Analiza pokazuje nešto viši rizik kod pacijentkinja sa slabijim imunitetom, posebno tokom ozbiljnih infekcija

Novo istraživanje otkriva da je upotreba antibiotika cefepim kod teških infekcija povezana sa blagim porastom smrtnosti. Studija je sprovedena u više zemalja i obuhvatila je 22.608 odraslih i dece sa ozbiljnim bakterijskim infekcijama. U grupi od 11.726 pacijenata koji su primali cefepim umrlo je 6,6 odsto osoba, dok je kod 10.882 pacijenata na drugim antibioticima smrtnost bila 6,2 odsto. Iako je razlika mala, to znači četiri dodatna smrtna slučaja na 1.000 lečenih osoba.

Zbog toga je važno napomenuti da žene sa oslabljenim imunitetom, posebno tokom lečenja teških bolesti, mogu biti izložene nešto višem riziku ako im se primeni ovaj lek. Cefepim se često koristi u bolnicama, pre svega kod pacijentkinja kojima je potrebno brzo i snažno delovanje protiv bakterija, na primer kod sepse ili teških infekcija pluća. Pored toga, lekari ga uvode pre dobijanja laboratorijskih rezultata, kad je vreme važno za ishod terapije.

Rizik kod žena sa oslabljenim imunitetom i značaj prilagođene terapije

Međutim, važno je razumeti da je cefepim deo četvrte generacije antibiotika iz grupe cefalosporina. On deluje protiv mnogih bakterija, čak i onih otpornih na druge lekove. S druge strane, žene koje imaju hronične bolesti ili prolaze kroz terapije koje slabe imunitet, kao što je lečenje karcinoma, spadaju u posebno osetljivu grupu. Zbog toga lekar uvek procenjuje koliko je neki antibiotik prikladan za određenu pacijentkinju.

Kao rezultat toga, kada stignu rezultati antibiograma (test koji pokazuje na koji antibiotik je bakterija osetljiva), terapija se često menja kako bi bila što bezbednija i efikasnija. Osim toga, važno je da žene obrate pažnju na moguće nuspojave i da se odmah obrate lekaru ako tokom terapije primete neuobičajene simptome.

Šta nalazi znače za žene koje brinu o zdravlju

Na kraju, rezultati ne znače da treba izbegavati antibiotik cefepim. Stručnjaci naglašavaju da je izbor terapije uvek individualan i zavisi od opšteg stanja, vrste infekcije i drugih faktora. U istraživanju je primećena razlika u stopi smrtnosti kod odraslih, ali ne i kod dece. Najveći rizik je zabeležen kod pacijenata sa febrilnom neutropenijom (stanje sa visokom temperaturom i niskim brojem belih krvnih zrnaca), što je česta komplikacija tokom lečenja malignih bolesti.

Takođe, treba napomenuti da su mnoge od analiziranih studija sprovedene ranije, kada su protokoli lečenja bili drugačiji.

Izjava lekara i preporuke za pacijentkinje

Dr Mark Sigel, medicinski analitičar, izjavio je: „Febrilna neutropenija sama po sebi nosi visok rizik od smrtnog ishoda. Zbog toga je teško proceniti da li cefepim taj rizik menja ili ne.“ On je dodao: „Važno je da pacijentkinje i njihovi lekari razgovaraju o mogućim rizicima i prednostima svake terapije.“

Zbog toga, žene treba otvoreno da razgovaraju sa svojim lekarom o terapiji i mogućim alternativama. Osim toga, preporučuje se praćenje simptoma i pravovremeno traženje pomoći. Pravilan odabir antibiotika i pažljivo praćenje tokom lečenja smanjuju rizik i povećavaju šanse za oporavak.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Inicijativa za plaćeno bolovanje tokom menstruacije osnažuje žene i podstiče javnu diskusiju o zdravlju

Žene širom Hrvatske pokrenule su važan korak ka boljem razumevanju ženskog zdravlja. Na platformi Peticije.hr sakupljaju potpise za menstrualni dopust, tražeći da žene sa jakim menstrualnim bolovima dobiju pravo na plaćeno bolovanje. Ova tema je posebno aktuelna nakon što je Crna Gora nedavno donela zakon koji ženama omogućava dva dana plaćenog odsustva mesečno zbog ginekoloških tegoba.

Pre svega, menstrualni bolovi (poznati kao dismenoreja) pogađaju veliki broj žena i često ozbiljno narušavaju svakodnevni život. Zbog toga, inicijativa predviđa da žene sa ozbiljnim simptomima, uz potvrdu izabranog lekara ili ginekologa, mogu koristiti jedan do dva dana plaćenog dopusta mesečno. Potvrda bi važila godinu dana, a naknada bi iznosila 100% plate. Troškove bi odmah pokrivao HZZO.

