Građani mogu proveriti status jednokratne pomoći od 6.000 dinara i saznati kome da se obrate u slučaju neisplate.

Mnogi građani očekuju jednokratnu pomoć od 6.000 dinara, ali se dešava da isplata ne bude evidentirana na računu. Ako vas brine jednokratna pomoć od 6.000 dinara i nije vam legla uplata, postoji nekoliko koraka koje možete preduzeti kako biste proverili status pomoći i eventualno rešili problem.

Pre svega, potrebno je da proverite na koji način je trebalo da primite sredstva. U zavisnosti od toga da li ste izabrali isplatu na prijavljeni račun ili na račun otvoren u Poštanskoj štedionici, prvo proverite stanje na odgovarajućem računu. Ukoliko ni na jednom od njih nema uplate, sledeći korak je da kontaktirate Upravu za trezor radi podnošenja zahteva i provere razloga zašto isplata nije realizovana.

Kako funkcioniše isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara?

Jednokratna pomoć od 6.000 dinara, prema zvaničnoj izjavi, biće isplaćena svim punoletnim građanima u periodu od 21. do 25. septembra. Deo sredstava dolazi iz budžeta Republike Srbije, dok se drugi deo isplaćuje preko Akcionarskog fonda.

Građani koji su ostvarili pravo na pomoć preko Akcionarskog fonda ne moraju da se prijavljuju. Novac mogu da podignu kad god požele, dok su ostali građani morali da podnesu prijavu kod Uprave za trezor. Prema zvaničnim podacima, do sada se za pomoć prijavilo 1.650.000 građana.

Šta ako uplata kasni ili nije realizovana?

Ako jednokratna pomoć od 6.000 dinara nije uplaćena, najpre proverite koji je način isplate bio izabran. Osim toga, detaljno proverite sve račune na koje je pomoć mogla biti prebačena. Ukoliko se problem nastavi, obratite se Upravi za trezor i podnesite zahtev za proveru statusa. Ova institucija može utvrditi zbog čega isplata nije realizovana i dati vam dalje instrukcije.

Važno je napomenuti da je za građane koji su se prijavili kroz Upravu za trezor potrebno proveriti da li su svi podaci bili tačno uneti tokom prijave, kako bi izbegli moguće tehničke greške koje mogu usporiti ili onemogućiti isplatu.

Na koga se odnosi pravo na pomoć?

Pravo na jednokratnu pomoć od 6.000 dinara imaju svi punoletni građani koji su ispunili uslove i prijavili se na vreme, odnosno oni koji su obuhvaćeni isplatama preko Akcionarskog fonda. Građani koji nisu sigurni da li im je pomoć odobrena mogu dodatno proveriti svoj status putem zvaničnih kanala Uprave za trezor.

Zbog toga, ako vam uplata nije stigla, postupite prema navedenim koracima: proverite način isplate, kontaktirajte Upravu za trezor i proverite da li postoje tehničke prepreke. Takođe, imajte na umu da se isplata realizuje u navedenom periodu, pa je moguće da još uvek traje obrada zahteva. Na taj način ćete najbrže doći do precizne informacije o statusu svoje pomoći.

Zgrada u Gazi, oštećena u ratu, srušila se usmrtivši najmanje 14 osoba, među kojima su žene i deca.

Detalji tragedije

U sredu ujutru došlo je do tragičnog događaja u Gazi, kada se srušila zgrada u kojoj su boravile raseljene palestinske porodice. Najmanje 14 osoba je poginulo, a 15 je povređeno. Većina žrtava su bile žene i deca. Zgrada je prethodno bila oštećena tokom sukoba Izraela i Hamasa, a upozorenja o njenom stanju su bila izdata.

Reakcija spasilačkih timova

Spasilačke ekipe su odmah reagovale, koristeći buldožere za izvlačenje preživelih iz ruševina. Među spašenima su bila i deca. Zaher al-Wahidi, portparol Ministarstva zdravlja Gaze, potvrdio je broj žrtava i izrazio bojazan da bi broj poginulih mogao rasti kako se ruševine dalje pretražuju.

