Hormonske promene, dehidracija i stres česti su uzroci vrtoglavice kod žena – evo kada je važno potražiti stručnu pomoć

Vrtoglavica je simptom sa kojim se većina žena susretne bar jednom, ali može ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Ključno je razlikovati prolaznu vrtoglavicu od one koja se ponavlja ili traje duže vreme. Prema rečima dr Punam Krišan, vrtoglavicu ne bi trebalo zanemarivati, naročito ako utiče na svakodnevne aktivnosti ili se javlja iznenada, bez jasnog uzroka. Najčešći uzroci ovog stanja su dehidracija, dugo izlaganje suncu, nizak krvni pritisak ili nizak nivo šećera u krvi. Nekada je u pitanju i vertigo (osećaj okretanja prostorije), problemi sa unutrašnjim uhom, migrene ili anemija. Stres i umor dodatno mogu pogoršati ove tegobe. Prema podacima NHS-a, žene u perimenopauzi češće osećaju vrtoglavicu zbog hormonskih promena.

Hormonske oscilacije naročito utiču na žene: neposredno pre menstruacije, tokom ciklusa, ali i u perimenopauzi, kada dolazi do pada estrogena i drugih hormona, što može poremetiti krvni pritisak i ravnotežu tečnosti u telu. Takve promene često dovode do češće vrtoglavice ili osećaja nestabilnosti. Kombinacija stresa i umora, česta u savremenom životu, dodatno povećava mogućnost pojave ovog problema.

Važno je znati kada je vreme za odlazak kod lekara – ako vrtoglavica traje duže od nekoliko minuta, javlja se više puta dnevno ili ozbiljno remeti vaše dnevne aktivnosti, potrebno je obratiti se izabranom lekaru. Dr Punam Krišan savetuje: “Ako je vrtoglavica uporna, stalno se vraća i ometa vaš svakodnevni život, vreme je za pregled.” Precizno opisivanje simptoma može pomoći lekaru da postavi tačnu dijagnozu.

Većina slučajeva prolazi sama od sebe, ali postoje načini da ublažite stanje: lezite i odmorite dok se simptomi ne smire, izbegavajte nagle pokrete, pijte dovoljno vode, posebno leti ili pri fizičkoj aktivnosti. Izbegavajte kafu, alkohol i cigarete jer mogu pogoršati tegobe, a dovoljno sna i redovne pauze tokom dana su preporučeni. Tokom vrtoglavice ne vozite, ne penjete se na merdevine niti koristite mašine radi sopstvene bezbednosti.

Ako primetite vezu između vrtoglavice i menstrualnog ciklusa ili perimenopauze, razgovarajte sa ginekologom. Redovno proveravajte krvni pritisak i šećer u krvi, a ukoliko se simptomi pojave nakon početka nove terapije, obavezno se konsultujte sa lekarom. Na kraju, iako je vrtoglavica često bezopasna, ne treba je olako shvatati ukoliko se ponavlja ili pogoršava – za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Stručnjaci upozoravaju: svakodnevno žvakanje žvaka može imati negativan uticaj na vilicu i varenje kod žena

Mnoge žene svakodnevno koriste žvake kako bi osvežile dah, smanjile stres ili prikrile neprijatan zadah, ali ova naizgled bezazlena navika može imati svoje neželjene posledice. Stručnjaci naglašavaju da preterana upotreba žvaka preopterećuje mišiće i zglobove vilice. Kod žena koje već pate od problema sa zglobom vilice ili nesvesno škrguću zubima, ova navika može dodatno pogoršati simptome, što može dovesti do bola, napetosti ili otežanog otvaranja usta.

Osim uticaja na vilicu, žvakanje žvaka stvara signal telu da se sprema unos hrane, što navodi želudac da luči kiselinu iako hrane nema. Ovo kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje, nelagodnost ili pojačan apetit. Dugotrajno žvakanje žvaka sa šećerom povećava rizik od karijesa, dok žvake bez šećera često sadrže veštačke zaslađivače koji, ako se često koriste, mogu dovesti do nadutosti ili čak proliva. Iako žvake osvežavaju dah i kratkotrajno smanjuju stres, važno je koristiti ih umereno.

