Ukupna vrednost prometa nekretnina u Srbiji porasla 33 odsto od 2021. do 2025. godine, dok je investiciono zlato zabeležilo snažniji rast tržišne vrednosti

Tržište nekretnina u Srbiji dostiglo je ukupnu vrednost od 8,1 milijardu evra u 2025. godini, što predstavlja rast od gotovo 33 odsto u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, investiciono zlato ostvarilo je snažniji rast tržišne vrednosti, navodi kompanija Tavex zlato&srebro. Period od 2021. do 2025. godine karakterisali su visoka inflacija, rast kamatnih stopa i izražena neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima. Ovi faktori su uticali na ponašanje investitora u Srbiji, koji su birali između investicionog zlata i nekretnina kao dva najčešća oblika ulaganja.

Vrednost prometa nekretnina porasla je sa 6,1 milijardu evra u 2021. na 8,1 milijardu u 2025. godini. Međutim, broj kupoprodaja smanjen je sa 138.180 na 129.185, odnosno za oko 6,5 procenata. To ukazuje na to da tržište nije postalo šire, već skuplje. Najveći deo tržišta čine stanovi, sa prometom od oko 4,8 milijardi evra u 2025. godini. Broj prodatih stanova ostao je gotovo nepromenjen, ali je za isti obim prometa bilo potrebno milijardu i po evra više kapitala nego četiri godine ranije.

Investiciono zlato nadmašilo rast cena stanova

Analiza podataka Republičkog geodetskog zavoda, Republičkog zavoda za statistiku i Evropske centralne banke pokazuje da je investiciono zlato u tom periodu imalo znatno snažniji rast tržišne vrednosti od stanova. Zlato, za razliku od nekretnina, nudi veću likvidnost, mogućnost postepenog ulaganja i nije vezano za lokalno tržište. “Nekretnine imaju svoju vrednost, posebno kada donose prihod od zakupa i kada se posmatraju kao dugoročna imovina. Međutim, podaci za period od 2021. do 2025. godine pokazuju da je investiciono zlato ostvarilo znatno snažniji rast tržišne vrednosti, uz veću likvidnost i mogućnost postepenog ulaganja i prodaje”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro. Kao rezultat, sve više investitora ne posmatra zlato kao alternativu nekretninama, već kao deo diverzifikovanog portfolija.

Najnoviji podaci za 2026. godinu pokazuju nastavak istog trenda. U prvom polugodištu ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji dostigla je 4,2 milijarde evra, što je rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora povećan je za svega 0,2 odsto, dok je vrednost prometa stanova porasla za 11,4 odsto. Broj zaključenih ugovora smanjen je za 1,9 odsto, a stanovi su činili 61 odsto ukupne vrednosti tržišta.

Kreditni kupci i tržišna dinamika

Prosečna cena prometovanog stana u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 100.157 evra prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. Prosečna cena postojećeg stana u 2025. godini dostigla je 83.780 evra, dok je stan u novogradnji koštao 96.433 evra. Samo u odnosu na prethodnu godinu, prosečna cena kvadrata postojećih stanova porasla je za gotovo 11 procenata, a kod novogradnje za skoro šest procenata.

Kreditno plaćanje evidentirano je kod 33 odsto kupoprodaja stanova u prvom polugodištu 2026. godine, što je rast od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. Na nivou celog tržišta nepokretnosti, krediti su učestvovali u 14 odsto ugovora. Tokom 2023. godine, udeo kreditno finansiranih kupovina stanova pao je na 17 odsto, ali se 2025. godine povećao na 31 odsto. Ovi podaci naglašavaju koliko je tržište nekretnina povezano sa kamatnim stopama i kupovnom moći stanovništva.

Tržište nekretnina i investiciono zlato pokazali su različite obrasce rasta između 2021. i 2025. godine. Dok se vrednost nekretnina povećavala zahvaljujući rastu cena, zlato je investitorima ponudilo veći prinos, likvidnost i fleksibilnost. To potvrđuje važnost diverzifikacije portfolija u uslovima ekonomske neizvesnosti.

Američka centralna banka najavila još jedno povećanje do kraja godine, inflacija iznad cilja i prognoze produžene do 2029.

Američke Federalne rezerve (Fed) prvi put od 2023. godine povećale su referentnu kamatnu stopu, podigavši raspon na 3,75 do 4,00 odsto. Ova odluka, doneta u septembru 2026, rezultat je kontinuirane inflacije i rasta troškova energije, što je direktno uticalo na kretanje kamatnih stopa.

Razlozi povećanja kamatnih stopa

Odluka Fed-a o povećanju kamatnih stopa za 0,25 procentnih poena usledila je zbog i dalje povišene inflacije. Inflacija je, prema medijalnoj proceni za 2026. godinu, premašila ranija očekivanja i sada iznosi 3,7 odsto, dok je prethodna projekcija iz juna bila 3,6 odsto. Pritisci na cene su dodatno pojačani rastom troškova energije, naročito zbog dešavanja na Bliskom istoku. Osim toga, Fed je povisio i procenu dugoročne kamatne stope na federalne fondove na 3,2 odsto, sa ranijih 3,1 odsto.

