Investicioni fond kompanije Intesa Invest premašio milijardu evra pod upravljanjem, uz neto prilive od 125,6 miliona evra

Intesa Invest, društvo za upravljanje investicionim fondovima u vlasništvu Banca Intesa, premašilo je milijardu evra imovine pod upravljanjem. Kompanija je time potvrdila vodeću poziciju u segmentu alternativnih investicionih fondova u Srbiji, sa tržišnim učešćem većim od 41 odsto. Ovaj rezultat saopštila je kompanija, ističući da je neto priliv u prvih osam meseci 2026. godine iznosio 125,6 miliona evra.

Rast imovine pod upravljanjem Intesa Invest odražava širenje investicione kulture i povećano poverenje investitora. Kompanija je od osnivanja 2018. godine kontinuirano razvijala ponudu investicionih rešenja, oslanjajući se na ekspertizu grupe Intesa Sanpaolo i iskustvo Eurizon Capital. Poslednjih godina tržište investicionih fondova u Srbiji beleži ubrzan rast, pre svega zahvaljujući većoj finansijskoj pismenosti i interesovanju građana i privrede za ulaganje. Kao rezultat, sve više klijenata koristi investicione fondove za dugoročno upravljanje imovinom i očuvanje kapitala.

Dostignuće od milijardu evra: tržišna pozicija i značaj

Prema podacima kompanije, Intesa Invest je najveći učesnik u segmentu alternativnih investicionih fondova u Srbiji. Tržišno učešće od 41 odsto potvrđuje ključnu ulogu ovog društva na domaćem tržištu upravljanja imovinom. Uporedo sa tim, dostizanje milijardu evra imovine pod upravljanjem smatra se važnim iskorakom kako za kompaniju, tako i za razvoj celokupnog sektora investicionih fondova u zemlji.

Intesa Invest je uz podršku razvijene mreže Banca Intesa omogućila fizičkim i pravnim licima ulaganje u investicione fondove kroz više od 130 ekspozitura u preko 70 gradova širom Srbije. Posebno je naglašena uloga finansijske edukacije i stručne podrške, što dodatno podstiče razvoj investicione kulture.

Izjave menadžmenta i planovi za dalji razvoj

“Dostizanje milijardu evra imovine pod upravljanjem predstavlja snažnu potvrdu naše dugoročne strategije zasnovane na profesionalnom upravljanju, inovacijama i, iznad svega, poverenju naših klijenata. Posebno nas raduje što sve veći broj građana i kompanija investicione fondove prepoznaje kao važan instrument odgovornog finansijskog planiranja i dugoročnog očuvanja vrednosti kapitala. Ovaj rezultat nije samo značajan poslovni uspeh, već i pokazatelj postepenog sazrevanja domaćeg tržišta kapitala i promene u načinu na koji građani i kompanije razmišljaju o upravljanju svojom finansijskom budućnošću. To je naročito važno u vremenu kada duži životni vek i potreba za dugoročnom finansijskom sigurnošću postaju jedno od ključnih ekonomskih i društvenih pitanja savremenog doba. Investiciona kultura i pravovremeno planiranje zato imaju sve značajniju ulogu u stvaranju finansijske otpornosti pojedinaca, porodica i privrede u celini”, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

U narednom periodu Intesa Invest planira da dodatno unapredi investicionu ponudu i razvije nova rešenja. Kompanija će nastaviti ulaganja u finansijsku edukaciju tržišta, sa ciljem da savremeni investicioni proizvodi i stručna podrška budu dostupni još većem broju građana i kompanija. Na taj način, tržište investicionih fondova u Srbiji može očekivati nastavak rasta i jačanje profesionalnih standarda upravljanja imovinom.

Nova trasa povezuje Vojvodinu sa auto-putem M6 preko Mohača, rasterećuje Horgoš i omogućava prolaz za kamione bez ograničenja težine

Mađarska vlada odobrila je proširenje prelaza Hercegsanto – Bački Breg, čime se otvara treća ruta za teški teretni saobraćaj između Srbije i Mađarske. Ova promena ima za cilj da olakša protok robe, posebno tokom saobraćajnih špiceva, kada kroz postojeći prelaz Horgoš dnevno prolazi između 30 i 40 hiljada vozila. Kao rezultat, dolazi do kilometarskih kolona i zastoja, što negativno utiče na logističke troškove i efikasnost transportnog sektora.

Proširenje kapaciteta: Bački Breg postaje prelaz za kamione 24/7

Do sada su prelaz Bački Breg mogli koristiti samo putnička vozila i teretnjaci lakši od 3,5 tona. Međutim, modernizovani prelaz biće otvoren za teške kamione svih kategorija i to neprekidno, 24 sata dnevno. Projekat podrazumeva izgradnju posebnih saobraćajnih traka za teretni transport i autobuse, proširenje kapaciteta za putničke automobile, kao i novi parking koji prima između 40 i 42 kamiona istovremeno. Štaviše, planirane su bezbedne staze za pešake i bicikliste, što doprinosi ukupnoj bezbednosti i protočnosti saobraćaja. Uporedo sa ovim Merama, očekuje se smanjenje zadržavanja i brža procedura za sve učesnike u saobraćaju.

