Pripremni radovi na šumadijskom koridoru povezuju jug Beograda, Šumadiju i Pomoravlje, ugovor ukupno 1,3 milijarde evra

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je građevinsku dozvolu za pripremne radove na državnom putu I reda „Vožd Karađorđe“, čija je predračunska vrednost 1,203 milijarde dinara bez PDV-a. Ova dozvola omogućava početak radova na važnom šumadijskom koridoru koji će povezati sever-jug i istok-zapad centralne Srbije, saopšteno je na portalu Centralna evidencija objedinjenih procedura (CEOP). Pripremni radovi biće izvođeni na sektoru 3, deonica Mali Požarevac–Orašac, u dužini od 4,65 kilometara, i to na parcelama u Malom Požarevcu, Đurincima i Vlaškoj.

Detalji investicije i značaj puta Vožd Karađorđe

Predračunska vrednost radova iznosi oko 1,203 milijarde dinara (bez poreza na dodatu vrednost), što je značajan iznos za pripremu terena. Ovaj projekat podrazumeva raščišćavanje, skidanje humusa, iskope i nasipanje radi obezbeđivanja stabilnosti i sigurnosti buduće saobraćajnice. Pored toga, put „Vožd Karađorđe“ projektovan je sa četiri trake (2+2) i razdelnim pojasom, uz maksimalnu brzinu do 100 km/h na glavnom pravcu. Kao rezultat, očekuje se da će ova saobraćajnica značajno unaprediti povezivanje Šumadije i centralne Srbije sa koridorima E-75 (autoput Beograd–Niš) i E-763 (autoput „Miloš Veliki“). Osim toga, nova infrastruktura imaće pozitivan uticaj na regionalni razvoj i logistiku.

Kontekst ugovora i naredni koraci radova

Komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji državnog puta I reda „Vožd Karađorđe“ Faza 1, Sektor 2 i Sektor 3, potpisan je 7. maja 2026. godine u Beogradu. Potpisnici su bili ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić i direktor ogranka „Šandong Srbija“ Čang Sjusijen. Ugovor obuhvata izgradnju 82,71 kilometar puta u prvoj fazi, a ukupna vrednost iznosi 1,3 milijarde evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tom prilikom istakao da će izgradnja puta „Vožd Karađorđe“ povezati jug Beograda, sever Šumadije i Pomoravlje. U drugoj fazi, do 2035. godine, biće izgrađeno dodatnih 42 kilometra ove brze saobraćajnice. Pripremni radovi sada omogućavaju ubrzanje daljih aktivnosti, što je ključno za realizaciju ovog infrastrukturnog projekta. Uporedo sa tim, očekuje se da će novi put doprineti većoj bezbednosti i efikasnosti transporta, ali i privlačenju novih investicija u regionu.

Uticaj na saobraćaj i privredu regiona

Projekat „Vožd Karađorđe“ ima strateški značaj za celokupnu mrežu puteva u Srbiji. Povezivanjem sa glavnim koridorima, biće olakšan transport robe i ljudi kroz centralni deo zemlje. Kao rezultat, privreda regiona može očekivati brže i sigurnije povezivanje sa ostatkom Srbije i šireg regiona. Pored toga, investicija vredna 1,3 milijarde evra predstavlja jednu od najvećih u infrastrukturnom sektoru poslednjih godina. Očekuje se da će projekat doprineti otvaranju novih radnih mesta tokom izgradnje i kasnije kroz razvoj privrednih aktivnosti. Zbog toga, izgradnja ovog puta ima potencijal da dugoročno unapredi ekonomski rast i konkurentnost Šumadije i Pomoravlja.

Kompanije koje koriste veštačku inteligenciju beleže veći rast, dok građani sve više razmatraju ulaganja na tržištu kapitala

Veštačka inteligencija podstiče produktivnost u kompanijama i menja tržište rada u Srbiji, istaknuto je na konferenciji „Kapital u pokretu“ održanoj 9. septembra 2026. godine u Beogradu. Ključna tema panela bila je kako veštačka inteligencija utiče na vrednost koja se stvara u privredi i na način na koji građani učestvuju u toj vrednosti kroz investiranje na tržištu kapitala.

Veštačka inteligencija podstiče promene u tržištu rada

Prema rečima Benjamina Jošara, predsednika Uprave Triglav Investments, kompanije koje primenjuju veštačku inteligenciju u svojim procesima ostvaruju veću produktivnost. On navodi da će veštačka inteligencija obavljati sve više zadataka zajedno sa zaposlenima i umesto njih, što donosi direktne promene u organizaciji rada i traženim veštinama. Ipak, Jošar upozorava da pojedinci koji ne usvajaju nova znanja i ne koriste mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija mogu izgubiti konkurentnost na tržištu rada. Kao rezultat, prilagođavanje tehnološkim inovacijama postaje jedan od ključnih faktora za zapošljavanje i napredovanje u kompanijama.

