Zamor, suvoća i zamućenje vida sve su češći kod žena koje provode mnogo vremena pred ekranima – saznajte preventivne korake i savet oftalmologa.

Rad u digitalnom okruženju danas je nezaobilazan deo života mnogih žena, bilo da rade, studiraju ili vode domaćinstvo. Sve više vremena provodimo pred ekranima računara i mobilnih telefona, što postaje ozbiljan izazov za zdravlje očiju. Žene od 20 do 60 godina, koje svakodnevno balansiraju između posla, porodičnih i ličnih obaveza, često nisu ni svesne da se prvi znaci zamora očiju mogu javiti već posle samo nekoliko sati neprekidnog gledanja u ekran.

Najčešći simptomi digitalnog napora su suvoća, osećaj peckanja, zamućenje vida i težina u očima. Ovi znaci ukazuju na preopterećenost, posebno ako pravite retke pauze ili radite u prostorijama sa slabim osvetljenjem. Stručnjaci ističu da nije presudno samo vreme provedeno pred ekranom, već i način na koji koristimo uređaje. „Preporučujemo pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta pogledajte u predmet udaljen 6 metara na najmanje 20 sekundi. Ova navika može da smanji naprezanje i umanji rizik od razvoja sindroma suvog oka“, objašnjava dr Ana Petrović, specijalista oftalmologije.

Dugotrajno gledanje u ekran smanjuje učestalost treptanja do 50%, što dodatno isušuje površinu oka i može izazvati neprijatnosti. Žene koje često rade uveče, pri slabom svetlu ili iz neudobnog položaja, sklonije su simptomima zamora. Glavobolja i slabljenje fokusa takođe mogu biti posledica prevelikog napora.

Prevencija je ključ – pravilno osvetljenje, sedenje na odgovarajućoj udaljenosti od ekrana i redovne pauze tokom rada mogu pomoći u očuvanju zdravlja očiju. Dr Petrović savetuje: „Ako primetite da vam oči postaju suve ili zamućene, napravite kratku pauzu, trepćite češće i pokušajte da svakodnevno ograničite vreme korišćenja digitalnih uređaja, posebno u večernjim satima.“

Ako simptomi zamora i suvoće traju ili se pojačavaju, preporučuje se poseta oftalmologu radi detaljnog pregleda i saveta. Za tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju, obavezno se obratite svom lekaru.

Nakupljanje tečnosti u kolenu može pogoditi žene svih godina – pravovremena reakcija olakšava oporavak i vraća pokretljivost

Nakupljanje viška tečnosti u kolenu, poznato i kao izliv, čest je problem sa kojim se susreću žene različitih godina. Ova pojava se javlja kod onih koje su fizički aktivne, ali i kod žena koje imaju hronične bolesti zglobova ili pate od viška kilograma. Višak tečnosti unutar ili oko zgloba izaziva oticanje, bol i smanjenu pokretljivost, što može značajno otežati svakodnevne aktivnosti. Prepoznavanje simptoma i brza reakcija su ključni, jer neadekvatno lečenje može produžiti oporavak.

Najčešći razlozi za pojavu vode u kolenu su povrede poput istegnuća, preloma ili oštećenja ligamenata, zatim degenerativne bolesti kao što su osteoartritis i reumatoidni artritis, ali i giht, infekcije i preterano opterećenje zgloba. Kod žena, dodatni faktor rizika je povećana telesna masa, a rizik raste i zbog čestog nošenja visokih potpetica ili poslova koji zahtevaju dugo stajanje.

Simptomi mogu biti različiti, ali najčešće se javlja otok na jednom kolenu, koje postaje vidno veće u odnosu na drugo. Uz otok, često se prisutni bol, ukočenost, osećaj topline, a pokreti – posebno savijanje ili ispravljanje noge – postaju bolni ili ograničeni. Prema rečima dr Sanje Petrović, specijaliste reumatologije: “Ako primetite da koleno ne možete da oslonite ili imate povišenu temperaturu uz otok, obavezno se javite lekaru.” Kod upalnih stanja, ukočenost je češća ujutru, dok su kod povreda izraženiji otok i nagli bol.

