Novi ciklus programa omogućava malim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji da uvedu bezgotovinska plaćanja uz podršku od 2,3 miliona evra

POS terminali za male biznise u Srbiji postaju pristupačniji zahvaljujući novom ciklusu subvencija. Program omogućava još 11.000 malih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava da uvedu kartična i IPS plaćanja pod povoljnim uslovima. Subvencije u vrednosti od 2,3 miliona evra omogućavaju nabavku i korišćenje POS terminala bez troškova instalacije i održavanja, kao i sniženu trgovačku naknadu.

Rezultati prethodnog ciklusa i detalji nove podrške

Prethodni ciklus subvencija obezbedio je 10.000 POS terminala, što je rezultiralo sa 11,7 miliona transakcija ukupne vrednosti 146 miliona evra. Prosečan iznos pojedinačnog plaćanja iznosio je nešto više od 12 evra. Prema podacima NALED-a, čak 94 odsto korisnika bilo je zadovoljno programom, dok je 84 odsto nastavilo da koristi POS terminal i nakon isteka subvencije. Program “POS terminali za male biznise” sada omogućava prijavu svim malim biznisima, preduzetnicima, javnim institucijama, poljoprivrednim gazdinstvima i izdavaocima smeštaja u turizmu, pod uslovom da najmanje godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Prijave su dostupne putem sajta boljinacin.rs ili direktno u bankama koje su deo programa.

Subvencionisane naknade i fleksibilnost za korisnike

Ključna prednost novog ciklusa jeste to što trgovci nemaju troškove instalacije i korišćenja POS terminala, niti bilo kakve fiksne troškove. Subvencionisana trgovačka naknada za plaćanja Visa i Mastercard karticama iznosi najviše 0,5 odsto tokom 12 meseci, odnosno do dostizanja limita godišnjeg prometa. Trgovci mogu da prekinu korišćenje subvencije i vrate terminal bez dodatnih troškova u bilo kom trenutku, ili da nastave korišćenje po unapred dogovorenim uslovima nakon isteka subvencije. Prema istraživanju među korisnicima, 71 odsto malih biznisa odlučilo je da uvede kartična plaćanja kako ne bi izgubili kupce. Osim toga, 85 odsto je zabeležilo pozitivan uticaj na poslovanje, dok 90 odsto potvrđuje povećano zadovoljstvo kupaca.

Širi značaj i ciljevi programa za POS terminale za male biznise

Program “POS terminali za male biznise” deo je Inicijative za bezgotovinsko plaćanje “Bolji način”, koju sprovode GiZ, Visa i Mastercard uz podršku nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, NALED-a i Ministarstva finansija Srbije. Fokus je na unapređenju finansijske inkluzije i suzbijanju sive ekonomije. Posebna pažnja usmerena je na smanjenje prepreka za poslovanje mikro i malih preduzeća, jačanje finansijske pismenosti i promovisanje odgovornog finansijskog ponašanja. Program podržava veliki broj banaka i dobavljača POS rešenja, a prijavljivanje je jednostavno i dostupno svim zainteresovanim malim biznisima putem zvaničnog sajta ili banaka učesnica. S obzirom na ograničen broj subvencija, preporuka je da se prijave podnose što ranije.

Instrument za koordinaciju politika, odobren Srbiji decembra 2024, fokusiran je na reforme i savetodavnu podršku bez finansijskih sredstava

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda započela je četvrtu reviziju PCI aranžmana tokom posete Srbiji. Sastanak sa Sinišom Malim, ministrom finansija u tehničkom mandatu, održan je u Ministarstvu finansija. Ova poseta predstavlja deo redovnog procesa ocenjivanja napretka Srbije u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji je Srbiji odobren u decembru 2024. godine.

Instrument za koordinaciju politika i značaj za Srbiju

PCI aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Srbiji ima savetodavnu prirodu i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Ovaj instrument MMF odobrava državama koje sprovode snažne i kredibilne ekonomske politike i pokazuju posvećenost reformama. Zbog toga je četvrta revizija PCI aranžmana važan signal za međunarodne partnere i investitore, jer potvrđuje kontinuitet ekonomske politike Srbije.

