Skriveni šećeri i masti u kupovnoj granoli predstavljaju rizik za srce i zdravlje žena svih uzrasta

Mnoge žene biraju kupovnu granolu kao brz i praktičan doručak, smatrajući je zdravim izborom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da kupovna granola može biti izvor skrivenih šećera i zasićenih masti. Zbog toga, granola sa rafova prodavnica često nije najzdraviji doručak za žene koje žele da zaštite svoje srce. Pre svega, ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, posebno one koje vode računa o ishrani.

Naime, kupovna granola obično sadrži dodatke poput sirupa, šećera i ulja, što može povećati rizik od visokog holesterola, gojaznosti i srčanih bolesti. Štaviše, redovno konzumiranje ovakvih proizvoda može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Zato je važno da žene znaju šta se krije iza etiketa na ovim proizvodima.

Šta se nalazi u kupovnoj granoli i kako utiče na zdravlje žena

Prema rečima dr Madžida Basita, poznatog kardiologa, mnoge žene biraju granolu jer sadrži zob, orašaste plodove i semenke. Međutim, industrijska proizvodnja često uključuje dodatke koji nisu povoljni za zdravlje. “Mnogi veruju da biraju zdravu opciju zbog zobi, orašastih plodova i semenki. Međutim, istina je mnogo složenija, jer industrijska proizvodnja uvodi dodatke koji nisu pogodni za zdravlje”, naglašava dr Basit. On ističe da granola sadrži sirupe poput javorovog, kukuruznog ili agavinog, kao i kokosovo ili palmino ulje bogato zasićenim mastima.

Pored toga, dr Šejla Sahni objašnjava: “Neke kupovne granole zapravo su izmrvljeni kolači puni skrivenih zasićenih masti i praznih kalorija.” Takođe, mala porcija granole može imati i do 300 kalorija zbog dodatih ulja i šećera. Na taj način, žene koje često biraju ovakav doručak mogu nesvesno povećati rizik od visokog krvnog pritiska i metaboličkih poremećaja.

Kako odabrati zdraviju granolu i smanjiti rizik za zdravlje

Ipak, granola ne mora biti potpuno izbačena iz jelovnika. Ključ je u pravilnom izboru i umerenosti. Najbolje je da granolu pravite kod kuće koristeći zob, orašaste plodove i semenke bez dodatka šećera ili nezdravih ulja. Ako se odlučite za kupovnu granolu, proverite da sadrži što manje dodatog šećera i da je napravljena od integralnih žitarica. Osim toga, izbegavajte proizvode sa kokosovim i palminim uljem, a prednost dajte mešavinama sa orašastim plodovima i semenkama.

Dr Čeng-Han Čen, kardiolog, savetuje: “Ključ svake zdrave navike je umerenost. Kada kombinujete granolu sa jogurtom, mlekom ili ovsenom kašom, ona može biti deo uravnotežene ishrane.” On napominje da žene treba pažljivo da čitaju etikete i biraju manje porcije. Na kraju, važno je da svaka žena razmisli da li je kupovna granola zaista najbolji izbor za njen organizam.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Psihijatar otkriva kako jednostavne navike mogu pomoći ženama da smanje jutarnji umor i očuvaju zdravlje

Mnoge žene u Srbiji svakog jutra osećaju umor i posežu za kafom kako bi započele dan. Međutim, navika ispijanja kafe na prazan stomak može izazvati nelagodnost i dodatno opteretiti organizam. Zbog toga su pet rituala za jutro bez kafe i više energije tokom dana postali tema brojnih razgovora među ženama koje žele dugoročnu vitalnost.

Pre svega, prema rečima Jelene Antonove, psihoterapeuta i psihijatra, lako je uvesti male promene koje mogu značajno uticati na energiju i raspoloženje. Ona ističe da žene češće osećaju intenzivan jutarnji umor zbog hormonalnih promena, užurbanog tempa i nedovoljnog sna. Takođe, prekomerna kafa može povećati osećaj nervoze i dovesti do problema sa varenjem.

Topla voda sa solju i limunom za lakši početak dana

Jedan od najefikasnijih rituala jeste zamena jutarnje kafe čašom tople vode u koju se doda prstohvat nerafinisane morske, himalajske ili keltske soli. Na taj način organizam bolje apsorbuje vodu, a ćelije dobijaju potrebnu hidrataciju. Ako dodate krišku limuna, dobijate i blagi antioksidans i vitamin C, koji podstiču rad jetre. Ipak, žene sa pojačanom kiselinom u želucu ili osetljivom zubnom gleđi treba da koriste slamčicu i izbegavaju preterivanje sa citrusima.

