Connect with us

Lepa&Zdrava

Telefon vam troši vreme, a da toga niste svesni: 5 navika koje treba promeniti

Objavljeno pre

1 hour

,

Close-up of a hand holding a smartphone displaying apps on the screen against a textured background. Andrey Matveev

Probudite se i prvo što uradite jeste da pogledate telefon. Tokom doručka proveravate poruke, u prevozu skrolujete društvene mreže, a uveče legnete u krevet i kažete sebi da ćete pogledati „samo još jedan“ video.

I onda shvatite da je prošlo pola sata.

Pametni telefoni su nam olakšali svakodnevni život, ali su istovremeno postali jedan od najvećih kradljivaca vremena. Problem je u tome što najčešće ne primećujemo koliko često posežemo za ekranom. Ne provodimo nužno sate u jednom komadu – već gubimo nekoliko minuta ovde, pet minuta tamo, pa još deset minuta kasnije.

Na kraju dana, brojke mogu da budu iznenađujuće.

Dobra vest je da nije potrebno potpuno izbaciti telefon iz života. Dovoljno je promeniti nekoliko navika.

1. Telefon vam je prva stvar koju pogledate ujutru

Ako čim otvorite oči uzmete telefon, vaš dan praktično počinje tuđim sadržajem.

Umesto da ustanete, razbudite se i sami odredite kako želite da počne jutro, odmah ulazite u poruke, vesti, društvene mreže i obaveštenja.

Probajte jednostavno pravilo – prvih 20 do 30 minuta nakon buđenja bez društvenih mreža.

Ne morate čak ni da isključite telefon. Dovoljno je da ga ne uzimate automatski.

Ta mala promena može da napravi veliku razliku u načinu na koji započinjete dan.

2. Otvarate telefon čim vam postane dosadno

Čekate autobus? Telefon.

Čekate da voda provri? Telefon.

Sedite u čekaonici? Telefon.

Dosadno vam je pet minuta? Ponovo telefon.

Upravo ovo može biti jedna od najčešćih navika koje ne primećujemo.

Svaki trenutak dosade pretvara se u novu priliku za skrolovanje. Vremenom nam postaje teško da jednostavno sedimo i ne radimo ništa.

Sledeći put kada posegnete za telefonom iz čiste dosade, sačekajte nekoliko minuta. Pogledajte oko sebe, prošetajte ili jednostavno pustite misli da lutaju.

Ne mora svaki slobodan trenutak biti ispunjen sadržajem.

3. Proveravate obaveštenja čim stignu

Jedna poruka. Jedan lajk. Jedan mejl. Jedno obaveštenje.

Svako od njih može da prekine ono što trenutno radite.

Ako tokom rada ili učenja stalno proveravate telefon, koncentracija se neprekidno prekida. Čak i kada odgovorite na poruku za samo nekoliko sekundi, potrebno je ponovo vratiti pažnju na ono što ste radili.

Zato razmislite koja su vam obaveštenja zaista neophodna.

Sve ostalo možete isključiti ili ostaviti za određene periode dana.

Ne mora telefon da odlučuje kada ćete vi obratiti pažnju.

4. „Samo pet minuta“ na društvenim mrežama

Ovo je verovatno jedna od najopasnijih rečenica.

„Samo da pogledam šta ima novo.“

Otvorite aplikaciju, pogledate jedan video, zatim drugi, pa treći. Algoritam vam nudi novi sadržaj, a vi nastavljate da skrolujete.

Problem nije samo u vremenu koje ste proveli na telefonu. Problem je i u tome što često niste ni planirali da budete tamo.

Jedan jednostavan trik može da pomogne – odredite unapred kada ćete koristiti društvene mreže.

Na primer, umesto da ih proveravate desetak puta tokom dana, odvojite dva ili tri perioda za to.

Kada imate jasnu granicu, mnogo je lakše primetiti koliko vremena zaista trošite.

5. Telefon ide sa vama i u krevet

Večernje skrolovanje često počinje bezazleno.

Legnete, pogledate nekoliko poruka, zatim otvorite društvene mreže, pročitate nekoliko vesti i pogledate još jedan video.

Odjednom je ponoć.

Još veći problem je što telefon tada postaje poslednja stvar koju vidite pre spavanja i prva koju vidite kada se probudite.

Pokušajte da telefon ostavite dalje od kreveta. Ako ga koristite kao alarm, stavite ga na sto nekoliko metara od sebe.

Na taj način nećete moći automatski da ga uzmete čim otvorite oči.

Ne morate da bacite telefon

Cilj nije da se vratimo u vreme kada nismo imali pametne telefone.

Telefon je koristan, praktičan i za mnoge ljude neophodan. Problem nastaje kada korišćenje postane automatsko i kada više ne biramo kada ćemo ga uzeti – već to radimo bez razmišljanja.

