Ukupna vrednost prometa nekretnina u Srbiji porasla 33 odsto od 2021. do 2025. godine, dok je investiciono zlato zabeležilo snažniji rast tržišne vrednosti

Tržište nekretnina u Srbiji dostiglo je ukupnu vrednost od 8,1 milijardu evra u 2025. godini, što predstavlja rast od gotovo 33 odsto u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, investiciono zlato ostvarilo je snažniji rast tržišne vrednosti, navodi kompanija Tavex zlato&srebro. Period od 2021. do 2025. godine karakterisali su visoka inflacija, rast kamatnih stopa i izražena neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima. Ovi faktori su uticali na ponašanje investitora u Srbiji, koji su birali između investicionog zlata i nekretnina kao dva najčešća oblika ulaganja.

Vrednost prometa nekretnina porasla je sa 6,1 milijardu evra u 2021. na 8,1 milijardu u 2025. godini. Međutim, broj kupoprodaja smanjen je sa 138.180 na 129.185, odnosno za oko 6,5 procenata. To ukazuje na to da tržište nije postalo šire, već skuplje. Najveći deo tržišta čine stanovi, sa prometom od oko 4,8 milijardi evra u 2025. godini. Broj prodatih stanova ostao je gotovo nepromenjen, ali je za isti obim prometa bilo potrebno milijardu i po evra više kapitala nego četiri godine ranije.

Investiciono zlato nadmašilo rast cena stanova

Analiza podataka Republičkog geodetskog zavoda, Republičkog zavoda za statistiku i Evropske centralne banke pokazuje da je investiciono zlato u tom periodu imalo znatno snažniji rast tržišne vrednosti od stanova. Zlato, za razliku od nekretnina, nudi veću likvidnost, mogućnost postepenog ulaganja i nije vezano za lokalno tržište. “Nekretnine imaju svoju vrednost, posebno kada donose prihod od zakupa i kada se posmatraju kao dugoročna imovina. Međutim, podaci za period od 2021. do 2025. godine pokazuju da je investiciono zlato ostvarilo znatno snažniji rast tržišne vrednosti, uz veću likvidnost i mogućnost postepenog ulaganja i prodaje”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro. Kao rezultat, sve više investitora ne posmatra zlato kao alternativu nekretninama, već kao deo diverzifikovanog portfolija.

Najnoviji podaci za 2026. godinu pokazuju nastavak istog trenda. U prvom polugodištu ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji dostigla je 4,2 milijarde evra, što je rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora povećan je za svega 0,2 odsto, dok je vrednost prometa stanova porasla za 11,4 odsto. Broj zaključenih ugovora smanjen je za 1,9 odsto, a stanovi su činili 61 odsto ukupne vrednosti tržišta.

Kreditni kupci i tržišna dinamika

Prosečna cena prometovanog stana u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 100.157 evra prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. Prosečna cena postojećeg stana u 2025. godini dostigla je 83.780 evra, dok je stan u novogradnji koštao 96.433 evra. Samo u odnosu na prethodnu godinu, prosečna cena kvadrata postojećih stanova porasla je za gotovo 11 procenata, a kod novogradnje za skoro šest procenata.

Kreditno plaćanje evidentirano je kod 33 odsto kupoprodaja stanova u prvom polugodištu 2026. godine, što je rast od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. Na nivou celog tržišta nepokretnosti, krediti su učestvovali u 14 odsto ugovora. Tokom 2023. godine, udeo kreditno finansiranih kupovina stanova pao je na 17 odsto, ali se 2025. godine povećao na 31 odsto. Ovi podaci naglašavaju koliko je tržište nekretnina povezano sa kamatnim stopama i kupovnom moći stanovništva.

Tržište nekretnina i investiciono zlato pokazali su različite obrasce rasta između 2021. i 2025. godine. Dok se vrednost nekretnina povećavala zahvaljujući rastu cena, zlato je investitorima ponudilo veći prinos, likvidnost i fleksibilnost. To potvrđuje važnost diverzifikacije portfolija u uslovima ekonomske neizvesnosti.

Pad cena energenata prate rast evropskih indeksa, dok su zalihe sirove nafte u SAD smanjene za 640.000 barela

Cena brent nafte pala je na 103 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta zabeležila pad na ispod 100 dolara. Ova promena usledila je u nadi za smirivanje situacije na Bliskom istoku, saopštili su relevantni izvori. Cena brent nafte značajno je uticala na raspoloženje na tržištima energenata i podstakla rast evropskih berzanskih indeksa.

Tržište energenata ove nedelje beleži pad cena i prirodnog gasa, koji se približio nivou od oko 77 evra po megavat-satu. Osim toga, investitori su reagovali na podatke američke vlade prema kojima su zalihe sirove nafte u Sjedinjenim Američkim Državama smanjene za 640.000 barela. Nove zalihe sada iznose 423,4 miliona barela, što je pad, ali manji od očekivanja analitičara. Smanjenje je zabeleženo i u čvorištu Kušing u Oklahomi. Ovi podaci se razlikuju od prethodnih procena Američkog instituta za naftu (API), koji je procenio da su zalihe porasle za 7,1 milion barela.

