Festival u Minhenu očekuje 6,5 miliona gostiju, prosečna cena piva veća za 2,38 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Oktoberfest u Minhenu suočava se sa novim talasom rasta cena zbog uporne inflacije. Na ovogodišnjem izdanju festivala, prosečna cena piva dostiže rekordnih 15,90 evra po litru. Organizatori očekuju oko 6,5 miliona posetilaca, a cene piva na Oktoberfestu najviše su do sada, što odražava širi trend poskupljenja u Nemačkoj.

Cene piva i bezalkoholnih pića na Oktoberfestu

Prema podacima gradske uprave Minhena, litar piva na festivalu ove godine košta između 14,80 i 15,90 evra. To predstavlja prosečno povećanje od 2,38 odsto u poređenju sa 2025. godinom. Prošle godine, cena po litru iznosila je između 14,50 i 15,80 evra. Najskuplje pivo se i dalje prodaje u šatoru Münchner Stubn, gde se cena približava granici od 16 evra. Jeftinija varijanta dostupna je u Museumszeltu, gde litar košta 14,80 evra. Ljubitelji pšeničnog piva u Kufflerovom vinskom šatoru platiće čak 18,40 evra za litar. S druge strane, gradske vlasti navode da vlasnici šatora samostalno određuju cene, dok gradske kontrole proveravaju njihovu opravdanost. U ostalim ugostiteljskim objektima širom grada, litar piva trenutno se kreće od 7,70 do 13,40 evra. Osim toga, bezalkoholna pića beleže još veće poskupljenje. Voda iz česme košta 11,13 evra po litru, a spezi (mešavina kole i limunade) 12,84 evra. Klasična limunada sada iznosi 12,35 evra po litru.

Organizacione promene i ekonomski značaj festivala

Organizatori Oktoberfesta ove godine uvode tehnička poboljšanja za suzbijanje crnog tržišta rezervacija stolova, uz unapređeni onlajn portal. Bezbednosne mere su pojačane primenom veštačke inteligencije na glavnim ulazima, što omogućava brže i preciznije kontrole posetilaca. Takođe, šatori na festivalu od ove godine moraju koristiti 100 odsto obnovljivu električnu energiju, a lanci snabdevanja hranom skraćeni su na regionalni nivo. Kao rezultat, očekuje se efikasnije poslovanje i manji ekološki otisak. Istovremeno, proširuju se staze i kulturni sadržaji, posebno na Oide Wiesn delu sajmišta.

Prihodi i uticaj inflacije na Oktoberfest

Prema zvaničnim podacima, Oktoberfest godišnje donosi gradu Minhenu oko 1,57 milijardi evra prihoda. Najveći deo, oko 937 miliona evra, dolazi izvan sajmišta, kroz troškove posetilaca na gradske obilazake, smeštaj i prevoz. Tokom samih 16 dana festivala, ostvaruje se oko 634 miliona evra prihoda iz prodaje hrane, vožnji u luna-parku, suvenira i piva. Prošle godine, festival je zbog privremenog zatvaranja dela sajmišta i bezbednosnih razloga zabeležio pad prihoda. Ove godine se očekuje povratak na uobičajene nivoe, sa brojem posetilaca između 6 i 7 miliona. Apsolutni rekord ostvaren je 2023. godine, kada je Oktoberfest posetilo 7,2 miliona ljudi. Rast cena piva na Oktoberfestu poslednjih godina rezultat je viših troškova energije, sirovina i radne snage. Organizatori i gradske vlasti ističu da cene prate opšti rast troškova u sektoru ugostiteljstva i logistike.

Trgovački lanac zabeležio rast EBITDA od 57,3 odsto, osnovni kapital smanjen na 14,22 miliona evra usled restrukturiranja

Merkator, najveći slovenački maloprodajni lanac u vlasništvu Fortenova grupe, ostvario je neto dobit od 12,8 miliona evra u prethodnoj finansijskoj godini. To je prvi pozitivan rezultat kompanije od 2011. godine, što predstavlja važan preokret nakon niza gubitaka. Prihodi od prodaje iznosili su 1,17 milijardi evra, što je pad od 11,3 odsto ili gotovo 150 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je kompanija.

