Novi pravilnik donosi strože kazne za neželjene promotivne pozive, a upis i ispis iz registra Ne zovi ostaje besplatan za potrošače

Novi Pravilnik o registru potrošača koji ne žele da primaju promotivne pozive i poruke stupio je na snagu ovog vikenda. Time su trgovci obavezni da pre svakog poziva provere da li se broj korisnika nalazi u registru Ne zovi. U slučaju kršenja ovih pravila, predviđena je kazna od 200.000 dinara za trgovca, dok odgovorno lice u firmi može biti kažnjeno sa 50.000 dinara.

Zakon o elektronskim komunikacijama dodatno propisuje novčane kazne za neposredno oglašavanje bez pristanka korisnika, u iznosu od 500.000 do dva miliona dinara. Ove mere imaju za cilj da zaštite korisnike od neželjenih promotivnih aktivnosti i jasnije regulišu način na koji kompanije mogu koristiti privatne podatke u marketinške svrhe. Kao rezultat, očekuje se smanjenje broja neželjenih poziva i poruka, što je čest predmet pritužbi potrošača u Srbiji.

Obaveze trgovaca i procedure za potrošače

Upis i ispis broja iz registra Ne zovi obavljaju se bez naplate, putem operatora javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga sa kojima korisnik ima ugovor. Građani zahtev mogu podneti elektronski, preko sajta ili aplikacije operatora, ali i lično na prodajnom mestu, uz prethodnu identifikaciju. Prilikom elektronskog podnošenja zahteva proverava se identitet korisnika, ime i prezime, broj telefona i JMBG. Nakon obrade zahteva, korisnik dobija potvrdu, a promena postaje vidljiva u registru prvog narednog dana.

Za isti broj, zahtev za upis ili ispis iz registra može se podneti jednom u kalendarskom mesecu. Ipak, potrošač ne mora ponovo podnositi zahtev svakog meseca. Korisnici koji promene operatora, ali zadrže ili prenesu svoj broj, nisu u obavezi da ponovo podnose zahtev. Ove procedure omogućavaju zaštitu privatnosti i jednostavan način da građani kontrolišu koje promotivne pozive žele da primaju.

Strože kontrole i jasnija pravila za direktnu prodaju

Novi Zakon o zaštiti potrošača pooštrava pravila za direktnu prodaju i promotivne događaje. Trgovac može telefonom kontaktirati potrošača koji nije upisan u registar Ne zovi i pozvati ga na promotivni događaj, ali tek nakon pribavljene pismene saglasnosti. Potrošaču mora biti jasno predočeno da je reč o komercijalnoj aktivnosti, kako ne bi bio doveden u zabludu. Takođe, trgovac je obavezan da ne prikriva svoj identitet i da jasno navede iz koje kompanije zove te da je svrha poziva promocija ili prodaja proizvoda i usluga.

Pored toga, ovakve mere postavljaju nove standarde u zaštiti podataka i privatnosti na tržištu elektronskih komunikacija. Trgovci sada moraju detaljno pratiti registar Ne zovi i poštovati želje korisnika, dok potrošači dobijaju veću kontrolu nad svojim kontakt podacima. Očekuje se da će ove promene doprineti fer konkurenciji i većem poverenju potrošača u tržište elektronskih usluga.

Rast prinosa na obveznice i troškova zaduživanja SAD, Nemačke i Japana može uticati na ekonomski oporavak i budžetska opterećenja

Prinos na američke desetogodišnje obveznice približio se nivou od 5 odsto, što predstavlja višedecenijski maksimum na tržištu obveznica. Na početku godine ovaj prinos iznosio je oko 4,1 odsto, a rast je posledica geopolitičkih napetosti, inflacije i pooštravanja monetarne politike. Javni dug Sjedinjenih Američkih Država nedavno je premašio 40 biliona dolara, što je oko 130 odsto BDP-a, dok je cena zaduživanja sve veća. Sličan trend beleže i evropske i azijske ekonomije, pri čemu je Nemačka zabeležila rast prinosa na desetogodišnji “Bund” sa 2,8 na 3,5 odsto od početka godine, dok je Japan povećao prinos na desetogodišnje obveznice sa 1,6 na oko 3 odsto.

Rast prinosa i uticaj na ekonomski oporavak

Najveći problem nije samo rast prinosa, već i ogroman iznos javnog duga na koji se novi, viši prinosi primenjuju. Japan ima javni dug od oko 250 odsto BDP-a, dok je nemački javni dug znatno niži, oko dva biliona dolara i 65 odsto BDP-a. Inflacija, podstaknuta rastom cene nafte iznad 100 dolara za barel, dodatno otežava situaciju, jer centralne banke, poput Evropske centralne banke (ECB), podižu referentne kamatne stope kako bi obuzdale rast cena. Nikola Stakić iz Eklektika kapitala ističe da su prinosi najznačajnijih desetogodišnjih obveznica na maksimumima i u razvijenim i u zemljama u razvoju. “Ako prinosi ostanu na visokim nivoima to može uticati na mogućnost ekonomskog oporavka. Visoka inflacija uz usporenu ekonomsku aktivnost može dovesti do stagflatornog okruženja. Najvažnija komponenta prinosa je očekivana inflacija. U razvijenim ekonomijama cilj je da ona bude oko dva odsto, ali je u mnogim zemljama znatno viša. Takođe, veliki neto dužnici, poput SAD, moraju da zanavljaju dugove po visokim kamatnim stopama što dalje povećava opterećenje budžeta. To se dešava i u Evropi, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji”, objašnjava Stakić i dodaje da će tako ostati sve dok se ne obori inflacija.”

