Investicija od 10,8 milijardi dolara omogućila brodovima do 5.000 tona brži pristup moru iz jugozapadnih provincija

Kina je danas otvorila kanal Pinglu dug 134 kilometra, čime je omogućila skraćenje plovnog puta do mora za više od 560 kilometara za teretne brodove iz jugozapadnih provincija. Kanal Pinglu, koji je počeo da se gradi u avgustu 2022. godine, predstavlja investiciju vrednu 10,8 milijardi dolara. Prema objavljenim podacima, kanal je plovan za teretne brodove težine do 5.000 tona, što povećava efikasnost unutrašnjeg kargo transporta prema obali.

Pinglu kanal kao ključni projekat kineske logistike

Otvaranje ovog kanala deo je Novog međunarodnog kopneno-morskog trgovinskog koridora, koji je ujedno povezan sa Inicijativom “Pojas i put”. Pinglu kanal je prvi kanal koji je na nacionalnom nivou planiran i koordinisan u Kini od 1949. godine, a spaja reku sa morem. Počinje na ušću reke Pingtang u Hengdžouu, provinciji Guangsi, i prati tok reke Ćinđijang sve do zaliva Beibu. Kao rezultat, značajno se smanjuju logistički troškovi i vreme transporta za teretne brodove iz unutrašnjosti zemlje.

Uticaj na regionalnu trgovinu i industriju

Kanal Pinglu ima najveći svetski plovni kapacitet među kanalima istog tipa, čime postavlja nove standarde u pomorskoj logistici. Analitičari očekuju da će ovaj projekat snažno podstaći trgovinu i integraciju industrijskih lanaca između Kine i zemalja ASEAN-a (Asocijacija nacija jugoistočne Azije). Pored toga, nova infrastruktura doprinosi povećanju konkurentnosti kineskog izvoza i otvara dodatne mogućnosti za razvoj transportnog i industrijskog sektora. Pinglu kanal, samim tim, ima potencijal da promeni dinamiku regionalne trgovine, omogućavajući brži i pouzdaniji promet dobara između unutrašnjosti Kine i globalnih tržišta.

Perspektiva razvoja i značaj za kinesku privredu

Očekuje se da otvaranje kanala Pinglu poboljša povezivanje Kine sa obližnjim pomorskim rutama i doprinese rastu BDP-a u transportnom i logističkom sektoru. Važno je naglasiti da su ovakve investicije deo dugoročnog strateškog plana kineske vlade, čiji je cilj unapređenje infrastrukture i jačanje međunarodne trgovinske pozicije. Kanal Pinglu, kao rezultat višegodišnjeg planiranja i ulaganja, predstavlja simbol modernizacije kineskog plovnog transporta i integracije sa globalnim ekonomskim tokovima.

U Srbiji je 2025. godine rođeno 58.445 beba, dok je broj umrlih dostigao 94.831, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja od 437.257 u poslednjoj deceniji

Srbija se suočava sa negativnim prirodnim priraštajem, jer je broj umrlih i dalje veći od broja rođenih. Prema poslednjim podacima, tokom 2025. godine broj novorođene dece opao je na 58.445, dok je preminulo 94.831 osoba. Ovaj trend rezultovao je negativnim prirodnim priraštajem od 437.257 tokom poslednje decenije. Pad broja novorođenih postao je izražen i u avgustu 2026. godine, kada je zabeleženo 32.693 beba i 55.454 preminulih.

Država pokušava da podstakne rast nataliteta kroz finansijske mere. Od početka 2024. godine jednokratna pomoć za prvo dete iznosi 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara isplaćenih u 24 rate, a za treće dete 2.280.000 dinara raspoređenih na 120 rata. Takođe, roditelji dobijaju paušal za opremu za bebe od 7.500 dinara, dok mlade majke mogu da računaju na podršku pri kupovini ili izgradnji prve nekretnine u maksimalnom iznosu od 20.000 evra.

Razlozi pada broja novorođenih

I pored ovih mera, negativni prirodni priraštaj u Srbiji i dalje raste. Jedan od ključnih razloga je odlazak stanovništva, posebno žena u reproduktivnom dobu od 15 do 49 godina. Osim toga, mladi ljudi koji ostaju često rade privremene i nestabilne poslove, što dodatno povećava neizvesnost i otežava planiranje porodice. Mnogi rade više poslova istovremeno kako bi obezbedili osnovnu egzistenciju, što umanjuje mogućnost da se posvete roditeljstvu.

Pored toga, značajan broj mladih se suočava sa nesigurnošću na tržištu rada. Kratkoročne ili povremene angažmane bez ugovora prati i smanjenje broja dostupnih poslova za frilensere. Prema prošlogodišnjim podacima, mnogi frilenseri su napustili platforme za onlajn rad zbog pada zarada i nedostatka sigurnih angažmana.

