Oticanje nogu, umor i naglo povećanje telesne mase mogu biti rani simptomi srčane slabosti kod žena.

Srčana slabost kod žena često ostaje neprepoznata jer ne počinje tipičnim bolom u grudima. Mnoge žene ne obraćaju pažnju na prve simptome, što može dovesti do ozbiljnijih posledica. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, ali je češći kod starijih od 50 godina. Pre svega, važno je znati da srčana slabost znači da srce ne može efikasno da pumpa krv. Kao rezultat, dolazi do zadržavanja tečnosti i pojave simptoma koje žene često zanemaruju.

Jedan od prvih znakova je naglo povećanje telesne mase od nekoliko kilograma u kratkom periodu. Osim toga, oticanje nogu, umor koji ne prolazi i otežano disanje mogu ukazivati na to da srce ne radi kako treba. Štaviše, simptomi kao što su ubrzan ili nepravilan puls i osećaj slabosti često se razvijaju postepeno. Zbog toga ih mnoge žene pripisuju starenju ili stresu.

Kako prepoznati srčana slabost kod žena u svakodnevnom životu

Međutim, simptomi srčana slabost kod žena mogu postati izraženiji tokom fizičke aktivnosti, kao što su hodanje ili penjanje uz stepenice. Takođe, neki osećaju nedostatak vazduha čak i tokom mirovanja ili spavanja. Oticanje nogu, članaka ili stopala i smanjen apetit mogu biti dodatni znaci. Ponekad dolazi i do povećanja obima stomaka zbog nakupljanja tečnosti.

Osim toga, treba obratiti pažnju i na smanjenje izdržljivosti. Žene mogu primetiti da im svakodnevne aktivnosti postaju napornije nego ranije. Na kraju, važno je znati da ovi simptomi mogu varirati i nisu iste kod svih.

Zašto nastaje i kako sprečiti srčana slabost kod žena

Najčešći uzroci srčana slabost kod žena su dugotrajno visok krvni pritisak, koronarna bolest (suženje krvnih sudova), poremećaji srčanog ritma i infarkt. Takođe, problemi sa srčanim zaliscima ili urođene srčane mane mogu doprineti razvoju ovog stanja. Kod nekih žena srčani mišić postaje slab, dok je kod drugih krut i ne može da se opusti. Kao rezultat, srce ne pumpa krv dovoljno efikasno.

Na sreću, savremena medicina nudi različite mogućnosti lečenja. Pravilno postavljena dijagnoza i pravovremeno započeta terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života. “Svaki pacijent može imati različite simptome. Zato je važno prepoznati i najmanje promene koje ukazuju na srčanu slabost kod žena”, ističe dr Marijana M. Rajić.

Praktični saveti za prevenciju i kada potražiti pomoć

Pored redovnih medicinskih pregleda, žene mogu smanjiti rizik tako što će održavati zdravu telesnu težinu i redovno vežbati. Takođe, preporučuje se smanjenje unosa soli, kontrola krvnog pritiska i prestanak pušenja. Ako primetite nagle promene u težini, oticanje ili neobjašnjiv umor, obavezno se obratite lekaru.

Konačno, srčana slabost kod žena ne mora biti prepreka za kvalitetan život ako se prepozna na vreme. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Vratili ste se sa putovanja, raspakovali kofere, vratili se na posao i svakodnevne obaveze, a onda odjednom pomislili: „Ne želim više ovako.“

Čudno je što se ta potreba za promenom često pojavi baš kada se vratimo sa odmora. I nije nužno reč o tome da nam se život zaista preko noći promenio. Putovanje samo može da nam pokaže koliko drugačije možemo da se osećamo.

Kada izađemo iz svoje rutine, vidimo je jasnije

Dok smo u svakodnevnom ritmu, mnoge stvari radimo gotovo automatski. Ustajanje, posao, obaveze, kuća, telefon, isti ljudi i ista mesta postanu toliko poznati da ih više ni ne preispitujemo.

Na putovanju se taj obrazac prekida.