Revizija aranžmana i očekivanja investitora

Reviziju PCI aranžmana predvodi Anet Kjobe, šefica misije MMF za Srbiju. U toku posete delegacija MMF analizira napredak Srbije u sprovođenju dogovorenih reformi i fiskalne discipline. S druge strane, domaće vlasti ističu da aranžman doprinosi unapređenju kredibiliteta ekonomske politike i očuvanju makroekonomske stabilnosti. Kao rezultat, aranžman sa MMF može pozitivno uticati na poverenje investitora i olakšati pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Makroekonomski kontekst i značaj aranžmana PCI

Instrument za koordinaciju politika, poznat kao PCI, ne obezbeđuje direktna finansijska sredstva, ali ima veliki značaj za zemlje u razvoju koje žele da unaprede institucionalni okvir i sprovedu strukturne reforme. Takođe, kroz redovne revizije MMF ocenjuje napredak u reformama, što doprinosi održanju fiskalne discipline. Osim toga, PCI aranžman podstiče transparentnost i jača kapacitet domaćih institucija. Pre svega, ovakvi aranžmani često služe kao osnova za kasnije finansijske aranžmane ili kao signal poverenja međunarodnoj zajednici.

Izjave učesnika i naredni koraci

Tokom sastanka, Siniša Mali je istakao posvećenost Srbije sprovođenju reformi i nastavku saradnje sa MMF. On je naglasio da aranžman ima savetodavni karakter i da je potvrda kredibiliteta srpske ekonomske politike. Anet Kjobe je ocenila da Srbija nastavlja sa sprovođenjem reformi u skladu sa preporukama MMF. Konačno, naredna faza podrazumeva završetak analize i objavu zvanične ocene MMF, što će dodatno potvrditi trenutni status srpske ekonomske politike.

Centralna banka Rusije beleži baznu inflaciju od 5 do 6 odsto, uz slabljenje rublje i posredne efekte tržišta goriva

Centralna banka Ruske Federacije saopštila je da je inflacija u Rusiji dostigla 6,33 odsto na godišnjem nivou u avgustu. Bazna inflacija kretala se između 5 i 6 odsto, što je rezultat izraženih posrednih efekata situacije na tržištu goriva. Takođe, prema podacima regulatora, potrošačke cene u Rusiji pale su tokom avgusta za 0,08 odsto.

Razlozi rasta inflacije u Rusiji

Pre svega, inflacija u Rusiji, koju je Centralna banka Ruske Federacije objavila, posledica je sekundarnih i indirektnih efekata rasta cena goriva. Više cene goriva povećale su troškove prevoza i proizvodnje, što je dovelo do širenja inflatornog pritiska kroz sve sektore privrede. Osim toga, kao rezultat rasta troškova poslovanja, kompanije su se suočile sa zahtevima za većim zaradama, što dalje utiče na rast cena. S druge strane, uticaj deviznog kursa bio je dodatno pojačan, jer je ruska rublja tokom prethodna tri meseca znatno oslabila prema vodećim svetskim valutama, nakon perioda jačanja u aprilu i maju.

Posredni efekti tržišta goriva i kretanje rublje

Sekundarni efekti situacije na tržištu goriva znače da skuplje gorivo povećava troškove u logistici i proizvodnji, dok indirektni efekat izaziva lančane posledice kroz celu ekonomiju. Zbog toga, inflacija u Rusiji nije ograničena samo na energente, već utiče i na cene drugih proizvoda i usluga. Takva dinamika može dovesti do daljih korekcija plata i troškova, što potencijalno dodatno podiže inflatorni pritisak. Centralna banka Ruske Federacije ističe da je slabljenje rublje dodatno uticalo na rast cena uvozne robe i usluga. U prethodnom kvartalu, ruska valuta je oslabila prema glavnim svetskim valutama, što je povećalo uvozne cene i dodatno poguralo inflaciju naviše.

Makroekonomski značaj i širi kontekst

U međuvremenu, ubrzanje godišnje inflacije za 0,35 procentnih poena, na 6,33 odsto, ukazuje na to da se inflatorni pritisci ne smanjuju uprkos kratkoročnom padu potrošačkih cena tokom avgusta. Takav trend zahteva pažljivu reakciju monetarnih vlasti, posebno u uslovima promenjivog deviznog kursa i oscilacija na tržištu energenata. Na kraju, inflacija u Rusiji ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, što može uticati na dalju monetarnu politiku i finansijske tokove u zemlji. Kao rezultat, privredni subjekti i građani suočavaju se sa izazovima očuvanja realne kupovne moći usled povećanih troškova života.