Kako izgleda menstrualni dopust u praksi

U praksi, pravo na menstrualni dopust ne bi imale sve žene, već samo one sa medicinski potvrđenim jakim tegobama. Takođe, procedura bi zahtevala validnu medicinsku dokumentaciju. Na taj način sistem bi omogućio ženama koje pate od izraženih bolova da ne moraju da trpe ili rade kada im zdravlje to ne dozvoljava.

Osim toga, pokretači inicijative ističu da su brojne žene dosad ćutale o svojim iskustvima. “Mnoge žene se stide da traže slobodan dan zbog menstruacije, iako su bolovi ponekad neizdrživi”, navode organizatorke peticije. Štaviše, ovo pitanje osvetljava važnost otvorenog razgovora o ženskom zdravlju na radnom mestu.

Javna podrška i značaj peticije za žene

Trenutno se prikuplja 20.000 potpisa, koliko je potrebno da se zahtev prosledi institucijama. Pored toga, sve više žena podržava inicijativu i javno deli svoja iskustva sa menstrualnim bolovima. S druge strane, peticija ne traži univerzalno pravo na bolovanje za sve, već samo za žene sa potvrđenim zdravstvenim problemima.

Kao rezultat, primer Crne Gore pokazuje da je moguće zakonski urediti ovu oblast i olakšati svakodnevicu ženama. Na kraju, ovakve inicijative predstavljaju važan korak ka većoj ravnopravnosti i razumevanju potreba žena na poslu.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novo istraživanje iz Danske otkriva važnu vezu između terapije statinima i zdravlja mozga kod žena koje žive sa dijabetesom tipa 2

Pravovremena upotreba statina može smanjiti rizik od razvoja demencije kod žena sa dijabetesom tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), pokazuje novo dansko istraživanje. Naučnici iz Danske pratili su više od 132.000 osoba koje su od 2006. do 2019. godine dobile ovu dijagnozu. Kao rezultat, žene koje su započele terapiju statinima u roku od godinu dana nakon dijagnoze imale su 15 odsto manji rizik od razvoja demencije u narednoj deceniji. Ovi nalazi posebno su važni jer mnoge žene u srednjem i starijem dobu žive sa ovim oboljenjem.

Međutim, polovina osoba kojima je dijagnostikovan dijabetes tipa 2 ne koristi statine, iako su deo preporučenih smernica. Takođe, statini su lekovi koji snižavaju holesterol, ali sve više istraživanja pokazuje da mogu imati i dodatne koristi za zdravlje mozga.

Kako statini utiču na rizik od demencije kod žena sa dijabetesom tipa 2

U međuvremenu, istraživači su tokom sedam godina pratili koliko često se razvija demencija kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Tokom tog perioda, kod 2,7 odsto učesnika razvila se demencija. Međutim, žene koje su počele da koriste statine u prvoj godini nakon dijagnoze imale su znatno manji rizik. Štaviše, zaštitni efekat bio je najizraženiji upravo kod žena koje su pravovremeno započele terapiju.

Dr Shoaib Afzal, koautor studije i šef odeljenja za kliničku biohemiju u poznatoj danskoj bolnici, ističe: „Nema sumnje da statini nisu korišćeni u meri u kojoj to preporučuju kliničke smernice.“ On dalje kaže: „Brojčano gledano, 50 do 75 odsto ljudi možda ne prima terapiju statinima kako bi trebalo.“ Na taj način, rana primena statina kod dijabetesa tipa 2 može igrati važnu ulogu u prevenciji problema sa pamćenjem.

Šta ove informacije znače za žene koje žive sa dijabetesom

Za žene sa dijabetesom tipa 2, važna je svest o potencijalnim benefitima koje statini mogu doneti. Pre svega, statini su namenjeni prevenciji srčanih bolesti kod osoba sa povišenim holesterolom. Ipak, novo dansko istraživanje ukazuje na to da mogu imati i dodatni zaštitni efekat na mozak.

Dr Clifford Segil, neurolog iz vodeće američke bolnice, naglašava: „Važno je razumeti da statini prvenstveno štite srce, ali novi podaci sugerišu i moguću zaštitu mozga.“ Takođe, žene bi trebalo redovno da proveravaju nivoe holesterola i da se pridržavaju saveta lekara.

Osim toga, preporučuje se uvođenje fizičke aktivnosti i zdrave ishrane kao osnov prevencije. Statini mogu biti dodatak strategiji zaštite kod onih sa visokim rizikom od komplikacija.

Na kraju, svaka odluka o terapiji statinima mora biti donesena u dogovoru sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Ne oklevajte da pitate svog lekara o statinima i demenciji tokom sledeće kontrole.