Odjednom imamo drugačiji raspored, nova mesta, drugačije razgovore i više prostora za spontane odluke. Kada se vratimo, kontrast između ta dva načina života može da bude veoma primetan.

Nije uvek stvar u želji da pobegnemo

Ponekad posle putovanja ne želimo da napustimo posao, grad ili odnose koje imamo. Samo shvatimo da nam je nedostajalo nešto što smo tokom odmora ponovo pronašli — više slobodnog vremena, manje žurbe, druženje, priroda ili osećaj da sami biramo kako ćemo provesti dan.

Zbog toga se javlja želja za promenom. Ne mora da znači „menjam sve“, već jednostavno: „Želim više ovoga u svom svakodnevnom životu.“

Putovanje može da promeni i način na koji gledamo sebe

Kada se nađemo van poznatog okruženja, često se ponašamo drugačije. Lakše prilazimo ljudima, donosimo spontane odluke, isprobavamo nove stvari i manje razmišljamo o tome šta drugi očekuju od nas.

Po povratku možemo početi da se pitamo zašto neke od tih osobina ne bismo zadržali i kod kuće.

Možda zato posle putovanja nekome padne na pamet da promeni posao, uvede novi hobi, više izlazi, preseli se ili jednostavno počne da živi sporije.

Najvažnije je ne donositi odluke samo zbog trenutnog osećaja

Euforija nakon putovanja može biti snažna, ali ne znači da svaku odluku treba doneti odmah. Mnogo korisnije pitanje je: šta mi je na putovanju toliko prijalo i kako mogu deo toga da unesem u svakodnevni život?

Možda nije potrebno promeniti ceo život.

Ponekad je dovoljno promeniti nekoliko njegovih delova da bi osećaj zbog kojeg smo želeli da pobegnemo — nestao.

Postoje male navike koje gotovo nikada ne pokazujemo pred drugim ljudima. Razgovaramo sami sa sobom, naglas komentarišemo ono što radimo, zamišljamo razgovore koji se još nisu dogodili ili se jednostavno ponašamo potpuno drugačije kada znamo da nas niko ne posmatra.

Jedna od tih navika posebno privlači pažnju: pričanje sa samim sobom naglas.

Iako nekome može delovati neobično, samo po sebi nije znak da sa osobom nešto nije u redu. Naprotiv, razgovor sa sobom može imati sasvim praktičnu psihološku funkciju.

Zašto pričamo sami sa sobom?

Kada neku misao izgovorimo naglas, ona postaje konkretnija. Umesto da se nekoliko ideja istovremeno vrti u glavi, dobijamo jasniji sled misli.

Zato ljudi ponekad naglas objašnjavaju sebi šta treba da urade, ponavljaju važne informacije ili komentarišu problem koji pokušavaju da reše.

Na taj način mogu lakše da organizuju misli i usmere pažnju.

A šta ako sami sa sobom vodite čitave razgovore?

Neki ljudi kada su sami zamišljaju razgovor sa drugom osobom, unapred pripremaju šta će reći ili ponavljaju određenu situaciju koja im se dogodila.

To može biti način da obrade iskustvo, sagledaju situaciju iz druge perspektive ili pripreme odgovor za budući razgovor.

Naravno, sama ova navika ne govori automatski kakva je nečija ličnost. Ljudi se razlikuju i po tome koliko često razgovaraju sa sobom i na koji način to rade.

Možda ste samo osoba koja mnogo razmišlja

Ako primetite da najviše razgovarate sa sobom kada pokušavate da donesete odluku, rešite problem ili organizujete obaveze, ta navika može jednostavno biti deo vašeg načina razmišljanja.

Ponekad upravo ono što radimo kada niko ne gleda otkriva kako pokušavamo da razumemo sopstvene misli.

Zato sledeći put kada shvatite da sami sa sobom vodite razgovor, nema potrebe da se pitate da li je to „čudno“. Mnogo je zanimljivije pitanje — šta vam vaš sopstveni um pokušava objasniti?