Pozadina sukoba i stanje u Gazi

Gaza je već skoro tri godine poprište sukoba između Izraela i Hamasa. Iako je prošlog oktobra postignuto krhko primirje posredstvom SAD-a, Izrael nastavlja sa povremenim napadima na ovu teritoriju. Mnoge zgrade su oštećene ili uništene, što povećava rizik od ovakvih tragedija.

Savet REM-a zakazao četvrtu konstitutivnu sednicu za 22. septembar, a izbor predsednika i dalje ostaje otvoren.

Četvrta konstitutivna sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) biće održana 22. septembra u prostorijama REM-a na Trgu Nikole Pašića, sa početkom u 13.00 časova. Sednica će biti otvorena za javnost, a najvažnija tačka dnevnog reda ponovo će biti izbor predsednika ovog regulatornog tela. Do sada, na prethodne tri sednice, članovi Saveta nisu uspeli da izaberu predsednika, što je dovelo do zakazivanja novog sastanka.

Na poslednjem glasanju, održanom 1. septembra, dva kandidata — Miloš Garić i Dubravka Valić Nedeljković — osvojili su po četiri glasa, što nije bilo dovoljno za izbor, jer je za tu funkciju neophodno najmanje šest glasova. Pitanje ko će preuzeti ulogu predsednika ostaje otvoreno i očekuje se da će naredna sednica doneti razrešenje situacije.

Ko su članovi Saveta REM-a?

Na sednici REM-a, tajnim glasanjem učestvuju ukupno osam članova. Među njima su Miloš Garić, Stevica Smederevac, Milan Petković i Snežana Miljković. Četiri člana — Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić — ranije su podneli ostavke, ali je parlament odlučio da te ostavke nemaju pravno dejstvo, pa su i dalje deo Saveta.

Deveti član, koji bi trebalo da predstavlja nacionalne manjine, još uvek nije izabran. Odbor Skupštine za kulturu i informisanje 25. juna doneo je odluku o obustavljanju postupka predlaganja kandidata iz ove grupe, dok se ne održe izbori za nove sazive nacionalnih manjina. Zbog toga, Savet REM-a trenutno ima osam aktivnih članova sa pravom glasa.

Očekivanja od četvrte sednice Saveta REM-a

Izbor predsednika Saveta REM-a nije uspeo ni nakon tri pokušaja, što je dovelo do dodatne pažnje javnosti. Tokom poslednjeg glasanja, oba kandidata su imala jednak broj glasova, pa se očekuje da će četvrta sednica biti odlučujuća. Prema saopštenju, sednica će biti otvorena za javnost, što omogućava transparentnost procesa i dodatno interesovanje građana za rad ovog regulatornog tela.

Osim toga, činjenica da još uvek nije izabran deveti član iz reda nacionalnih manjina može uticati na dinamiku odlučivanja. Ipak, naredna sednica predstavlja priliku da se konačno reši pitanje rukovodstva, što je važno za funkcionisanje REM-a.

Šta sledi posle izbora predsednika REM-a?

Ako tokom četvrte sednice bude izabran predsednik, Savet REM-a će moći da nastavi sa sprovođenjem svih nadležnosti i obavezama prema zakonu. U međuvremenu, članovi Saveta i dalje imaju zadatak da pronađu kompromisno rešenje i osiguraju dovoljan broj glasova za izbor. Rezultat četvrte sednice biće važan ne samo za REM, već i za širu medijsku javnost u Srbiji.

Zbog toga se pažnja usmerava na naredni sastanak, a javnost će imati priliku da prati tok sednice i ishod glasanja. Sve oči biće uprte u Savet REM-a, s obzirom na značaj ove institucije za regulisanje elektronskih medija u zemlji.