Prosečan radnik u Srbiji ostvaruje 29,5 dolara po satu, dok je u EU prosek 83 dolara, a Slovenija beleži najveći rast

Produktivnost rada u EU porasla je za 0,9 odsto u drugom kvartalu 2026. godine po zaposlenom, objavio je Eurostat. Istovremeno, produktivnost po odrađenim satima povećana je za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci potvrđuju da je rast produktivnost rada u EU postao jedan od ključnih pokretača ekonomskog oporavka.

Najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom u EU u drugom kvartalu zabeležila je Slovenija sa 4,5 odsto. Slede je Danska sa 3,6 odsto i Litvanija sa 3,5 odsto. S druge strane, pad produktivnosti rada po zaposlenom registrovan je u Irskoj (-1 odsto), Rumuniji (-0,8 odsto) i Italiji (-0,4 odsto). Ovi pokazatelji ukazuju na razlike u ekonomskim trendovima unutar same Evropske unije.

Produktivnost rada u EU i regionu

Produktivnost rada meri se kao bruto domaći proizvod (BDP) po zaposlenom ili po odrađenom satu rada. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, irski radnici su u prošloj godini imali najveću produktivnost na svetu. Svaki sat rada u Irskoj vrednovan je 164,7 dolara, dok su radnici u Luksemburgu ostvarivali 159,5 dolara po satu. U poređenju sa ovim rezultatima, prosečan radnik u Srbiji stvori 29,5 dolara po satu, što predstavlja 43 odsto proseka EU. Prosečna produktivnost rada u Zapadnoj Evropi iznosi 83 dolara po satu.

Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija beleži niže vrednosti. U Severnoj Makedoniji, za sat rada stvori se 34 dolara, u Bugarskoj 37,2 dolara, u Rumuniji 50,7 dolara, dok je najviša u Hrvatskoj sa 58,7 dolara po satu. Samo Bosna i Hercegovina i Albanija imaju nižu produktivnost od Srbije u regionu. Kao rezultat, jaz u produktivnosti između Srbije i EU ostaje izražen, što ima značajne posledice za konkurentnost domaće privrede.

Uzroci zaostajanja Srbije u produktivnosti

Niža produktivnost rada u Srbiji posledica je više strukturalnih problema. Između ostalog, slabija ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj ograničavaju mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Takođe, postoji neusklađenost znanja i veština zaposlenih sa zahtevima tržišta.

Međunarodni monetarni fond ukazuje na probleme upravljanja i prevelik uticaj države na poslovno okruženje, uz otežan pristup finansiranju. Svetska banka navodi da srpske firme, naročito manje, za isti nivo proizvodnje angažuju više radnika nego kompanije u EU. Uporedo sa tim, rast privrede Srbije sve više zavisi od povećanja produktivnosti, jer su efekti povećanja zaposlenosti i kapitalnih investicija ograničeni.

Konačno, brzina kojom Srbija smanjuje jaz u produktivnosti u odnosu na EU ostaje izazov. Povećanje produktivnosti rada u EU i dalje nameće potrebu za strateškim reformama u domaćoj privredi, kako bi konkurentnost Srbije bila unapređena i održiva na duži rok.

Investicija od 300 milijardi juana jača finansijski sektor i podržava kreditiranje u Kini, najavljena je rekapitalizacija osam institucija

Kineska vlada najavila je ulaganje od 300 milijardi juana, odnosno oko 45 milijardi dolara, u svoje najveće banke i osiguravajuće kompanije. Ova mera ima za cilj da ojača finansijski sektor, obezbedi stabilnost i podrži nastavak kreditiranja, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Detalji investicije i finansijski uticaj

Vlada planira rekapitalizaciju ukupno osam vodećih finansijskih institucija. Među njima su Industrijska i komercijalna banka Kine, Poljoprivredna banka Kine i Narodna osiguravajuća kompanija (Grupa) Kine. Ova rekapitalizacija biće sprovedena putem izdavanja posebnih obveznica, što predstavlja jedan od najvećih paketa podrške finansijskom sektoru u poslednje dve decenije. Kao rezultat, očekuje se unapređenje solventnosti i očuvanje poverenja investitora u sistem.

Kontekst kineskog finansijskog sektora i prethodne mere

Ova investicija dolazi nakon što je od početka 2025. godine kineska vlada već uložila ukupno 500 milijardi juana u finansijske institucije. Takva politika potvrđuje opredeljenost države da održava rast kreditiranja i likvidnost na tržištu. S obzirom na izazove u globalnoj ekonomiji, kineski finansijski sektor se suočava sa potrebom za dodatnom stabilnošću, što dodatno pojačava značaj ove intervencije.