Rast EBITDA i restrukturiranje osnovnog kapitala

Ključni pokazatelj operativnog poslovanja, EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije), porastao je za 57,3 odsto i dostigao 75,2 miliona evra. Kao rezultat zatvaranja prodavnica, uključujući tehničke i mešovite, prihod je smanjen, a broj zaposlenih smanjen je za 1.000, na ukupno 6.276 radnika krajem 2025. godine. Osnovni kapital Merkatora u istom periodu desetkovan je sa 224 miliona evra krajem 2024. na 15,9 miliona evra krajem prošle godine, a dodatno je smanjen ove godine na 14,22 miliona evra. Smanjenje kapitala posledica je pokrića prenetih gubitaka, povlačenja sopstvenih akcija i izdvajanja nekretnina u novoosnovana društva FNG Property SI i FNG Hospitality SI, čiji je vlasnik Fortenova grupa.

Prodaja podružnica i optimizacija poslovanja

Tokom godine, Merkator je prodao dve značajne podružnice. Proizvođač preliva za deserte, Mercator-Emba, prodat je austrijskoj grupi Agrana, dok je kompanija M-Energija, vlasnik 21 benzinske stanice, prodata kompaniji Sunqar Resources iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pored toga, veleprodajni segment, koji je u prethodnoj godini doneo oko 130 miliona evra prihoda (28 odsto manje nego ranije), izdvojen je u novo društvo Mercator Cash & Carry, koje takođe pripada Fortenova grupi. Tim potezom osnovni kapital Merkatora smanjen je za dodatnih 1,67 miliona evra. Kao rezultat ovih promjena, na novu kompaniju prenete su obaveze prema dobavljačima u iznosu od 4,16 miliona evra i 234 zaposlena iz veleprodaje. Neto finansijski dug Merkatora na kraju prošle godine iznosio je 143 miliona evra, što je više od polovine manje nego godinu dana ranije.

Prodaja nekretnina i izlazak sa srpskog tržišta

U ovoj godini, FNG Property SI započeo je prodaju imovine, uključujući poslovnu zgradu u Ljubljani koja je u martu prodata za 13,5 miliona evra. Paralelno sa tim, ponuđeno je još 50 nekretnina ukupne vrednosti oko 36 miliona evra; većina su bivše prodavnice. Kupci su pozvani da do avgusta dostave neobavezujuće ponude, nakon čega sledi faza obavezujućih ponuda. Značajna promena dogodila se i na srpskom tržištu. Nova kompanija Alta retail, u vlasništvu Davora Macure, kupila je Idea markete i još četiri firme iz srpskog dela Fortenova grupe za 40 miliona evra. Ovim je Merkator, zajedno sa Roda i Idea brendovima, izašao sa srpskog tržišta, što je deo šire strategije optimizacije portfolija Fortenova grupe.

Implikacije za sektor maloprodaje i zaposlenost

S obzirom na restrukturiranje i prodaju imovine, broj zaposlenih u Merkatoru smanjen je za 13,7 odsto, odnosno za 1.000 lica u 2025. godini. Pre zatvaranja tehničkih prodavnica, M Tehnika je zapošljavala 439 radnika. Ove promene odražavaju potrebu za prilagođavanjem tržišnim okolnostima i racionalizacijom poslovanja u maloprodajnom sektoru. Prema objavljenim rezultatima, neto dobit od 12,8 miliona evra i rast EBITDA predstavljaju značajan signal oporavka za Merkator posle više od decenije. S obzirom na aktuelne promene u vlasničkoj i portfolio strukturi, kompanija sada ima priliku da se fokusira isključivo na maloprodaju i stabilizaciju osnovnih finansijskih pokazatelja.