Zato sledeći put kada otključate ekran, zastanite na trenutak i zapitajte se:

„Zašto sam sada uzeo telefon?“

Ako nemate konkretan odgovor, možda vam telefon zapravo nije bio potreban.

A tih nekoliko minuta koje biste inače potrošili na besciljno skrolovanje možete iskoristiti za razgovor, šetnju, knjigu, muziku ili jednostavno – malo mira.

Ponekad najveća ušteda vremena ne dolazi iz bolje organizacije dana, već iz toga da prestanemo da ga nesvesno poklanjamo ekranu.

Povezano
Pročitaj još

Zdravlje

Vitamin C i cink mogu olakšati i skratiti prehladu kod žena

Stručnjaci ističu važnost pravovremenog unosa vitamina C i cinka tokom jesenje sezone virusa

Objavljeno pre

19 minutes

,

September 7, 2026

Objavio:

Vitamin C i cink mogu olakšati i skratiti prehladu kod žena

Stručnjaci ističu važnost pravovremenog unosa vitamina C i cinka tokom jesenje sezone virusa

Mnoge žene u Srbiji svake jeseni primećuju prve simptome prehlade kod sebe ili u porodici. Prehlada (virusna infekcija disajnih puteva) pogađa najviše decu, starije i zaposlene žene. Zato je važno znati kako vitamin C i cink mogu uticati na tok bolesti i olakšati svakodnevicu. Studije pokazuju da vitamin C i cink ne mogu u potpunosti sprečiti prehladu, ali mogu olakšati simptome i skratiti trajanje bolesti. Pre svega, redovno uzimanje vitamina C može smanjiti trajanje prehlade za oko jedan dan. To je naročito važno za žene koje balansiraju posao i brigu o porodici, ali i za decu koja češće oboljevaju tokom hladnijih meseci.

Kako vitamin C i cink utiču na prehladu kod žena

Međutim, efekat vitamina C najviše se primećuje kod osoba izloženih hladnoći ili fizičkom naporu, poput sportistkinja i žena koje rade na otvorenom. Osim toga, cink je ključan u prvim danima bolesti. Kada se cink unese u organizam u roku od 24 sata od pojave simptoma, trajanje prehlade može biti kraće za još jedan do dva dana. Ipak, važno je započeti suplementaciju odmah, jer kasnije nema isti efekat.

Zapravo, kod dece i starijih osoba redovan unos vitamina C i cinka može biti još važniji, jer su oni osetljiviji na deficit ovih nutrijenata. Pored toga, žene koje često brinu o zdravlju porodice postavljaju pitanja o bezbednim dozama. Stručnjaci preporučuju: „Za odrasle žene preporučena dnevna doza cinka tokom prehlade je 50 do 100 mg, a kod dece znatno niža. Veće doze ne ubrzavaju oporavak i mogu izazvati nuspojave. Uvek se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom pre početka suplementacije“, naglašava dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine.

Praktični saveti za žene i majke tokom sezone virusa

Osim vitamina C i cinka, san i odmor su važni za oporavak. Ljudi koji spavaju manje od sedam sati češće obolevaju. Zbog toga, preporučuje se raniji odlazak na spavanje i topla odeća tokom hladnih večeri. Za decu koja odbijaju tablete, postoje kapi ili žvakaće tablete sa vitaminom C i cinkom.

Štaviše, najbolji efekat postiže se ako žene vitamin C i cink uzimaju preventivno, pre pojave simptoma. Međutim, prirodni izvori vitamina često su najefikasniji. Paprika, limun, kivi i kiseli kupus odlični su za jačanje imuniteta. Na kraju, važno je naglasiti da je prehlada najčešće bezopasna i prolazna. Ipak, ako temperatura traje duže od tri dana ili se simptomi pogoršaju, odmah se obratite lekaru.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pranje ruku nakon škole i igre ostaje najjednostavnija i najefikasnija prevencija protiv širenja virusa. Na taj način, žene mogu zaštititi sebe i svoju porodicu tokom jesenjih meseci.

Pročitaj još

Zdravlje

Zdravlje creva u detinjstvu povezano sa kasnijim rizikom od bolesti

Navike iz ranih godina mogu dugoročno uticati na zdravlje žena i njihovu decu

Objavljeno pre

24 minutes

,

September 7, 2026

Objavio:

Zdravlje creva u detinjstvu povezano sa kasnijim rizikom od bolesti

Navike iz ranih godina mogu dugoročno uticati na zdravlje žena i njihovu decu

Zdravlje creva u detinjstvu ima ključan uticaj na celokupno zdravlje kasnije u životu. Ova tema je posebno važna za žene koje brinu o ishrani svoje dece, ali i o sopstvenom zdravlju. Pre svega, deca su osetljiva na ishranu, pa navike koje se formiraju u ranom uzrastu mogu značajno uticati na pojavu bolesti u odraslom dobu.

