanje dugova i obaveza među povezanim društvima.

Građani Srbije sada bez zakazivanja dobijaju detaljan izvod o nekretninama, što olakšava proveru prava i evidenciju imovine

Republički geodetski zavod (RGZ) omogućio je građanima Srbije da besplatno, bez potrebe za prethodnim zakazivanjem, pribave dokument pod nazivom „lična karta vaše nepokretnosti“ na svim šalterima ove institucije. Dokument „lična karta nepokretnosti“ omogućava brz i jednostavan uvid u podatke o parceli, objektu ili posebnom delu objekta, uključujući upisana prava, evidentirane terete i sve relevantne napomene. Ova usluga RGZ-a predstavlja odgovor na česte zahteve građana za jedinstvenim dokumentom u kojem su jasno navedeni svi podaci o njihovoj imovini.

Detalji usluge i značaj za vlasnike nepokretnosti

Potreba za „lična karta nepokretnosti“ izdvojila se kao najčešće pitanje u obraćanjima direktoru RGZ-a, što potvrđuje važnost transparentnog pristupa informacijama o imovini. Kao rezultat, RGZ je uveo ovu uslugu kako bi građani mogli jednostavno da provere šta poseduju i koja su njihova prava upisana u katastar. Takođe, dokument obuhvata sve promene i napomene vezane za konkretan objekat ili parcelu, što dodatno doprinosi pravnoj sigurnosti vlasnika.

Novi način komunikacije sa građanima, pod nazivom „Direktno direktoru“, koji je pokrenuo Dalibor Babić, v. d. direktora RGZ-a, omogućio je efikasniju identifikaciju potreba korisnika i brzu implementaciju konkretnih rešenja. Osim toga, RGZ je naglasio da je pravo na imovinu neraskidivo povezano sa pravom da vlasnici budu informisani o svom statusu i obavezama.

Unapređenje pravne sigurnosti i državne inicijative

RGZ kroz svoj rad, ali i putem državnog projekta „Svoj na svome“, sprovodi aktivnosti usmerene na unapređenje sigurnosti prava svojine. Ove aktivnosti omogućavaju bolju evidenciju i zaštitu imovinskih prava, što je od ključnog značaja za stabilnost tržišta nepokretnosti u Srbiji. Inicijativa „lična karta nepokretnosti“ doprinosi transparentnosti i olakšava proces provere podataka kako fizičkim licima, tako i potencijalnim investitorima u sektoru nekretnina.

Pored toga, RGZ je istakao da je cilj ove usluge da svaki građanin može lako i bez dodatnih troškova da proveri sve podatke koji se odnose na njegovu imovinu. Na taj način se smanjuje mogućnost grešaka i nesporazuma prilikom kupoprodaje, nasledstva ili drugih pravnih radnji koje se odnose na nekretnine. Pravo na tačnu informaciju o svom vlasništvu dodatno jača pravnu sigurnost i podstiče odgovorno upravljanje imovinom.

Uvođenje ovakvog dokumenta može imati pozitivan efekat i na tržište nekretnina, jer povećava poverenje između prodavaca i kupaca. Uporedo sa tim, građani imaju veću kontrolu nad svojim imovinskim statusom, što je u skladu sa savremenim trendovima digitalizacije javnih usluga. RGZ najavljuje nastavak aktivnosti na unapređenju svojih servisa, uz naglasak na transparentnost, pravnu sigurnost i dostupnost informacija za sve korisnike.