Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski otkrila obeležje kod Prokuplja, povodom 640 godina od velike pobede

Otkrivanje spomenika u čast boja na Pločniku postalo je važan događaj za očuvanje srpske istorije i kulture pamćenja. Na svečanosti u mestu Pločnik kod Prokuplja, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski otkrila je impozantno spomen-obeležje, podignuto povodom 640 godina od ove značajne pobede srpske srednjovekovne vojske. Prema zvaničnom saopštenju, spomenik visine 6,4 metra simbolizuje 640 godina od boja na Pločniku i predstavlja još jedan korak u negovanju istorijskog pamćenja.

Boj na Pločniku: istorijski značaj i simbolika

Sam boj na Pločniku, koji se dogodio pre Kosovske bitke, ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Ministarka Đurđević Stamenkovski istakla je da je otkrivanje ovog spomenika važan podsetnik da je, pre svega, boj na Pločniku pokazao da osmansko napredovanje nije bilo nezaustavljivo. “Posle 640 godina Pločnik dobija obeležje dostojno svog mesta u srpskoj istoriji. Ovaj spomenik podižemo da jednu veliku pobedu otrgnemo od zaborava, da naša deca znaju da je pre Kosova postojao Pločnik”, navela je ministarka.

Takođe, ona je naglasila da su tadašnji događaji pokazali kako se na ovom prostoru nije branila samo teritorija, već i pravo naroda na opstanak, kao i hrišćanska vera i civilizacija kojoj je narod pripadao. Prema njenim rečima, Pločnik i Kosovo nisu odvojene stranice prošlosti, već dva poglavlja iste istorijske drame, u kojima je prvo pokazano da je otpor moguć, a zatim i koliko takav otpor može da košta.

Spomenik na Pločniku: zajednički poduhvat države, crkve i lokalne zajednice

Spomen-obeležje na Pločniku podignuto je sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Eparhijom Niškom i Gradom Prokupljem. Tom prilikom su, uz ministarku, prisustvovali Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit niški gospodin Arsenije i gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović. Đurđević Stamenkovski je zahvalila svim partnerima na saradnji, ističući da je očuvanje srpske kulture sećanja zajednička odgovornost države, crkve i lokalne samouprave.

Govoreći o značaju očuvanja istorijskog pamćenja, ministarka je poručila da ozbiljni narodi ne odriču se svoje prošlosti, već je čuvaju sa ponosom. “Ne tražimo tuđe. Ne tražimo da drugi zaborave svoje pretke da bismo mi mogli da pamtimo naše. Šta je to što Srbi traže, a da im ne pripada? Da čuvaju svoje ime, jezik, svetinje i istoriju? Da naš narod ima pravo na bezbednost, dostojanstvo i opstanak? To nisu privilegije – to su prava koja svaki slobodan narod podrazumeva za sebe”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Budućnost kroz prošlost: uloga istorije u savremenoj Srbiji

Ministarka je podvukla da odgovornost prema precima ne znači život u prošlosti, već obavezu današnje generacije da gradi snažnu i uspešnu Srbiju. Prema njenim rečima, jaka Srbija je ona koja poznaje svoju prošlost i na tom temelju gradi budućnost. “Nije dovoljno pozivati se na slavne pretke – moramo biti dostojni onoga što smo od njih nasledili. Danas se Srbija čuva snažnom ekonomijom, znanjem, porodicom, jakim institucijama i državom sposobnom da štiti svoje interese”, istakla je ona.

Na kraju, Đurđević Stamenkovski je poručila da se spomenici ne podižu da bi narod ostao zarobljen u prošlosti, već da bi prošlost ostala deo zajedničkog pamćenja. “Neka ovaj krst, 6,4 metra za 640 godina pamćenja, svedoči generacijama koje dolaze o onima koji su ovde branili svoju zemlju, slobodu i veru”, zaključila je ministarka.

Prema saopštenju Instituta Batut, do sada je potvrđeno 37 slučajeva, a virus je prisutan u devet okruga širom Srbije.

Virus Zapadnog Nila u Srbiji sve više zabrinjava zdravstvene vlasti, jer je broj zaraženih za samo nedelju dana porastao na 37. Prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, većina obolelih ima teži oblik bolesti, što dodatno komplikuje situaciju. Ova sezonska bolest, koju prenose komarci, ove godine je prisutna u devet okruga Srbije, sa najvećim brojem slučajeva u Beogradu.

Najnoviji podaci pokazuju da je u periodu od 1. juna do 6. septembra registrovano ukupno 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila. Od toga, čak 34 osobe razvile su neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da su simptomi ozbiljniji i zahvataju nervni sistem. Prosečna starost obolelih je 66,7 godina, a među zaraženima su 24 muškarca i 13 žena.

Gde je virus Zapadnog Nila najzastupljeniji?