Tržište kapitala i rast finansijske pismenosti

Osim uticaja na kompanije i zaposlene, veštačka inteligencija menja i odnos građana prema upravljanju ličnim finansijama. Jošar ističe da građani Srbije još uvek nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje pruža tržište kapitala, ali da ova tema nije izazov samo za Srbiju već i za celu Evropu. On naglašava: „Ukoliko kao pojedinci ne budemo investirali na tržištu kapitala, nećemo učestvovati u kreiranju vrednosti koju nova ekonomija stvara.“ Pored toga, sve veći broj država uvodi mere za podsticanje redovnog i diversifikovanog ulaganja građana, kako bi se povećala finansijska uključenost i dugoročna sigurnost.

Konferencija „Kapital u pokretu“: Fokus na budućnost investiranja

Konferencija je okupila predstavnike finansijskog i realnog sektora, a program je obuhvatio teme očuvanja vrednosti kapitala kroz generacije, profesionalnog upravljanja imovinom i uloge investicionih fondova. Posebna pažnja posvećena je uticaju geopolitike i veštačke inteligencije na buduće investicione strategije. Učesnici su analizirali mogućnosti za privlačenje novih emitenata na domaće tržište i važnost berze za razvoj privrede. Na kraju, povezivanje finansijske pismenosti sa redovnim investiranjem izdvojeno je kao preduslov za održiv ekonomski rast i ravnomerniju raspodelu vrednosti koju donosi tehnološki napredak.

Sezonske oscilacije i rast troškova utiču na rent-a-kar tržište, prosečne cene najma od 25 do 100 evra dnevno

Rent-a-kar sektor u Srbiji karakterišu snažna konkurencija i sezonske oscilacije potražnje. Prema podacima Agencije za privredne registre, na domaćem tržištu posluje 268 preduzeća koja se bave rentiranjem i lizingom automobila i lakih motornih vozila. Vozni park procenjuje se na između 7.000 i 9.000 vozila, dok je u industriji zaposleno nešto više od hiljadu ljudi, uz dodatnu radnu snagu angažovanu preko agencija.

Sezonske oscilacije i struktura klijenata utiču na poslovanje

Glavni korisnici usluga su turisti, poslovni ljudi i građani Srbije koji žive u inostranstvu, a dolaze tokom odmora. Najveća potražnja za rent-a-kar vozilima beleži se tokom letnjeg i zimskog perioda. U mesecima van sezone agencije često pribegavaju kratkoročnim pozajmicama radi likvidnosti ili dugoročnom iznajmljivanju vozila firmama.
Prema rečima Vladimira Ilića, predsednika Udruženja za rentiranje automobila u Privrednoj komori Srbije, sektor okuplja i gotovo sve svetski poznate brendove kao što su Avis, Sixt, Hertz, EuropCar, Green Motion i Enterprise. Ove kompanije posluju putem franšiznih ugovora i predstavništava stranih firmi, što dodatno pojačava konkurenciju na tržištu.

Cene najma, troškovi i specifične usluge

Kao rezultat pritiska konkurencije, agencije u Srbiji nude raznovrsne dodatne usluge. Klijenti mogu iznajmiti vozilo sa automatskim menjačem, dečjim sedištima ili angažovati profesionalnog vozača. Moguće je preuzeti automobil u jednom gradu, a vratiti ga u drugom. Mnoge firme uvode i programe lojalnosti te popuste za ranije rezervacije preko interneta.
Prema Milanu Vladičiću iz agencije Nova rent, cene najma zavise od kategorije i perioda najma. Za manja vozila dnevni najam iznosi prosečno 25 evra, dok luksuzni modeli dostižu 100 evra i više po danu. U cenu su uključeni svi izdaci vezani za izdavanje vozila, a za standardna vozila depoziti iznose od 200 evra, dok za luksuzne modele mogu dostići i 2.000 evra.

Regulativa i inicijativa za licenciranje sektora

Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za licenciranje rent-a-kar kompanija kako bi se unapredila regulativa i zaštita korisnika. Prema aktuelnim propisima, kompanija mora imati najmanje pet vozila mlađih od pet godina da bi mogla da posluje. „Konkurencija u ovoj industriji je uvek dobrodošla, ali je važno da postoje jasna pravila“, ocenjuje Ilić.
Pored sezonskih promena potražnje, poslovanje opterećuju rastući troškovi nabavke novih vozila, lizing rate, kasko osiguranje i zarade zaposlenih. Agencije vode detaljnu evidenciju fleet cost-a, koji obuhvata troškove nabavke, registracije, osiguranja, guma i održavanja, kako bi pratile isplativost svakog vozila.

Perspektive i izazovi za rent-a-kar sektor u Srbiji

Rent-a-kar sektor u Srbiji ostaje izuzetno konkurentan, sa prisutnošću globalnih brendova i raznovrsnom ponudom. Međutim, sezonske oscilacije i rast operativnih troškova podstiču firme da šire usluge i sarađuju sa poslovnim klijentima. Inicijativa za licenciranje mogla bi dodatno unaprediti transparentnost i sigurnost na tržištu, a korisnici bi imali koristi od jasnijih pravila i veće zaštite.