Konekcija sa „Osmehom Vojvodine“ i M6: značaj za regionalnu logistiku

Nova ruta za teške kamione između Srbije i Mađarske direktno povezuje Vojvodinu sa južnim delom Mađarske i auto-putem M6 preko novog mosta na Dunavu kod Mohača. Sa srpske strane, radovi na brzoj saobraćajnici poznatoj kao „Osmeh Vojvodine“ odvijaju se u punom jeku. Prva deonica, duga 22,8 kilometara, spaja Bački Breg i Sombor i trebalo bi da bude završena u naredne dve godine. Ovo će dodatno unaprediti logističku infrastrukturu i konkurentnost regiona. Pored toga, nova trasa omogućava lakši izvoz i uvoz robe, rasterećuje postojeće prelaze i smanjuje operativne troškove transportnih kompanija.

Izmene infrastrukturnog plana i uticaj Šengena

Zanimljivo je da je mađarska vlada odlučila da modifikuje plan za pristupne saobraćajnice. Umesto ranije planiranih četiri trake (2×2), deonica od glavnog puta 51 do Mohača biće izgrađena sa dve trake (2×1). Ministar Viteži naveo je da saobraćajne prognoze ne opravdavaju skuplju varijantu, s obzirom na to da Srbija nije članica Evropske unije i da će granične kontrole ograničiti maksimalni protok vozila. Uštede ostvarene ovom promenom biće usmerene na rekonstrukciju graničnog prelaza i obnovu okolne putne mreže. Kao rezultat, očekuju se efikasniji prelazi i brži tok robe, što ima direktan uticaj na ekonomiju regiona i međunarodnu trgovinu.

Prag bogatstva u Evropi varira od 19.000 do 175.000 evra godišnje, Srbija i dalje pri dnu liste po kupovnoj moći

Kupovna moć značajno određuje prag bogatstva u evropskim državama. Prema poslednjim podacima, tročlano domaćinstvo u Evropskoj uniji smatra se bogatim ako godišnje prihoduje 71.000 evra neto. Ipak, ovaj iznos se razlikuje u zavisnosti od zemlje, što dodatno naglašava važnost ekonomske neravnoteže.

Prag bogatstva: drastične razlike među državama

U Luksemburgu prag bogatstva za domaćinstvo iznosi 175.000 evra godišnje. Norveška beleži prag od 117.139 evra, dok je u Danskoj taj iznos 105.365 evra. S druge strane, Srbija se nalazi na začelju evropske lestvice sa pragom bogatstva od 20.518 evra godišnje. Turska ima još niži prag — svega 19.000 evra, a Rumunija 25.117 evra.

Međutim, kupovna moć može značajno izmeniti sliku. Na primer, dok je nominalni prag bogatstva u Turskoj 19.000 evra, niske cene omogućavaju da ta suma realno odgovara kupovnoj moći od oko 46.000 evra godišnje. U Srbiji, prag od 20.518 evra po kupovnoj moći zapravo vredi oko 30.000 evra, prema analizi zasnovanoj na podacima Eurostata.

Kupovna moć kao ključan korektiv

U Nemačkoj, domaćinstvo se smatra bogatim sa 93.000 evra godišnje, što ovu zemlju stavlja na sedmo mesto u Evropi po nominalnim iznosima. Ipak, zbog veće kupovne moći, bogati Nemci raspolažu većim realnim sredstvima od, na primer, Danaca ili Holanđana, što ih pozicionira na četvrto mesto po realnoj kupovnoj moći.

S druge strane, Srbija, Slovačka i Mađarska ostaju pri dnu evropske lestvice i kada se u obzir uzme kupovna moć. U Slovačkoj, prag bogatstva po kupovnoj moći iznosi 31.000 evra, dok je u Mađarskoj 33.000 evra.

Analiza i ekonomske implikacije

Maksin Šnajder, savetnica za upravljanje bogatstvom, ocenila je da se bogatstvo ne meri isključivo visinom primanja, već i onim što se tim iznosom može ostvariti. „Ako ekonomske razlike ostanu ovako velike, Evropa na duže staze neće moći da razvije zajedničko poimanje blagostanja“, rekla je Šnajder.

Ove razlike utiču na ekonomske politike i standard života širom kontinenta. Kao rezultat toga, zemlje sa nižom kupovnom moći suočavaju se sa većim izazovima u izgradnji srednje klase i smanjenju nejednakosti. Ekonomski jaz koji proizilazi iz različite kupovne moći dodatno komplikuje harmonizaciju fiskalnih politika unutar Evropske unije i šireg evropskog prostora.