Nadležni organi pokrenuli su istragu o napadu, hotel koristi delegacija Evropske unije i više evropskih diplomatskih predstavništava

U napadu bespilotnom letelicom na poznati hotel Al-Rašid u Bagdadu, glavnom gradu Iraka, 16.03.2026. godine u večernjim satima, došlo je do eksplozije i požara na gornjim spratovima objekta, saopšteno je iz bezbednosnih izvora. Prema dostupnim informacijama, u hotelu su u trenutku napada boravili članovi delegacije Evropske unije i više evropskih diplomatskih predstavništava.

Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se trenutak kada je dron pogodio gornji sprat hotela, što je izazvalo snažnu eksploziju i veliki požar. Nadležne službe su odmah reagovale i započele gašenje požara, dok je bezbednost zaposlenih i gostiju prioritet.

“Istraga je u toku, a sve okolnosti napada biće utvrđene u saradnji sa nadležnim organima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi. Broj žrtava i stepen materijalne štete za sada nisu saopšteni.

Ovaj napad se dešava u kontekstu pojačanih tenzija na Bliskom istoku, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael krajem februara izveli vojne udare na Iran, što je izazvalo uzvratne akcije Teherana na mete povezane sa SAD i Izraelom širom regiona.

Nadležne institucije pozivaju građane Bagdada na oprez i apeluje se na sve strane da se uzdrže od daljih napada dok traje istraga.

Zvaničnici Kube najavili izmene ekonomske politike, uz pritisak američke administracije i nestašice energenata

Vlada Kube planira da omogući kubanskim državljanima koji žive u inostranstvu, uključujući Sjedinjene Američke Države, da investiraju u preduzeća na ostrvu, izjavio je visoki državni zvaničnik tokom intervjua. Ova najava dolazi u trenutku kada se Kuba suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom i značajnim pritiscima američke administracije.

Zamenik premijera Kube, Oskar Perez-Oliva Fraga, rekao je da je zemlja spremna na komercijalnu saradnju sa kompanijama iz SAD, kao i sa kubanskim državljanima i njihovim potomcima koji žive u Sjedinjenim Državama. Naglasio je da su otvoreni ne samo za mala, već i za velika ulaganja, posebno u oblasti infrastrukture. Prema njegovim rečima, detalji nove politike trebalo bi da budu objavljeni tokom večeri.

Ovu najavu preneli su međunarodni mediji, dok su izveštaji ukazali da je Kuba decenijama imala ekonomiju pod snažnom državnom kontrolom, uz ograničenja za privatno preduzetništvo koja su ukinuta tek 2021. godine.

Planirane promene politike dolaze u vreme kada se Kuba suočava sa ozbiljnim izazovima, uključujući teškoće u energetskom sektoru i povremene proteste građana. Prethodno je administracija SAD uvela oštrije trgovinske mere, najavivši visoke carine na zemlje koje isporučuju naftu Kubi. Ove mere su, prema navodima izvestaja, dovele do ograničenja u snabdevanju naftom i nestašica goriva na ostrvu.

Zvaničnici SAD-a do sada nisu zvanično komentarisali najavu novih ekonomskih mera sa Kube. Međutim, izveštaji navode da je američka administracija ranije saopštila kako su aktuelni trgovinski i politički pritisci deo šire strategije prema Kubi.

Prema analitičarima, otvaranje mogućnosti za investicije državljanima Kube iz inostranstva predstavlja značajan pomak u ekonomskoj politici ostrva, koje je tradicionalno imalo ograničene veze sa dijasporom, naročito sa zajednicom u SAD. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada su privredni izazovi i problemi sa infrastrukturom dodatno naglašeni zbog globalnih i regionalnih geopolitičkih tenzija.

Izvori navode da je energetska kriza na Kubi uslovila nestabilnost u snabdevanju električnom energijom i izazvala nezadovoljstvo među stanovništvom. U prethodnom periodu zabeleženi su protesti građana zbog uslova života, dok je vlada pokušala da odgovori merama za stabilizaciju ekonomije i privlačenje stranih ulaganja.

Ostaje da se vidi kako će nova politika uticati na ekonomski oporavak Kube i odnose sa inostranstvom, posebno imajući u vidu aktuelne međunarodne okolnosti i pritiske.

Prema zvaničnoj izjavi, kapetan Tim Hokins naveo je da je oko 200 američkih vojnika ranjeno, više od 180 se vratilo na dužnost

Oko 200 američkih vojnika ranjeno je od početka rata sa Iranom, izjavio je kapetan Tim Hokins, portparol američke Centralne komande (CENTCOM). Prema njegovim rečima, više od 180 povređenih vojnika vratilo se na dužnost nakon zadobijenih povreda.

U zvaničnoj izjavi navodi se da je od ukupnog broja ranjenih, 10 vojnika zadobilo teže povrede. Pentagon je nedavno saopštio da je od početka rata ranjeno oko 140 američkih vojnika, od kojih je osam teško povređeno.

Kapetan Hokins je precizirao da su najnoviji podaci rezultat ažurirane evidencije povreda, napominjući da je većina povređenih zbrinuta i sposobna za povratak na dužnost. “Od 200 ranjenih američkih vojnika, više od 180 se vratilo na dužnost”, izjavio je Hokins.

Nadležni organi nastavljaju sa prikupljanjem i ažuriranjem podataka o povređenima, dok se zvanični izveštaji redovno objavljuju javnosti.

Sukobi između američkih snaga i Irana doveli su do povećanja broja povređenih vojnika, a zvaničnici naglašavaju važnost pružanja medicinske pomoći i podrške vojnicima.