Kako navike u ishrani oblikuju zdravlje creva u detinjstvu

Poznata ruska biohemičarka Marva Vagaršakovna Oganjan, koja ima preko 45 godina iskustva, objašnjava da uzroci mnogih savremenih bolesti često potiču iz detinjstva. Ona tvrdi: „Prevencija mora početi što ranije, jer navike iz mladosti određuju naše zdravlje kasnije.“ Prema njenim rečima, deca koja često konzumiraju industrijski prerađenu hranu bogatu aditivima mogu razviti probleme sa crevima i nagomilavanje toksina. Takođe, takva ishrana povećava rizik od pojave alergija, dijabetesa (bolest u kojoj telo ne koristi šećer pravilno), pa čak i pojedinih oblika raka. Osim toga, Oganjanova posebno upozorava na posledice koje loša ishrana ostavlja na žensko zdravlje. Na primer, kod žena se kasnije mogu javiti bolesti poput hipertenzije (povišenog pritiska) ili raka dojke, a mnoge od njih imaju koren u detinjstvu.

Praktične preporuke za žene i majke

Oganjanova primećuje da su deca sa narušenim zdravljem creva sklonija čestim infekcijama, ali i ozbiljnijim bolestima kasnije. „Ako ste kao dete često imali upale pluća, veća je verovatnoća da ćete kasnije razviti teža oboljenja“, navodi Oganjanova. Međutim, ona ističe i pozitivne primere. Na primer, u Švajcarskoj deca u školama i vrtićima jedu voće, sveže povrće i biljne čajeve sa medom. Kao rezultat, takva praksa smanjuje rizik od bolesti i pomaže fizičkom i mentalnom razvoju mališana.

Kako žene mogu uticati na zdravlje creva svoje dece

Da bi se unapredilo zdravlje creva u detinjstvu, Oganjanova savetuje da se iz dečje ishrane izbace brašno, testenine i slatkiši. Umesto toga, preporučuje više svežeg voća i povrća u svakodnevnoj ishrani. Takođe, preporučuje unošenje lekovitog bilja, meda i limunovog soka, jer oni mogu pomoći u uklanjanju toksina iz organizma. Povremeni post ili kratkotrajno gladovanje, uz nadzor lekara, može dodatno poboljšati zdravlje creva. Međutim, svaka promena ishrane zahteva pažljiv nadzor stručnjaka. Oganjanova ističe: „Za istinsko zdravlje, neophodna je i lična i društvena svest o ishrani dece.“ Zbog toga, žene koje vode računa o pravilnoj ishrani u porodici mogu značajno doprineti prevenciji ozbiljnih bolesti kod svoje dece, ali i kod sebe. Na kraju, važno je napomenuti da je za tačnu dijagnozu i savet uvek potrebno obratiti se lekaru.

Pročitaj još

Lepa&Zdrava

Zašto vreme posle tridesete počinje da leti? Godine prolaze, a mnogi imaju isti osećaj

Objavljeno pre

31 minutes

,

September 7, 2026

Objavio:

A joyful moment of a couple laughing and sharing a dessert, highlighting togetherness and love.

Kada smo bili deca, leto je izgledalo kao da traje čitavu večnost.

Danas nekoliko meseci prođe gotovo neprimetno.

Početak godine dođe, a pre nego što shvatimo šta se dogodilo, već planiramo sledeću.

Zašto imamo utisak da vreme sve brže prolazi kako starimo?

Dani postaju slični

Jedan od razloga može biti rutina.

Kada su dani puni novih iskustava, mozak pamti veliki broj detalja. Kada se svakodnevica ponavlja, dani počinju da liče jedan na drugi.

Posao, kuća, obaveze, spavanje.

I tako iz dana u dan.

Kada se osvrnemo nekoliko meseci kasnije, imamo osećaj da je sve prošlo neverovatno brzo.

Zato nova iskustva mogu da promene doživljaj vremena

Putovanje, novi hobi, drugačiji posao ili čak promena svakodnevne rute mogu učiniti da dan bude zanimljiviji i sadržajniji.

Ne morate praviti velike promene.

Dovoljno je da povremeno uradite nešto što inače ne radite.

Prošetajte drugim putem. Posetite novo mesto. Naučite nešto novo. Upoznajte ljude sa kojima inače ne biste razgovarali.

Ne možemo usporiti vreme, ali možemo promeniti način na koji ga pamtimo

Sat će i dalje imati 60 minuta.

Dan će i dalje imati 24 sata.

Ali način na koji ih doživljavamo zavisi i od toga koliko smo prisutni u sopstvenom životu.

Možda zato nije poenta u tome da pokušamo da zaustavimo vreme.

Već da napravimo više trenutaka kojih ćemo se zaista sećati.

Pročitaj još

U Trendu