Izjave i procene o uticaju na tržište

Ministarstvo finansija navelo je da je cilj ove rekapitalizacije da „ojača snagu finansijskog sistema i omogući održivo kreditiranje“. Bloomberg ističe da je reč o najobimnijoj rekapitalizaciji u Kini u poslednjih dvadeset godina. Pored toga, ovakve mere mogu doprineti smanjenju rizika od nelikvidnosti i povećanju konkurentnosti kineskih banaka i osiguravača na globalnom tržištu.

Širi značaj i istorijska perspektiva

Ulaganje od 45 milijardi dolara predstavlja značajan korak u nastavku razvoja kineskog finansijskog sistema. S obzirom da je Kina najveća ekonomija u Aziji, stabilnost njenih banaka ima direktan uticaj na regionalna i globalna finansijska kretanja. Prethodne godine zabeležen je rast trgovine i tražnje na kineskom tržištu, što dodatno opravdava ovakve mere podrške. Na taj način, kineske vlasti potvrđuju važnost proaktivnog pristupa u upravljanju ekonomskim izazovima i očuvanju stabilnosti sektora.

Zemljište u privatnim baštama pokazalo najveću biološku aktivnost, sa prosečnom razgradnjom pamuka od 58 odsto

Naučnici iz Švajcarske sproveli su eksperiment kojim su proveravali biološku aktivnost zemljišta koristeći pamučne gaće kao indikator. U ovom testu, koji je uključivao oko 1.000 volontera širom zemlje, zakopano je više od 2.000 pari donjeg veša i 12.000 kesica čaja. Rezultati su pokazali da je, nakon dva meseca, zemljište u privatnim baštama razgradilo u proseku 58 odsto pamuka, dok je u travnjacima razgradnja iznosila oko 40 odsto.

Eksperiment sa pamučnim gaćama kao naučnim instrumentom omogućio je poljoprivrednicima i vlasnicima zemljišta da dobiju vizuelni pokazatelj biološke aktivnosti. Pamučne gaće, napravljene od celuloze, služe kao hrana za bakterije, gljivice i crve. Što je zajednica mikroorganizama u zemljištu aktivnija, pamuk će se brže razgraditi.

Prirodni indikator biološke aktivnosti zemljišta

Ova metoda, koju su naučnici nazvali „Indeks donjeg veša“, omogućava jednostavno poređenje stanja zemljišta na različitim lokacijama. Takođe, bašte su pokazale najvišu stopu razgradnje, dok su monokulturni travnjaci imali najnižu biološku aktivnost. S druge strane, eksperiment je potvrdio da način korišćenja zemljišta direktno utiče na njegov kvalitet i plodnost.

Za poljoprivredu je značajno da je „živa zemlja“ osnova za proizvodnju hrane. Površinski sloj zemljišta učestvuje u proizvodnji 95 odsto hrane na svetu i sadrži oko 59 odsto globalnog biodiverziteta. Osim toga, zemljište je, posle okeana, drugi najveći rezervoar ugljenika na planeti. Zbog toga je praćenje biološke aktivnosti važan deo održivog upravljanja resursima.

Ograničenja i implikacije rezultata testa sa gaćama

Međutim, naučnici upozoravaju da prisustvo rupa na pamučnim gaćama ne znači nužno optimalno zdravlje zemljišta. U privatnim baštama, gde su zabeležene najviše razgradnje, pronađene su i visoke koncentracije azota, kalijuma i fosfora. U nekim slučajevima količina fosfora prelazila je preporučene vrednosti, što može biti posledica preterane upotrebe đubriva. Prevelika koncentracija hranljivih materija negativno utiče na vodotokove i biodiverzitet.

Zato test sa gaćama ne može zameniti laboratorijsku analizu, ali predstavlja jednostavan i vizuelno jasan način za procenu aktivnosti života u zemljištu. Poljoprivrednici mogu izvući zaključke o tome koliko je njihova zemlja „živa“, ali konačnu ocenu i dalje treba prepustiti detaljnim hemijskim analizama.

Na kraju, ovaj eksperiment demonstrira kako inovativan, pristupačan pristup može doprineti boljem razumevanju procesa u zemljištu i osnažiti poljoprivrednike da odgovorno upravljaju resursima.