Lečenje zavisi od razloga i intenziteta tegoba. Kada su simptomi blaži, savetuje se mirovanje, hlađenje kolena oblogama, podizanje noge i korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (uvek uz konsultaciju sa farmaceutom ili lekarom). Dr Petrović objašnjava: “Kod upornog otoka, lekar može uraditi aspiraciju – izvlačenje tečnosti iz zgloba, što brzo smanjuje pritisak i bol.” U određenim slučajevima, koriste se i lekovi za smanjenje upale, poput kortikosteroida. Ako se tegobe često ponavljaju ili su izražene, važno je otkriti uzrok.

Preventiva je naročito značajna za žene koje su sklone povredama ili imaju hronične bolesti. Preporučuje se održavanje zdrave telesne mase, vežbe za jačanje muskulature oko kolena i izbegavanje naglih pokreta. Ukoliko primetite otok, bol ili osećaj toplote u kolenu, ne odlažite odlazak lekaru. Pravovremena dijagnostika i lečenje su presudni za očuvanje pokretljivosti i kvalitet života.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Praznici su prošli, ali frižideri su i dalje puni ostataka roštilja. Mnogi će bez razmišljanja posegnuti za jučerašnjim ćevapima i pljeskavicama, međutim – stručnjaci upozoravaju da upravo tu nastaje problem. Naizgled bezazlen obrok može postati ozbiljan rizik po zdravlje ako se ne čuva pravilno.

Najveća zamka nije samo u tome koliko dugo meso stoji u frižideru, već koliko je vremena provelo van njega.

Pravilo koje svi zanemaruju

Ako je pečeno meso ostalo na sobnoj temperaturi duže od dva sata – posebno na suncu ili toplom vazduhu – šanse za razvoj opasnih bakterija naglo rastu. U takvim uslovima, čak i ako ga kasnije stavite u frižider, ono više nije bezbedno za jelo.

S druge strane, ako je odmah pravilno odloženo, pečeno meso može trajati nekoliko dana, ali ni tada ne zauvek.

Koliko dugo roštilj može da stoji?

U frižideru, dobro pečeno meso može da izdrži najviše tri do četiri dana. Sve nakon toga postaje rizično, čak i ako na prvi pogled deluje u redu.

Ako već znate da nećete pojesti ostatke u kratkom roku, zamrzavanje je bolja opcija. U zamrzivaču roštilj može da stoji i do tri meseca, ali će nakon odmrzavanja izgubiti deo sočnosti.

Greška koju mnogi prave kod čuvanja

Jedan od najčešćih propusta je ostavljanje mesa u posudama u kojima je doneto sa izleta ili slavlja. Umesto toga, važno je da ga što pre prebacite u čiste, zatvorene posude i stavite u frižider.

Takođe, nemojte mešati meso sa salatama ili drugim prilozima – povrće se brže kvari i može ubrzati propadanje celog obroka.

Da li podgrevanje rešava problem?

Mnogi veruju da će visoka temperatura „popraviti stvar“, ali to nije uvek tačno. Podgrevanje može uništiti deo bakterija, ali ne i sve toksine koje su one eventualno već proizvele.

Važno je i da meso podgrevate samo jednom – višestruko hlađenje i zagrevanje značajno povećava rizik od trovanja.

Kako prepoznati da je meso pokvareno?

Ne oslanjajte se samo na miris – on često vara. Ipak, postoje jasni znaci da roštilj više nije za upotrebu:

• površina postaje lepljiva ili sluzava
• boja prelazi u sivu ili zelenkastu nijansu
• pojavljuje se neprijatan, kiselkast miris

Ako primetite bilo koji od ovih znakova – najbolje je da ne rizikujete.

Zaključak

Ostaci roštilja mogu biti praktičan obrok i narednih dana, ali samo ako se pravilno čuvaju. U suprotnom, ono što je trebalo da bude brz ručak može završiti kao ozbiljan zdravstveni problem.

Press.rs