Prirodna svetlost i kratko istezanje za buđenje tela

Osim toga, izlaganje prirodnoj svetlosti odmah nakon buđenja pomaže organizmu da zaustavi lučenje hormona sna (melatonina). Takođe, pokreće se proizvodnja serotonina, hormona koji doprinosi dobrom raspoloženju. U hladnim mesecima preporučuje se korišćenje lampi sa dnevnim svetlom. Sledeći korak je kratka jutarnja gimnastika ili istezanje od 5 do 7 minuta. Na taj način ubrzava se cirkulacija, pokreće limfni sistem i mozak dobija više kiseonika. Kao rezultat, žene se osećaju budnije i spremnije za dnevne obaveze.

Alternativni napici i digitalni detoks za miran početak

Za one koje uživaju u toplim napicima, Jelena Antonova preporučuje japanski zeleni čaj mača. On sadrži kofein, ali ga oslobađa postepeno, zahvaljujući L-teaninu. Kao rezultat, energija traje duže, a nema naglog pada. Cikorija je još jedna opcija bez kofeina, bogata vlaknom inulinom, a prirodni kakao bez šećera donosi magnezijum i pospešuje raspoloženje.

Na kraju, izbegavanje interneta, vesti i poruka tokom prvog sata nakon buđenja čuva mentalnu energiju. Umesto toga, možete slušati muziku ili posmatrati prirodu kroz prozor. Ovakav digitalni detoks pomaže da dan započnete u miru i sa više fokusa.

Jelena Antonova poručuje: „Posvetite prvi sat dana sebi, jer tako gradite stabilnost tokom celog dana.“

Ipak, nije neophodno da uvodite svih pet rituala odjednom. Pre svega, izaberite onaj koji vam najviše prija i postepeno usvajajte ostale navike.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Zanemarivanje srca povećava rizik od bolesti, ali svakodnevne navike mogu napraviti veliku razliku

Srčane bolesti su vodeći uzrok smrti žena u Srbiji, a osam ključnih faktora za zdravlje ženskog srca često ostaju neprepoznati. Pre svega, žene svih uzrasta treba da obrate pažnju na ove faktore jer blagovremena prevencija može spasiti život. Kako ističe dr Snežana Petrović, kardiolog, „osam faktora na koje možete da utičete presudni su za zdravlje srca, a redovno praćenje ovih pokazatelja pruža najbolju zaštitu”. Nažalost, mnoge žene ignorišu prve znake ili nisu svesne rizika dok ne postane kasno. Zbog toga je važno znati na šta treba obratiti pažnju i kako promeniti navike.

Osam faktora za zdravlje ženskog srca

Nivo holesterola je prvi parametar koji treba redovno proveravati. Visok LDL holesterol povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Takođe, redovna fizička aktivnost doprinosi povećanju „dobrog” HDL holesterola i štiti krvne sudove. Dr Petrović savetuje: „Visok LDL holesterol povećava rizik od infarkta i moždanog udara. Zato redovno proveravajte krvnu sliku i birajte ishranu sa manje zasićenih masti.”

Broj otkucaja srca u mirovanju važan je pokazatelj zdravlja. Normalne vrednosti su između 60 i 100 otkucaja u minuti, a povišen puls može ukazivati na veći rizik od bolesti. Merite puls ujutru pre ustajanja i pratite promene. Osim toga, aerobne vežbe poput brzog hodanja snižavaju puls i poboljšavaju kondiciju.

Kontrola pritiska i šećera u krvi štiti srce

Povišen krvni pritisak (hipertenzija) naziva se „tihi ubica” jer ne daje uvek jasne simptome. Redovno merite pritisak kod kuće i beležite rezultate. Ako vrednosti prelaze 130/80 mmHg, obavezno posetite lekara. Kontrola nivoa šećera u krvi je takođe presudna za prevenciju dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Pre svega, „stalno povišen šećer oštećuje krvne sudove i povećava rizik od infarkta”, upozorava dr Petrović. Ograničite unos slatkiša i birajte uravnoteženu ishranu bogatu povrćem i integralnim žitaricama.

Obim struka je još jedan važan faktor. Žene sa obimom većim od 88 cm imaju veći rizik od dijabetesa, visokog pritiska i holesterola. Zato redovno merite obim struka jer jednostavna provera može pomoći u ranom otkrivanju rizika.

Važnost poznavanja porodične istorije i prepoznavanja simptoma

Srčane aritmije, poput atrijalne fibrilacije (nepravilan rad srca), povećavaju rizik od moždanog udara. Obratite pažnju na simptome kao što su preskakanje srca, vrtoglavica ili nedostatak daha. Ukoliko ih primetite, odmah se obratite kardiologu. Osim toga, porodična istorija srčanih bolesti igra važnu ulogu. Ako su članovi porodice imali rani infarkt ili moždani udar, vaš rizik je veći. Ipak, pravilnim životnim navikama možete značajno smanjiti rizik.

Konačno, iskustvo Debby Schrecengast iz New Yorka pokazuje koliko su promene važne. Sa 56 godina imala je moždani udar zbog visokog pritiska i viška kilograma, ali je promenila stil života, smršala, regulisala pritisak i istrčala polumaraton. Njena priča podseća koliko je važno reagovati na vreme i obratiti pažnju na signale tela.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.