Geopolitičke tenzije i budžetsko opterećenje

“Dok ne dođe do primirivanja geopolitičkih sukoba, neće pasti ni prinosi”, zaključuje Stakić. Države se trenutno nalaze pred izborom između obuzdavanja inflacije i stimulisanja privredne aktivnosti. “SAD moraju da biraju između inflacije i zaposlenosti, jednom merom ne mogu da pogode oba cilja. Guverner FED-a bio je prilično kategoričan da je inflacija prioritet. To znači povećanje kamatne stope i to je gorka pilula, koja znači i veće prinose na obveznice. Cilj je da se smanji inflacija, pa da se onda smanje i prinosi”, ističe Stakić. Američka ekonomija trenutno deluje otpornije u odnosu na evropsku, gde potencijal za rast ostaje ispod jedan odsto. “Cilj je da se obuzda inflacija, ali u evrozoni to traje duže, jer je ekonomija slaba i to, čini se, zbog strukturnih problema”, naglašava Stakić.

Uticaj visokih prinosa na građane i privredu

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz, ističe da je glavni okidač za dešavanja na tržištu obveznica kriza na Bliskom istoku i cene nafte iznad 100 dolara za barel. Pritisak na kamatne stope i inflaciju traje od marta, a investitori očekuju da će ovo stanje potrajati. “Velike ekonomije, a pre svega SAD, imaju velike budžetske deficite, a visoki prinosi na dug ukazuju da će inflacija i više kamatne stope ostati duže. Visoke kamatne stope nepovoljne su i za građane i za privredu. One znače skuplje kredite, a to znači da će ih privreda i građani manje uzimati, a to znači manju ekonomsku aktivnost”, navodi Gujaničić. Efekti su već vidljivi na kreditima vezanim za euribor, koji je od početka godine povećan za oko 0,7-0,8 procentnih poena, što povećava rate, posebno kod stambenih kredita. Prinosi na državne obveznice Srbije takođe su porasli i trenutno su iznad pet odsto. “Na naših 40 milijardi evra javnog duga, ako se prinos poveća za jedan procentni poen to znači veće troškove kamata u budžetu za 300-400 miliona evra. To nije malo”, upozorava Gujaničić. U takvom okruženju visoki prinosi na američke obveznice i rast javnog duga ostaju ključni faktori koji utiču na globalnu stabilnost finansijskih tržišta.

Promet teretnih brodova kroz ključni naftni prolaz opao sa 14 na manje od 10 dnevno, ugrožavajući globalno snabdevanje energentima

Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih svetskih energetskih koridora, zabeležio je tokom proteklog vikenda nagli pad broja prolazaka teretnih brodova, pokazali su najnoviji podaci o praćenju plovila. Prema preliminarnim izveštajima, prolazak teretnih brodova kroz Ormuski moreuz pao je na manje od deset dnevno, što je značajno ispod desetodnevnog proseka od 14 brodova. Ove brojke ukazuju na opasnost po stabilnost globalnog snabdevanja sirovom naftom i tečnim prirodnim gasom.

Tokom analiziranog vikenda, iz Persijskog zaliva su prošla samo četiri broda kroz Ormuski moreuz. Među njima je bio jedan brod bez tereta u balastu, jedan brod sa tečnim naftnim gasom, jedan sa tovarom veštačkog đubriva i još jedan natovaren sirovom naftom ili kondenzatom. Istovremeno, deset brodova je ušlo u zaliv, uključujući brodove natovarene žitaricama i metalima. Ove cifre predstavljaju indikator trenutne neizvesnosti na tržištu energenata i transporta.

Pad prometa i tržišni značaj Ormuskog moreuza

Pre početka sukoba 28. februara kroz Ormuski moreuz dnevno je prolazilo oko 125 velikih komercijalnih brodova, što je činilo približno 20 odsto svetskog dnevnog snabdevanja sirovom naftom i tečnim prirodnim gasom. Pad na ispod deset brodova dnevno znači da je promet smanjen za više od 90 odsto u odnosu na redovno stanje. Kao rezultat, ova promena direktno utiče na cene energenata i troškove logistike širom sveta.

Međutim, važno je napomenuti da podaci ne uključuju brodove koji su možda prošli sa isključenim transponderima kako bi izbegli otkrivanje. To dodatno komplikuje procenu stvarnog obima prometa i stvara dodatnu neizvesnost za tržišne aktere. S druge strane, ovako drastičan pad uočenih prolazaka kroz Ormuski moreuz signalizira ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja.

Tržišni rizici i efekti na snabdevanje energentima

Ormuski moreuz predstavlja ključnu tačku za izvoz sirove nafte i gasa iz država Bliskog istoka, a svaka promena prometa odmah se reflektuje na globalne cene. Osim toga, prolongirani pad prometa može dodatno povećati rizik od nestašica i uticati na rast troškova prevoza, posebno za države zavisne od uvoza energenata. Prema dostupnim podacima, tokom analiziranog vikenda samo jedan brod sa sirovom naftom ili kondenzatom prošao je kroz prolaz, što dodatno pojačava zabrinutost na tržištu.

U međuvremenu, brodovi koji su ušli u Persijski zaliv prevozili su širok spektar tereta, uključujući žitarice i metale, što ukazuje na nastavak osnovnih trgovinskih tokova uprkos smanjenoj frekvenciji. Takođe, ovako niska aktivnost može imati dugoročne posledice po regionalnu ekonomiju, uključujući države izvoznice i kompanije iz sektora brodarstva.

Pad prometa kroz Ormuski moreuz, koji je ključan za svetsku energetsku stabilnost, ostaje važan pokazatelj aktuelnih poremećaja na globalnom tržištu. Tržišni akteri i dalje pažljivo prate razvoj situacije i promene u transportnim tokovima kako bi procenili potencijalne rizike za snabdevanje i cene energenata u narednom periodu.