Najskuplji stan na Starom gradu prodat za 2,6 miliona evra, dok Beograd i Vojvodina prednjače po ukupnoj vrednosti tržišnog prometa

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila 4,2 milijarde evra. To predstavlja rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najskuplji kvadrat prodat na tržištu nekretnina iznosio je 12.000 evra i nalazi se u beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji stan prodat je za 2,6 miliona evra, takođe na Starom gradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra. Najskuplje garažno mesto dostiglo je cenu od 77.000 evra, takođe na Starom gradu. Prosečna cena stanova u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kuća bila 39.334 evra.

Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu dostigao je 61.343, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište stanova zabeležilo je rast ukupne vrednosti od 11,4 odsto, dok je broj ugovora u tom segmentu smanjen za 1,9 odsto.

Promene po segmentima tržišta nekretnina

Pored stambenih nekretnina, tržišna vrednost poslovnih prostora porasla je 30 odsto, uz rast broja ugovora od 6,4 odsto. Tržište garažnih prostora beleži rast vrednosti od 16,8 odsto i rast broja ugovora od 9,6 odsto. U segmentu građevinskog zemljišta zabeleženo je povećanje broja ugovora za 14,9 odsto i rasta vrednosti za 3,2 odsto.

Kod kuća je zabeležen rast vrednosti od 7,5 odsto uz smanjenje broja ugovora od 2,2 odsto. Tržište poljoprivrednog zemljišta imalo je smanjenje broja ugovora od 14,1 odsto, ali je ukupna vrednost prometa porasla za 18,8 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nekretnina investiran je u stanove, sa 2,5 milijardi evra i udelom od 61 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Dominacija Beograda i značaj Vojvodine na tržištu

Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, za poslovne prostore 212,9 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra. Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto. U oblasti garažnih prostora ima 68 odsto, dok u poslovnim prostorima učestvuje sa 51 odsto ukupne vrednosti. Građevinsko zemljište u Beogradu čini 50 odsto vrednosti tog segmenta.

Region Vojvodine prednjači po vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto). Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto ugovora o prometu nepokretnosti, što je porast od jednog procentnog poena u odnosu na prethodnu godinu.

Ovakva kretanja potvrđuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja sa rastom, uz specifične promene u pojedinim segmentima i regionalne razlike. Podaci Republičkog geodetskog zavoda ukazuju da su investicije u stanove i dalje najznačajnije, dok Beograd i Vojvodina ostaju ključni centri prometa nekretnina.

Festival u Minhenu očekuje 6,5 miliona gostiju, prosečna cena piva veća za 2,38 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Oktoberfest u Minhenu suočava se sa novim talasom rasta cena zbog uporne inflacije. Na ovogodišnjem izdanju festivala, prosečna cena piva dostiže rekordnih 15,90 evra po litru. Organizatori očekuju oko 6,5 miliona posetilaca, a cene piva na Oktoberfestu najviše su do sada, što odražava širi trend poskupljenja u Nemačkoj.

Cene piva i bezalkoholnih pića na Oktoberfestu

Prema podacima gradske uprave Minhena, litar piva na festivalu ove godine košta između 14,80 i 15,90 evra. To predstavlja prosečno povećanje od 2,38 odsto u poređenju sa 2025. godinom. Prošle godine, cena po litru iznosila je između 14,50 i 15,80 evra. Najskuplje pivo se i dalje prodaje u šatoru Münchner Stubn, gde se cena približava granici od 16 evra. Jeftinija varijanta dostupna je u Museumszeltu, gde litar košta 14,80 evra. Ljubitelji pšeničnog piva u Kufflerovom vinskom šatoru platiće čak 18,40 evra za litar. S druge strane, gradske vlasti navode da vlasnici šatora samostalno određuju cene, dok gradske kontrole proveravaju njihovu opravdanost. U ostalim ugostiteljskim objektima širom grada, litar piva trenutno se kreće od 7,70 do 13,40 evra. Osim toga, bezalkoholna pića beleže još veće poskupljenje. Voda iz česme košta 11,13 evra po litru, a spezi (mešavina kole i limunade) 12,84 evra. Klasična limunada sada iznosi 12,35 evra po litru.

Organizacione promene i ekonomski značaj festivala

Organizatori Oktoberfesta ove godine uvode tehnička poboljšanja za suzbijanje crnog tržišta rezervacija stolova, uz unapređeni onlajn portal. Bezbednosne mere su pojačane primenom veštačke inteligencije na glavnim ulazima, što omogućava brže i preciznije kontrole posetilaca. Takođe, šatori na festivalu od ove godine moraju koristiti 100 odsto obnovljivu električnu energiju, a lanci snabdevanja hranom skraćeni su na regionalni nivo. Kao rezultat, očekuje se efikasnije poslovanje i manji ekološki otisak. Istovremeno, proširuju se staze i kulturni sadržaji, posebno na Oide Wiesn delu sajmišta.