Podrška porodicama i preduzetnicama

Stručnjaci ističu da jednokratna finansijska pomoć ne može dugoročno podići natalitet. Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, navodi da je neophodno poboljšati položaj žena na tržištu rada i omogućiti bolje uslove za usklađivanje poslovnog i privatnog života. On smatra da je ključno obezbediti dovoljan broj vrtića i škola, kao i redovan prevoz do obrazovnih ustanova, posebno za seoske porodice.

Poseban izazov imaju preduzetnice. Iako je njihov položaj unapređen prethodnih godina, i dalje postoji nesigurnost da li će moći da održe poslovanje tokom trudničkog i porodiljskog odsustva. Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” predlaže uvođenje garantovanog minimalnog iznosa tokom porodiljskog odsustva, finansiranje privremene zamene i obustavu akontacija poreza i doprinosa. Takođe, predlažu priznanje troškova angažovanja zamene po uzoru na evropsku Direktivu 2010/41/EU.

Preporuke za dugoročna rešenja

Institut za razvoj i inovacije izradio je studiju pod nazivom „Predlog olakšica na zarade majki nakon porođaja”. Stručnjaci preporučuju subvencionisanje obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje majki, kao i podsticanje poslodavaca da zapošljavaju žene koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva. Na taj način bi se smanjila ekonomska neizvesnost i stvorili uslovi za dugoročno podizanje nataliteta.

Konačno, iako su državne mere finansijske podrške značajne, održiv demografski oporavak zahteva celovit pristup – uključujući stabilno tržište rada, dostupnost obrazovanja i ravnotežu između posla i porodice. Negativni prirodni priraštaj u Srbiji tako ostaje jedan od ključnih izazova za ekonomski razvoj i budućnost društva.

Projekat javnog ESCO modela u Srbiji obuhvata 600 zgrada sa lošim energetskim performansama, uz podršku EBRD i Švajcarske

Projekat energetske sanacije zgrada na daljinskom grejanju u 14 gradova u Srbiji ponovo se našao u budžetu kroz rebalans krajem avgusta. Ministarstvo energetike Srbije je kroz “meki” kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 50 miliona evra obezbedilo finansiranje za nastavak ovog programa, saopšteno je u zvaničnim dokumentima Vlade.

Projekat, poznat kao javni ESCO Srbija, traje već četiri godine i uključuje podršku Švajcarske vlade, koja je do sada donirala oko 5 miliona evra. U prvoj fazi, 14 gradova je ušlo u program, a selektovano je oko 600 višeporodičnih stambenih objekata koji su priključeni na daljinsko grejanje i imaju izuzetno loše energetske karakteristike. Time je postavljen osnov za poboljšanje energetske efikasnosti u sektoru stanovanja, što je ključno za smanjenje ukupne potrošnje energenata u Srbiji.

Kako funkcioniše javni ESCO model u Srbiji

Princip projekta podrazumeva da polovinu troškova renoviranja i utopljavanja objekata finansira država, dok drugu polovinu privremeno finansiraju gradske toplane. Stanari otplaćuju svoj deo investicije kroz račune za grejanje tokom perioda do 10 godina. Pritom, računi ostaju u istom iznosu kao pre sanacije, a razliku između starog i novog, nižeg troška grejanja zadržava toplana dok traje otplata.

Zgrada u energetskom najgorem stanju može svoj deo otplatiti za 5 do 7 godina, dok je maksimalni rok otplate 10 godina. Nakon završetka otplate, računi za grejanje se značajno smanjuju, a komfor stanovanja se poboljšava. Na ovaj način, projekat energetske sanacije zgrada omogućava dugoročne uštede i za građane i za javne resurse.

Širi ekonomski značaj projekta energetske sanacije zgrada

Efekti projekta prevazilaze samo pojedinačne uštede. S obzirom na to da se energetska sanacija zgrada realizuje u 14 gradova i obuhvata nekoliko stotina objekata, država smanjuje izloženost visokim i nestabilnim cenama gasa i nafte. Kao rezultat, poboljšava se platni bilans zemlje kroz smanjenje uvoza energenata.

Pored toga, građevinska industrija u Srbiji dobija novu priliku za angažman i rast zaposlenosti, jer će obnovi i sanaciji objekata biti potrebna značajna radna snaga. U srednjem roku, može se očekivati i povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) zahvaljujući većim investicijama i aktivnostima na tržištu izgradnje i modernizacije zgrada.

Javni ESCO model, koji finansira EBRD u saradnji sa Ministarstvom energetike, postavlja nove standarde za energetsku obnovu i može poslužiti kao primer za buduće projekte u drugim sektorima. Očekuje se da će završetak prve faze podstaći još veći odziv stambenih zajednica u narednim fazama projekta.

Ovaj model istovremeno doprinosi i većoj energetskoj nezavisnosti Srbije, što je posebno važno u uslovima nestabilnog evropskog energetskog tržišta. Projekat energetske sanacije zgrada time dobija strateški značaj za održivi razvoj i sigurnost snabdevanja energijom.