Novo istraživanje iz Danske otkriva važnu vezu između terapije statinima i zdravlja mozga kod žena koje žive sa dijabetesom tipa 2

Pravovremena upotreba statina može smanjiti rizik od razvoja demencije kod žena sa dijabetesom tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), pokazuje novo dansko istraživanje. Naučnici iz Danske pratili su više od 132.000 osoba koje su od 2006. do 2019. godine dobile ovu dijagnozu. Kao rezultat, žene koje su započele terapiju statinima u roku od godinu dana nakon dijagnoze imale su 15 odsto manji rizik od razvoja demencije u narednoj deceniji. Ovi nalazi posebno su važni jer mnoge žene u srednjem i starijem dobu žive sa ovim oboljenjem.

Međutim, polovina osoba kojima je dijagnostikovan dijabetes tipa 2 ne koristi statine, iako su deo preporučenih smernica. Takođe, statini su lekovi koji snižavaju holesterol, ali sve više istraživanja pokazuje da mogu imati i dodatne koristi za zdravlje mozga.

Kako statini utiču na rizik od demencije kod žena sa dijabetesom tipa 2

U međuvremenu, istraživači su tokom sedam godina pratili koliko često se razvija demencija kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Tokom tog perioda, kod 2,7 odsto učesnika razvila se demencija. Međutim, žene koje su počele da koriste statine u prvoj godini nakon dijagnoze imale su znatno manji rizik. Štaviše, zaštitni efekat bio je najizraženiji upravo kod žena koje su pravovremeno započele terapiju.

Dr Shoaib Afzal, koautor studije i šef odeljenja za kliničku biohemiju u poznatoj danskoj bolnici, ističe: „Nema sumnje da statini nisu korišćeni u meri u kojoj to preporučuju kliničke smernice.“ On dalje kaže: „Brojčano gledano, 50 do 75 odsto ljudi možda ne prima terapiju statinima kako bi trebalo.“ Na taj način, rana primena statina kod dijabetesa tipa 2 može igrati važnu ulogu u prevenciji problema sa pamćenjem.

Šta ove informacije znače za žene koje žive sa dijabetesom

Za žene sa dijabetesom tipa 2, važna je svest o potencijalnim benefitima koje statini mogu doneti. Pre svega, statini su namenjeni prevenciji srčanih bolesti kod osoba sa povišenim holesterolom. Ipak, novo dansko istraživanje ukazuje na to da mogu imati i dodatni zaštitni efekat na mozak.

Dr Clifford Segil, neurolog iz vodeće američke bolnice, naglašava: „Važno je razumeti da statini prvenstveno štite srce, ali novi podaci sugerišu i moguću zaštitu mozga.“ Takođe, žene bi trebalo redovno da proveravaju nivoe holesterola i da se pridržavaju saveta lekara.

Osim toga, preporučuje se uvođenje fizičke aktivnosti i zdrave ishrane kao osnov prevencije. Statini mogu biti dodatak strategiji zaštite kod onih sa visokim rizikom od komplikacija.

Na kraju, svaka odluka o terapiji statinima mora biti donesena u dogovoru sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Ne oklevajte da pitate svog lekara o statinima i demenciji tokom sledeće kontrole.

Stručno vođena terapija muzikom pokazuje rezultate kod dece sa teškoćama u govoru, pažnji i socijalizaciji

Muzikoterapija za decu postaje sve značajnija tema za roditelje koji žele podršku za decu sa izazovima u razvoju. U Antverpenu, na Klinici za dečju psihijatriju, muzikoterapeut Selena Trifunović svakodnevno koristi ovaj pristup kako bi pomogla deci. Pre svega, muzikoterapija za decu omogućava mališanima da lakše izraze osećanja, poboljšaju komunikaciju i savladaju probleme sa pažnjom. Deca sa stanjima kao što su ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti), govorne smetnje ili emocionalne blokade posebno mogu imati koristi od ovog vida terapije.

Kako muzikoterapija za decu podstiče rast i samopouzdanje

Muzikoterapija za decu se razlikuje od klasičnog časa muzike. Deca ne moraju imati muzički talenat niti iskustvo sa instrumentima. Terapeut koristi instrumente, ritam, melodiju, pa čak i tišinu, prilagođavajući se potrebama svakog deteta. Kao rezultat, proces je individualan i usmeren na postizanje osećaja sigurnosti i slobode izražavanja. Kako kaže Selena Trifunović: „Muzikoterapija je stručno vođen proces u kojem edukovani terapeut koristi muziku i njene elemente radi boljeg fizičkog i mentalnog zdravlja.“ Deca na ovaj način mogu pronaći svoj način komunikacije, čak i kada su reči prepreka.