Prihodi i uticaj inflacije na Oktoberfest

Prema zvaničnim podacima, Oktoberfest godišnje donosi gradu Minhenu oko 1,57 milijardi evra prihoda. Najveći deo, oko 937 miliona evra, dolazi izvan sajmišta, kroz troškove posetilaca na gradske obilazake, smeštaj i prevoz. Tokom samih 16 dana festivala, ostvaruje se oko 634 miliona evra prihoda iz prodaje hrane, vožnji u luna-parku, suvenira i piva. Prošle godine, festival je zbog privremenog zatvaranja dela sajmišta i bezbednosnih razloga zabeležio pad prihoda. Ove godine se očekuje povratak na uobičajene nivoe, sa brojem posetilaca između 6 i 7 miliona. Apsolutni rekord ostvaren je 2023. godine, kada je Oktoberfest posetilo 7,2 miliona ljudi. Rast cena piva na Oktoberfestu poslednjih godina rezultat je viših troškova energije, sirovina i radne snage. Organizatori i gradske vlasti ističu da cene prate opšti rast troškova u sektoru ugostiteljstva i logistike.

Trgovački lanac zabeležio rast EBITDA od 57,3 odsto, osnovni kapital smanjen na 14,22 miliona evra usled restrukturiranja

Merkator, najveći slovenački maloprodajni lanac u vlasništvu Fortenova grupe, ostvario je neto dobit od 12,8 miliona evra u prethodnoj finansijskoj godini. To je prvi pozitivan rezultat kompanije od 2011. godine, što predstavlja važan preokret nakon niza gubitaka. Prihodi od prodaje iznosili su 1,17 milijardi evra, što je pad od 11,3 odsto ili gotovo 150 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je kompanija.

Rast EBITDA i restrukturiranje osnovnog kapitala

Ključni pokazatelj operativnog poslovanja, EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije), porastao je za 57,3 odsto i dostigao 75,2 miliona evra. Kao rezultat zatvaranja prodavnica, uključujući tehničke i mešovite, prihod je smanjen, a broj zaposlenih smanjen je za 1.000, na ukupno 6.276 radnika krajem 2025. godine. Osnovni kapital Merkatora u istom periodu desetkovan je sa 224 miliona evra krajem 2024. na 15,9 miliona evra krajem prošle godine, a dodatno je smanjen ove godine na 14,22 miliona evra. Smanjenje kapitala posledica je pokrića prenetih gubitaka, povlačenja sopstvenih akcija i izdvajanja nekretnina u novoosnovana društva FNG Property SI i FNG Hospitality SI, čiji je vlasnik Fortenova grupa.

Prodaja podružnica i optimizacija poslovanja

Tokom godine, Merkator je prodao dve značajne podružnice. Proizvođač preliva za deserte, Mercator-Emba, prodat je austrijskoj grupi Agrana, dok je kompanija M-Energija, vlasnik 21 benzinske stanice, prodata kompaniji Sunqar Resources iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pored toga, veleprodajni segment, koji je u prethodnoj godini doneo oko 130 miliona evra prihoda (28 odsto manje nego ranije), izdvojen je u novo društvo Mercator Cash & Carry, koje takođe pripada Fortenova grupi. Tim potezom osnovni kapital Merkatora smanjen je za dodatnih 1,67 miliona evra. Kao rezultat ovih promjena, na novu kompaniju prenete su obaveze prema dobavljačima u iznosu od 4,16 miliona evra i 234 zaposlena iz veleprodaje. Neto finansijski dug Merkatora na kraju prošle godine iznosio je 143 miliona evra, što je više od polovine manje nego godinu dana ranije.

Prodaja nekretnina i izlazak sa srpskog tržišta

U ovoj godini, FNG Property SI započeo je prodaju imovine, uključujući poslovnu zgradu u Ljubljani koja je u martu prodata za 13,5 miliona evra. Paralelno sa tim, ponuđeno je još 50 nekretnina ukupne vrednosti oko 36 miliona evra; većina su bivše prodavnice. Kupci su pozvani da do avgusta dostave neobavezujuće ponude, nakon čega sledi faza obavezujućih ponuda. Značajna promena dogodila se i na srpskom tržištu. Nova kompanija Alta retail, u vlasništvu Davora Macure, kupila je Idea markete i još četiri firme iz srpskog dela Fortenova grupe za 40 miliona evra. Ovim je Merkator, zajedno sa Roda i Idea brendovima, izašao sa srpskog tržišta, što je deo šire strategije optimizacije portfolija Fortenova grupe.

Implikacije za sektor maloprodaje i zaposlenost

S obzirom na restrukturiranje i prodaju imovine, broj zaposlenih u Merkatoru smanjen je za 13,7 odsto, odnosno za 1.000 lica u 2025. godini. Pre zatvaranja tehničkih prodavnica, M Tehnika je zapošljavala 439 radnika. Ove promene odražavaju potrebu za prilagođavanjem tržišnim okolnostima i racionalizacijom poslovanja u maloprodajnom sektoru. Prema objavljenim rezultatima, neto dobit od 12,8 miliona evra i rast EBITDA predstavljaju značajan signal oporavka za Merkator posle više od decenije. S obzirom na aktuelne promene u vlasničkoj i portfolio strukturi, kompanija sada ima priliku da se fokusira isključivo na maloprodaju i stabilizaciju osnovnih finansijskih pokazatelja.