Prema izveštaju Instituta Batut, virus Zapadnog Nila u Srbiji potvrđen je u devet okruga. Najviše obolelih registrovano je na teritoriji Grada Beograda (10 slučajeva), zatim u Južnobačkom okrugu (9), Šumadijskom (5), Srednjobanatskom i Južnobanatskom (po 4), Severnobanatskom (2), te po jedan slučaj u Zapadnobačkom, Rasinskom i Braničevskom okrugu. Ova distribucija pokazuje da je virus široko rasprostranjen, ali i dalje najviše pogađa urbana i gusto naseljena područja.

Virus Zapadnog Nila, prenosi domaći ili rečni komarac iz vrste Culex pipiens, koji je veoma čest u Srbiji. Sezona transmisije u našoj zemlji obično traje od juna do novembra, što znači da je rizik od novih slučajeva još uvek prisutan.

Evropski kontekst širenja virusa

Groznica Zapadnog Nila nije problem samo za Srbiju. Od početka sezone transmisije, zaključno sa 3. septembrom, u 13 evropskih zemalja identifikovano je ukupno 135 područja zahvaćenih ovim virusom. Najviše slučajeva zabeleženo je u Italiji (62) i Grčkoj (19), dok su Rumunija, Francuska, Holandija, Hrvatska, Španija, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Albanija, Austrija i Kipar takođe prijavili prisustvo virusa.

Kao rezultat toga, zdravstvene vlasti širom Evrope prate razvoj situacije i preduzimaju mere kako bi što više smanjile rizik širenja bolesti. U međuvremenu, građanima Srbije se savetuje oprez tokom boravka na otvorenom, naročito u periodima povećane aktivnosti komaraca.

Pored toga, Institut Batut naglašava važnost praćenja simptoma kod starijih osoba, jer su oni posebno ugroženi teškim oblicima bolesti. Iako se većina zaraženih može oporaviti bez težih posledica, slučajevi neuroinvazivnog oblika zahtevaju ozbiljno medicinsko praćenje.

Konačno, ostaje da se vidi kako će se situacija sa virusom Zapadnog Nila u Srbiji razvijati do kraja sezone. Zdravstvene institucije nastavljaju sa nadzorom i apelom na građane da budu oprezni u cilju sprečavanja novih slučajeva.

Građani se bude na niskim temperaturama, a već popodne suočavaju sa letnjim vrućinama, pokazuju merenja u više gradova.

U Srbiji poslednjih dana traje temperaturni šok u Srbiji, jer građani ujutru izlaze na hladan vazduh sa svega četiri do osam stepeni, dok se tokom dana suočavaju sa pravim letnjim temperaturama koje dostižu i 36 stepeni Celzijusa. Prema saopštenju zvaničnih meteoroloških službi, razlika između jutarnje i najviše dnevne temperature prelazi 30 stepeni u pojedinim krajevima, što dodatno opterećuje organizam stanovništva.

Velike temperaturne razlike u gradovima

U Sjenici su juče ujutru izmerena samo četiri stepena, dok su Leskovac i Požega bili za dva stepena topliji. U Beogradu je jutro počelo sa osam stepeni, dok su slične vrednosti zabeležene i u Subotici, Novom Sadu i Čačku. Međutim, kako su dani odmicali, temperature su rasle do čak 36 stepeni, što je izazvalo temperaturni šok u Srbiji i navelo mnoge građane da tokom dana biraju letnju garderobu.

Prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, narednih dana Srbija će ostati pod uticajem velikih temperaturnih oscilacija. Najniža temperatura ujutru iznosiće oko osam stepeni na jugu zemlje, dok će dnevni maksimumi biti između 31 i 36 stepeni. Očekuje se i mogućnost lokalnih pljuskova na jugozapadu, a tokom noći na severu predviđa se naoblačenje i povremena slaba kiša. Od četvrtka se očekuje promena vremena, sa padom temperature najpre na severu i zapadu, a zatim i u ostalim krajevima. U nedelju će jutro biti svežije, uz dnevne temperature između 24 i 27 stepeni.

Simptomi temperaturnog šoka i upozorenje lekara

Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić navodi da temperaturni šok u Srbiji može prouzrokovati različite simptome kod građana. “Velike temperaturne razlike predstavljaju veliki stres za organizam. Građani mogu osetiti vrtoglavicu, malaksalost, razdražljivost, pa čak i nagli nedostatak vazduha”, ističe dr Šehić. Prema njenim rečima, osobe sa oscilacijama krvnog pritiska posebno su osetljive na ovakve promene.

Pored toga, dr Šehić objašnjava da pri visokim temperaturama krvni sudovi na periferiji kože šire se da bi organizam mogao da se rashladi, što dovodi do pada pritiska. Obrnuto, pri niskim temperaturama pritisak raste, pa ove amplitude tokom dana opterećuju cirkulaciju.

Preporuke tokom promenljivog vremena

Zbog temperaturnog šoka u Srbiji, građanima se savetuje oprez prilikom izbora garderobe i aktivnosti tokom dana, kako bi se lakše prilagodili brzim promenama. Takođe, važno je pratiti zvanična saopštenja meteoroloških i zdravstvenih institucija, jer se vremenske prilike tokom nedelje mogu značajno menjati. Na kraju, izuzetno je važno obratiti pažnju na simptome kao što su vrtoglavica ili slabost, posebno kod osetljivih osoba.