Razlike u cenama između Pirota i Beograda izazvale su diskusiju na društvenim mrežama, posebno zbog nižih iznosa za osnovne proizvode i usluge

Pirot je privukao pažnju korisnika društvenih mreža zbog izuzetno niskih cena osnovnih proizvoda i usluga. Tema “cene u Pirotu” pokrenula je diskusiju nakon što su objavljeni konkretni iznosi: kugla sladoleda 40 dinara, osmina bureka sa sirom 70 dinara i dnevna karta za teretanu 250 dinara. U poređenju sa glavnim gradom, gde kugla sladoleda dostiže 150 dinara, a često i više, razlike su očigledne već na prvi pogled.

Konkretne cene u Pirotu i poređenje sa Beogradom

Među proizvodima koji su izazvali najviše interesovanja su pirotski kačkavalj i peglana kobasica, čiji kvalitet i tradicija dodatno doprinose privlačnosti regiona. Međutim, u fokusu su ostale svakodnevne potrošačke cene. Prema objavi influensera Iva Beserovca, kugla sladoleda u poslastičarnici u Pirotu košta 40 dinara, dok se osmina bureka prodaje za 70 dinara. Dnevna karta za teretanu dostupna je za 250 dinara, a ulaz na bazen iznosi 200 dinara. Ovi iznosi su značajno niži u odnosu na Beograd, gde kugla sladoleda retko kada košta manje od 150 dinara, a kod zanatskih proizvođača često prelazi i 250 dinara. S druge strane, neki stanovnici Pirota ističu da su navedene cene u objavi primer najpovoljnijih ponuda, dok u pojedinim prodavnicama ili poslastičarnicama kugla sladoleda može dostići 50 ili 60 dinara.

Uticaj na svakodnevni život i ekonomski kontekst

Diskusija o “cene u Pirotu” pokazuje značaj lokalnih razlika u životnim troškovima unutar Srbije. Mnogi korisnici društvenih mreža iz drugih delova zemlje iznenađeni su ovako niskim cenama, dok stanovnicima glavnog grada ni iznosi od 60 dinara za kuglu sladoleda ne deluju visoko. Na taj način, razlike u potrošačkim navikama i standardu postaju vidljive kroz cenu osnovnih proizvoda. Kao rezultat, poređenje Pirota sa Beogradom ističe koliko su ekonomske prilike i svakodnevni troškovi raznoliki u različitim delovima zemlje. Ovakve analize pomažu boljem razumevanju strukture potrošnje i mogu ukazati na potencijal za razvoj lokalne ekonomije kroz turizam ili promociju tradicionalnih proizvoda. Ipak, pojedini komentatori podsećaju da izbor najjeftinijih opcija ne oslikava uvek realnu prosečnu potrošnju svih građana. U svakom slučaju, tema “cene u Pirotu” podstakla je širu javnu raspravu o regionalnim razlikama u standardu i troškovima života.

Više od 140 učesnica, uključujući SAD i Japan, potvrdilo je dolazak na izložbu EXPO 2027 u Beogradu, dok je za volontiranje već prijavljeno 10.000 kandidata iz 119 zemalja.

Privredna komora Srbije potpisala je ugovor o učešću na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd, čime su pokrenuti dalji operativni koraci za njen nastup kao zvaničnog učesnika. Time je potvrđeno da će EXPO 2027 Beograd okupiti više od 140 učesnica, među kojima su i Sjedinjene Američke Države i Japan. Ugovor su, u prostorijama Beogradskog sajma, potpisali direktor kompanije Ekspo 2027 d.o.o. Beograd Danilo Jerinić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Više od 140 učesnica i veliki broj volontera na EXPO 2027 Beograd

Specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd, sa temom “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”, biće održana u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine. Učešće na EXPO 2027 Beograd potvrdilo je više od 140 učesnica, što ovu manifestaciju svrstava među najznačajnije međunarodne događaje u regionu. Zanimljivo je da su među prijavljenima i ekonomski giganti poput SAD i Japana. U Surčinu je trenutno u toku izgradnja Ekspo kompleksa, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture. To uključuje nove saobraćajnice, železničke veze kao i stambeno-poslovne sadržaje.

Operativni koraci i značaj za srpsku privredu

Za uspešnu realizaciju EXPO 2027 u Beogradu biće potrebno više od 20.000 volontera. Prijave za volontiranje počele su 15. maja, a do sada se prijavilo 10.000 kandidata iz čak 119 zemalja. Ovaj podatak ukazuje na visok stepen međunarodnog interesovanja, što može doprineti promociji Srbije kao investicione i turističke destinacije. Pored toga, izgradnja infrastrukture za EXPO 2027 Beograd može podstaći razvoj građevinskog sektora i otvoriti nova radna mesta. S obzirom na veličinu projekta, očekuje se i pozitivan uticaj na privredu kroz povećanje potražnje za uslugama i robom domaćih kompanija.