Razlozi pada cene brent nafte

Ključni razlog za pad cene brent nafte jeste očekivanje skorog obnavljanja rada saudijskog naftovoda Istok-Zapad. Ovaj naftovod je prethodno bio oštećen u napadu, a prema informacijama, Saudi Aramko radi na zaobilaženju oštećenog dela sa ciljem da u narednim danima obnovi oko polovine kapaciteta. Puni kapacitet bi mogao biti vraćen za oko šest nedelja. Takođe, američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je da bi problem sa naftovodom mogao biti rešen u narednih nekoliko dana, dok nezavisni analitičari smatraju da bi popravka mogla trajati duže.

U međuvremenu, Saudijska Arabija je povećala transport sirove nafte kroz Ormuski moreuz, uz podršku američke vojske. Ovakav razvoj situacije unosi određenu stabilnost na tržište i utiče na cenu brent nafte. Istovremeno, evropski berzanski indeksi beleže rast, što ukazuje na povećano poverenje investitora u stabilizaciju snabdevanja energentima.

Tržišni kontekst i ekonomske implikacije

Pad cena brent nafte odražava globalnu osetljivost tržišta na bilo kakve promene u proizvodnji ili transportu. U prethodnim danima, cena brent nafte dostizala je iznad 108 dolara usled geopolitičkih tenzija. Očekivanja da će ključni naftovod ponovo proraditi značajno su doprinela smanjenju cena. Takođe, podatak da su zalihe u SAD smanjene manje od očekivanog ukazuje na određenu ravnotežu između ponude i potražnje.

Kretanja na tržištu energenata direktno utiču na troškove transporta i proizvodnje, što se može reflektovati i na šire ekonomske pokazatelje. Stabilizacija cena brent nafte važna je i za evropsko tržište, s obzirom na visok udeo uvoza energenata. Pored toga, pad cene prirodnog gasa na 77 evra po megavat-satu dodatno olakšava pritisak na industriju i domaćinstva.

Uz trenutne izazove, tržišni akteri prate razvoj situacije sa saudijskim naftovodom i eventualne promene u snabdevanju. Svaka nova informacija o brzini obnove kapaciteta može uticati na dalji tok cena brent nafte i strategije učesnika na tržištu.

Američka centralna banka najavila još jedno povećanje do kraja godine, inflacija iznad cilja i prognoze produžene do 2029.

Američke Federalne rezerve (Fed) prvi put od 2023. godine povećale su referentnu kamatnu stopu, podigavši raspon na 3,75 do 4,00 odsto. Ova odluka, doneta u septembru 2026, rezultat je kontinuirane inflacije i rasta troškova energije, što je direktno uticalo na kretanje kamatnih stopa.

Razlozi povećanja kamatnih stopa

Odluka Fed-a o povećanju kamatnih stopa za 0,25 procentnih poena usledila je zbog i dalje povišene inflacije. Inflacija je, prema medijalnoj proceni za 2026. godinu, premašila ranija očekivanja i sada iznosi 3,7 odsto, dok je prethodna projekcija iz juna bila 3,6 odsto. Pritisci na cene su dodatno pojačani rastom troškova energije, naročito zbog dešavanja na Bliskom istoku. Osim toga, Fed je povisio i procenu dugoročne kamatne stope na federalne fondove na 3,2 odsto, sa ranijih 3,1 odsto.

Projekcije inflacije i privrednog rasta

Projekcije ukazuju da će inflacija, merena indeksom izdataka za ličnu potrošnju (PCE), ostati iznad ciljanih dva odsto još nekoliko godina. Za 2027. godinu očekuje se inflacija od 2,3 odsto, dok bi tek 2029. godine trebalo da se vrati na ciljanu vrednost od dva odsto. U međuvremenu, privredni rast ostaje stabilan. Fed procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu na 2,3 odsto, što je blago povećanje u odnosu na ranijih 2,2 odsto. Za 2027. godinu predviđen je rast od 2,4 odsto. Stopa nezaposlenosti u avgustu iznosila je 4,1 odsto i, prema procenama, zadržaće se na tom nivou do kraja godine i tokom narednih godina.

Dalje mere Fed-a i tržišni uticaj

Većina zvaničnika Fed-a najavila je još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja 2026. godine. Od 19 članova koji učestvuju u procesu odlučivanja, 16 očekuje dodatno podizanje, dok dvojica smatraju da će stope ostati nepromenjene. Projekcije navode da bi kamatne stope u 2027. godini trebalo da ostanu na istom nivou, a smanjenje je planirano za 2028. godinu. Odluka o podizanju kamatnih stopa ima značajan uticaj na globalna finansijska tržišta, bankarski sektor i investitore. Kao rezultat, tržišta pažljivo prate sledeće korake Fed-a, posebno u kontekstu geopolitičkih tenzija i nastavka inflatornih pritisaka.

Šira ekonomska slika i značaj za globalno tržište

S obzirom na to da su kamatne stope ključni instrument monetarne politike, povećanje referentne kamatne stope Fed-a utiče na cene kredita, investicije i kurs dolara. S druge strane, stabilne projekcije rasta BDP-a i zaposlenosti ukazuju na otpornost američke privrede u uslovima globalnih izazova. Dugoročno, povratak inflacije na ciljane nivoe zavisiće od faktora poput energetskih troškova i geopolitičkih dešavanja. Fed ostaje pri stavu da će, ukoliko inflacija ostane iznad cilja, nastaviti sa restriktivnom monetarnom politikom dok se ne postigne održiva stabilnost cena.