Projekcije inflacije i privrednog rasta

Projekcije ukazuju da će inflacija, merena indeksom izdataka za ličnu potrošnju (PCE), ostati iznad ciljanih dva odsto još nekoliko godina. Za 2027. godinu očekuje se inflacija od 2,3 odsto, dok bi tek 2029. godine trebalo da se vrati na ciljanu vrednost od dva odsto. U međuvremenu, privredni rast ostaje stabilan. Fed procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu na 2,3 odsto, što je blago povećanje u odnosu na ranijih 2,2 odsto. Za 2027. godinu predviđen je rast od 2,4 odsto. Stopa nezaposlenosti u avgustu iznosila je 4,1 odsto i, prema procenama, zadržaće se na tom nivou do kraja godine i tokom narednih godina.

Dalje mere Fed-a i tržišni uticaj

Većina zvaničnika Fed-a najavila je još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja 2026. godine. Od 19 članova koji učestvuju u procesu odlučivanja, 16 očekuje dodatno podizanje, dok dvojica smatraju da će stope ostati nepromenjene. Projekcije navode da bi kamatne stope u 2027. godini trebalo da ostanu na istom nivou, a smanjenje je planirano za 2028. godinu. Odluka o podizanju kamatnih stopa ima značajan uticaj na globalna finansijska tržišta, bankarski sektor i investitore. Kao rezultat, tržišta pažljivo prate sledeće korake Fed-a, posebno u kontekstu geopolitičkih tenzija i nastavka inflatornih pritisaka.

Šira ekonomska slika i značaj za globalno tržište

S obzirom na to da su kamatne stope ključni instrument monetarne politike, povećanje referentne kamatne stope Fed-a utiče na cene kredita, investicije i kurs dolara. S druge strane, stabilne projekcije rasta BDP-a i zaposlenosti ukazuju na otpornost američke privrede u uslovima globalnih izazova. Dugoročno, povratak inflacije na ciljane nivoe zavisiće od faktora poput energetskih troškova i geopolitičkih dešavanja. Fed ostaje pri stavu da će, ukoliko inflacija ostane iznad cilja, nastaviti sa restriktivnom monetarnom politikom dok se ne postigne održiva stabilnost cena.

Proizvođač kliznih šina za servere beleži ekspanziju zbog širenja AI infrastrukture, dok kineski Dtech predvodi tržište preciznih mikroburgija

King Slide Works, tajvanska kompanija osnovana 1986. godine, zabeležila je izuzetan profit od 19,4 milijarde dolara krajem avgusta. Ovaj rezultat dolazi zahvaljujući snažnoj potražnji za šinama za servere, ključnim komponentama u rastućem tržištu data centara za veštačku inteligenciju. Prema Bloomberg Billionaires Indexu, osnivač Lin Tsungči sada se nalazi među najbogatijim ljudima na svetu, što potvrđuje koliko veštačka inteligencija stvara nove biznise i bogatstvo.

Veštačka inteligencija stvara nove biznise i bogatstvo

King Slide je započeo kao proizvođač ručki za nameštaj i kliznih mehanizama za fioke. Početkom 2000-ih, kompanija se preorijentisala na proizvodnju hardverskih rešenja za data centre. Danas gotovo svaki AI server, težak stotine kilograma, oslanja se na njihove klizne šine prilikom postavljanja ili održavanja. Kao rezultat toga, King Slide ostvaruje značajan deo profita iz ovog segmenta, što pokazuje kako razvoj AI infrastrukture donosi dobit i kompanijama koje nisu direktno uključene u razvoj modela ili čipova. Potražnja za serverima i komponentama raste uporedo sa širenjem primene veštačke inteligencije u industriji, bankarstvu i drugim sektorima. Osim toga, širenje globalnih data centara još više podstiče tražnju za specijalizovanim hardverom.

Uspon kineskih proizvođača preciznih alata

S druge strane, kineska kompanija Guangdong Dtech Technology beleži rast kroz proizvodnju mikroburgija, izuzetno malih svrdla potrebnih za izradu rupa na štampanim pločama (PCB) u AI serverima. Kako AI serveri postaju sve sofisticiraniji i zahtevniji po pitanju preciznosti i složenosti, potražnja za alatima visoke preciznosti kontinuirano raste. Guangdong Dtech je prema obimu prodaje postao najveći svetski proizvođač burgija za PCB ploče. Ovaj primer dodatno ilustruje kako veštačka inteligencija stvara nove prilike za rast i generiše bogatstvo i za kompanije iz oblasti industrijske proizvodnje. Tržište servera i data centara takođe beleži promene: sve veća kompleksnost zahteva inovacije i u komponentama, što omogućava specijalizovanim proizvođačima da zauzmu liderske pozicije.

Širi uticaj razvoja data centara na industriju

Ekspanzija data centara i AI infrastrukture utiče na čitav lanac snabdevanja, od proizvođača hardverskih komponenti do dobavljača specijalizovanih alata. Kao rezultat tehnološkog buma, nastaju novi izvori bogatstva izvan tradicionalnih IT kompanija. Kompanije poput King Slide i Guangdong Dtech pokazuju da inovacije u hardveru i preciznoj industrijskoj proizvodnji mogu imati ključnu ulogu u digitalnoj transformaciji. Veštačka inteligencija stvara nove biznise i bogatstvo ne samo unutar sektora razvoja softvera i čipova, već i među proizvođačima osnovne infrastrukture. Ova kretanja naglašavaju važnost ulaganja u razvoj proizvodnih kapaciteta i tehnoloških inovacija na svim nivoima industrijskog lanca.