Investitori zahtevaju više prinose zbog inflatornih pritisaka i fiskalne nestabilnosti, prinos na američke 30-godišnje obveznice oko 5,2 odsto

Prinosi na obveznice rastu na svetskom tržištu jer investitori zahtevaju veću premiju za rizik u uslovima povišene inflacije i rastućih fiskalnih deficita država. Ključni razlog za rast prinosa je zabrinutost zbog politike zaduživanja, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde je ukupni javni dug premašio 40 biliona dolara. Investitori, suočeni sa promenom monetarne politike i kraj ere niskih kamatnih stopa, traže veće prinose pri kupovini državnog duga.

Kada inflacija preti da obezvredi uloženi novac ili država beleži visoke deficite, investitori zahtevaju višu kamatnu stopu. U SAD prinos na 30-godišnje državne obveznice iznosi oko 5,2 odsto, dok su u jednom trenutku dostigle i 5,3 odsto. To su najviši nivoi od 2007. godine. U Japanu su 30-godišnje obveznice iznad 4 odsto, što nije zabeleženo više decenija. S druge strane, u Evropi se beleže slični trendovi zbog rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka.

Prinosi na obveznice i monetarna politika

Rast prinosa na obveznice uslovljen je i promenama monetarne i fiskalne politike širom sveta. Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta, “tržište obveznica je jedina preostala ekonomska alatka koja može da disciplinuje državnu izvršnu vlast kada vodi lošu monetarnu i fiskalnu politiku, i to prostim mehanizmom – povećanjem cene zaduživanja”. On navodi da je vreme niskih i negativnih kamatnih stopa prošlo i da sada svi troškovi zaduživanja dolaze na naplatu, posebno zbog nekontrolisanog zaduživanja tokom pandemije.

Profesor Đukić smatra da trenutna situacija predstavlja ozbiljno upozorenje vlastima, ali ne očekuje masovne potrese niti dedolarizaciju u kratkom roku. On ističe da su dugačka predviđanja nezahvalna zbog mogućih geopolitičkih promena koje mogu naglo uticati na finansijska tržišta, poput eventualnih sukoba na Bliskom istoku i promena cena nafte. Rešenje krize, prema njegovim rečima, može se nazreti posle međuizbora u novembru u SAD.

Deficit, tehnološki sektor i globalni trendovi

Glavni broker kompanije “Momentum sekjuritis” Nenad Gujaničić ističe da SAD beleže budžetski deficit od oko šest odsto poslednjih godina, a kamatne stope su na najvišem nivou od finansijske krize. On objašnjava da su tehnološke kompanije u velikoj meri potrošile svoj novac, pa se veliki deo finansiranja, naročito u oblasti veštačke inteligencije, obavlja kroz novo zaduživanje i prodaju korporativnih obveznica.

Kineske tehnološke firme su, prema njegovim rečima, postigle zapažen uspeh sa znatno manje uloženih sredstava u odnosu na američke konkurente. To je dodatno povećalo nervozu među investitorima, koji sada očekuju da i države ponude više prinose kako bi privukle kapital. Kao rezultat, investitori preusmeravaju sredstva iz državnih obveznica u tehnološke sektore sa većim prinosima, dok su obveznice dugo važile za sigurnu investiciju sa stabilnim, ali manjim prinosima.

S obzirom na rast inflacije, budžetske deficite i rastuće dugove, vlade širom sveta sada moraju da nude više kamate ako žele da privuku investitore. To je situacija koja utiče i na kompanijsko zaduživanje, jer se rast kamata preliva i na korporativna tržišta. Globalno tržište funkcioniše kao povezan sistem, pa promene u jednom regionu mogu brzo izazvati reakcije u drugom. Očekuje se da će dalji tok biti određen i političkim događajima, kao što su izbori u SAD.