Širi ekonomski kontekst i očekivanja

EXPO 2027 Beograd predstavlja priliku za jačanje međunarodne saradnje i pozicioniranje Srbije kao centra velikih globalnih događaja. Tema izložbe – “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve” – pruža mogućnost za inovativne projekte i promociju domaće kreativne industrije. Broj prijavljenih učesnica i volontera pokazuje dinamiku i atraktivnost izložbe na svetskoj sceni. Uporedo sa tim, ulaganja u infrastrukturu i logistiku mogu imati dugoročne ekonomske koristi. Prema dosadašnjim informacijama, organizacija EXPO 2027 Beograd već sada doprinosi međunarodnoj prepoznatljivosti Srbije. Kako se bliži datum održavanja, očekuju se dodatne aktivnosti na privlačenju investitora, partnera i posetilaca iz celog sveta.

Srpsko tržište kapitala ostaje bez još jedne firme, 31 izdavalac napustio Berzu u poslednjih godinu dana

Krušik-Plastika, akcionarsko društvo iz Osečine, zakazalo je vanrednu sednicu Skupštine društva za 1. oktobar 2026. godine. Na toj sednici odlučivaće se o povlačenju ukupno 899.435 redovnih akcija sa prava glasa sa regulisanog tržišta. Za povlačenje akcija sa Berze biće potrebni glasovi koji predstavljaju najmanje tri četvrtine od ukupnog broja izdatih akcija sa pravom glasa, što je precizirano u zvaničnom pozivu objavljenom na Centralnom registru hartija od vrednosti. Dan akcionara određen je za 21. septembar, dok će sednica biti održana u prostorijama društva u Osečini, sa početkom u 11 časova.

Pražnjenje srpskog tržišta kapitala

Odluka Krušik-Plastike dolazi u trenutku kada srpsko tržište kapitala beleži kontinuirano povlačenje firmi sa Beogradske berze. Prema javno dostupnim podacima, najmanje 31 izdavalac akcija napustio je Berzu u poslednjih godinu dana. Neke kompanije su povukle sopstvene akcije, dok su druge delistirane zbog gašenja, stečaja ili prinudne likvidacije. U drugoj polovini 2025. godine sa tržišta su isključeni subjekti kao što su Jugoprevoz Kruševac, Ribarsko gazdinstvo Beograd, Štamparija Borba Beograd, UTP Bela Crkva i drugi. Tokom 2026. godine, do sredine septembra, evidentirani su odlasci Metalac Home Market, Metalac Proleter Gornji Milanovac, Elkok Kosjerić i još nekoliko manjih kompanija.

Pravni okvir i uticaj na akcionare

Za kvorum na vanrednoj sednici biće potrebna obična većina od ukupnog broja glasova, odnosno 449.718 akcija-glasa. Povlačenje akcija sa Berze imaće direktan uticaj na sve akcionare. Oni koji glasaju protiv odluke ili se uzdrže od glasanja imaju pravo da traže otkup svojih akcija od društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Taj zahtev se može podneti na samoj sednici ili u roku od 15 dana od zaključenja sednice. Pored toga, odlazak Krušik-Plastike je deo šireg trenda smanjenja broja malih izdavalaca na srpskom tržištu kapitala. S druge strane, povlačenje većinskih vlasnika i koncentracija akcija iznad 90% često dovode do prinudnog otkupa preostalih akcija i delistiranja sa Berze.

Šira slika i potencijalni odlasci velikih firmi

Nakon odlaska manjih kompanija, najveći potencijalni udar na tržište predstavljaju mogući odlasci velikih firmi kao što je Naftna industrija Srbije (NIS). Iako NIS trenutno nije redovno trgovana zbog obustave trgovanja, promena vlasničke strukture, posebno ukoliko MOL, Republika Srbija i eventualni strateški partner pređu prag od 90 odsto vlasništva, mogla bi dovesti do prinudnog otkupa manjinskih akcija i formalnog povlačenja sa Berze. Međutim, taj proces još nije završen i zavisi od realizacije daljih transakcija. Slično, kompanija Metalac a.d. Gornji Milanovac, iako je većinski vlasnik dve firme koje su već delistirane, za sada ne planira povlačenje sa tržišta jer nijedan akcionar nema više od 10 odsto akcija. Ipak, potencijal za konsolidaciju i dalje postoji. Kao rezultat, povlačenje Krušik-Plastike sa tržišta kapitala još jednom osvetljava trend smanjenja broja domaćih kompanija na Berzi. Takva kretanja utiču na likvidnost i atraktivnost tržišta, ali i na mogućnosti za male akcionare da ostvare profit kroz trgovinu hartijama od vrednosti.