Ritam i tišina u muzikoterapiji za decu

Ritam ima važnu ulogu jer je prisutan u svakodnevnim radnjama, kao što su disanje i hodanje. Međutim, tišina je takođe deo terapije. Neka deca rado uzmu instrument, dok su druga povučena i ćutljiva. Terapeut prvo procenjuje način na koji dete komunicira i pristupa terapiji. „Ako je dete neverbalno, gledam šta može, a šta ne može. Tišina je deo procesa. Pauza daje detetu prostor da obradi šta se dešava. Tako mu pokazujem: ‘Spremna sam da sačekam da ti nešto kažeš’,“ ističe Trifunović.

Kome je namenjena muzikoterapija za decu i šta mogu očekivati roditelji

Muzikoterapija za decu posebno je korisna za decu sa ADHD-om, teškoćama u govoru i problemima u socijalizaciji. Na primer, kod dece sa ADHD-om cilj je produžiti pažnju i uvesti strukturu kroz ritam. Kod dece sa govornim smetnjama, muzika može biti dodatna podrška uz logopeda. Štaviše, ovakav pristup daje svakom detetu priliku da pokaže svoje potencijale, bez obzira na verbalne ili fizičke sposobnosti. Osim toga, roditelji mogu primetiti smanjenje tenzije i bolju saradnju deteta sa okolinom.

Praktični saveti za roditelje dece u muzikoterapiji

Pre svega, važno je da roditelji razumeju da svako dete ima svoj tempo razvoja. Trifunović naglašava: „U muzikoterapiji je svaka osoba dovoljna upravo onakva kakva jeste. Ne želim nikoga da menjam. Želim da pronađem njegove potencijale i da mu omogućim da ono što ne može da kaže rečima pokaže na drugi način.“ Takođe, savetuje roditeljima da nakon dijagnoze gledaju na snage i interesovanja deteta, a ne isključivo na ograničenja. „Duboko verujem da svako dete, bilo da je verbalno, neverbalno ili u kolicima, ima svoje potencijale i talente. Hajde da ih vidimo zajedno i da detetu damo priliku da nam pokaže šta može“, poručuje Selena Trifunović. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci ističu da usporeno disanje poboljšava rad srca i pomaže boljem nošenju sa svakodnevnim pritiscima

Pravilno disanje kod žena igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i smanjenju stresa, ističu stručnjaci. Mnoge žene, posebno tokom izazovnih perioda, često dišu ubrzano i plitko. Zbog toga se telo aktivira za reakciju na stres, što može dovesti do napetosti i neprijatnosti. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, a pre svega utiče na srčani ritam i opšte blagostanje.

Kako nepravilno disanje utiče na srce i nervni sistem

Iako telo samo reguliše ritam disanja, navike nepravilnog disanja mogu opteretiti autonomni nervni sistem (sistem koji automatski upravlja radom srca i krvnim pritiskom). Kada žena diše ubrzano, srce počinje da kuca brže, a osećaj anksioznosti može biti izraženiji. Takođe, često se koriste mišići vrata i gornjeg dela grudnog koša, što može dodatno pojačati napetost. Pre svega, dijafragmalno disanje (disanje sa pokretanjem stomaka) pomaže telu da se vrati u ravnotežu.

Vežbe disanja kao praktična podrška zdravlju žena

Naučna istraživanja pokazuju da sporo disanje, na primer oko šest udaha u minuti, može smanjiti krvni pritisak kod osoba sa povišenim pritiskom. Osim toga, kod žena koje primenjuju ove tehnike primećuje se bolja kontrola emocija i lakše savladavanje stresa. U međuvremenu, disanje i rad srca su povezani kroz takozvanu respiratornu sinusnu aritmiju (prirodna promena ritma srca tokom disanja). Na taj način, svesno usporavanje daha pomaže stabilizaciji raspoloženja i očuvanju srca.

Mišljenje stručnjaka i korisni saveti za svakodnevicu

Doktorka Ana Petrović, kardiolog, ističe: „Vežbe disanja su jednostavna, ali snažna tehnika za smanjenje stresa. Preporučujem da žene svakodnevno odvoje nekoliko minuta za svesno disanje, posebno u izazovnim situacijama.“ Kao rezultat, ženama se savetuje da s vremena na vreme proveravaju način na koji dišu. Stavite jednu ruku na grudi, a drugu na stomak. Prilikom udaha, stomak bi trebalo da se pomera napred, a ramena ostaju mirna. Takođe, odaberite mirno mesto, sedite udobno i skoncentrišite se na sporo, duboko disanje. Izdah neka traje malo duže od udaha, jer to dodatno umiruje telo.

Redovno pravilno disanje doprinosi boljem kvalitetu života žena

Na kraju, redovna praksa pravilnog disanja može smanjiti napetost, poboljšati san i pozitivno uticati na zdravlje srca. Pored toga, žene lakše upravljaju stresnim situacijama i emocijama. Međutim, ako imate hronične tegobe sa disanjem ili srcem, obavezno se posavetujte sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.