Prema rečima dr Ane Petrović, stomatologa: “Žvaka može biti korisna posle obroka jer podstiče lučenje pljuvačke, ali ne preporučujem više od nekoliko žvaka dnevno”. Ona savetuje svim ženama koje osećaju bol ili nelagodnost u vilici da ograniče ovu naviku. Gastroenterolog dr Ivana Jovanović dodaje: “Stomak reaguje na signale iz usta. Ako često žvaćete bez unosa hrane, može doći do viška želučane kiseline i neprijatnih simptoma.”

Zbog svega navedenog, najbolje je birati žvake bez šećera i koristiti ih povremeno. Redovna oralna higijena i balansirana ishrana ostaju ključni za zdravlje zuba i desni. Ukoliko primetite trajne smetnje kao što su bol u vilici, česta nadutost ili problemi sa varenjem, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Dekompresiona bolest najčešće pogađa muškarce, ali ni žene nisu izuzete – prepoznajte simptome i zaštitite se

Dekompresiona bolest predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje se javlja kod osoba koje su izložene naglim promenama spoljnog pritiska, posebno tokom aktivnosti kao što su ronjenje, ali i kod žena koje rade u industrijama sa specifičnim uslovima ili kao pilotkinje. Iako statistika pokazuje da su muškarci češće pogođeni, žene koje se izlažu ovakvim uslovima takođe su u riziku i važno je da budu upoznate sa simptomima i preventivnim merama.

Uzrok dekompresione bolesti je nagla promena pritiska tokom boravka na velikim dubinama ili u okruženju sa visokim pritiskom, kada se u organizmu rastvaraju inertni gasovi poput azota. Prilikom naglog izrona ili promene pritiska, telo ne može dovoljno brzo da izbaci te gasove, pa azot prelazi u mehuriće u krvi. To može dovesti do bolova u zglobovima, umora, vrtoglavice, a u težim slučajevima i do komplikacija ako mehurići stignu do vitalnih organa. Faktori rizika uključuju dubinu i dužinu boravka pod vodom, temperaturu, fizički napor i brzinu izrona. Kod sportskih ronjenja bolest se javlja kod tri od 10.000 zarona, dok je kod profesionalaca učestalost još veća. Iako žene generalno ređe oboljevaju, i dalje su podložne ovom stanju, naročito ako postoje dodatni rizični faktori.

Simptomi dekompresione bolesti mogu se javiti odmah ili nekoliko sati nakon izlaganja promeni pritiska. Najčešće manifestacije su jak umor, bolovi u mišićima i zglobovima, trnjenje ili utrnulost, svrab ili osip na koži, otežano disanje, zbunjenost ili gubitak pamćenja, pa čak i iskašljavanje penastog ili krvavog sadržaja. „Tegobe se mogu pojaviti odmah ili tokom nekoliko sati nakon izrona“, objašnjava dr Marijana M. Rajić. Ona ističe: „Ako primetite simptome, važno je da odmah potražite medicinsku pomoć.“

Individualni faktori kao što su dehidratacija, gojaznost, postojeće bolesti pluća ili veliki fizički napor posle izrona mogu povećati rizik od ovog stanja. Zato je važno da žene koje planiraju aktivnosti u ekstremnim uslovima budu dobro pripremljene – da unose dovoljno tečnosti, izbegavaju nagle promene pritiska i prate sve preporučene procedure za izron. U slučaju bilo kakvih tegoba, neophodno je odmah se javiti lekaru.

Lečenje dekompresione bolesti zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Primena stoprocentnog kiseonika pomaže telu da brže eliminiše azot, a neophodno je i nadoknaditi izgubljenu tečnost, posebno kod dehidriranih osoba. U određenim slučajevima potrebna je terapija u hiperbaričnoj komori, koja omogućava postepeno vraćanje na normalan pritisak. „Pravovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od trajnih posledica“, ističe dr Rajić. Na kraju, savetuje: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“

Prevencija je najvažnija kada je reč o očuvanju zdravlja, posebno kod žena koje se izlažu promenama spoljnog pritiska. Pratite preporuke stručnjaka, poštujte bezbednosne procedure i ne zanemarujte simptome, kako biste smanjili rizik od ovog ozbiljnog zdravstvenog problema.