Brzi rast gotovinskih kredita i rekordan dug od 1.058 milijardi dinara ukazuju na promene u navikama zaduživanja, dok docnja ostaje niska

Građani Srbije su prema najnovijim podacima Udruženja banaka Srbije na kraju avgusta dugovali više od hiljadu milijardi dinara (1.058 milijardi) na osnovu gotovinskih kredita. To je ekvivalentno iznosu od nešto više od 9 milijardi evra i predstavlja najviši nivo do sada. Gotovinski krediti sada čine skoro polovinu ukupnog zaduženja građana, dok je godišnja stopa rasta ovih pozajmica iznosila 20,6 procenata, što je nešto sporije od rasta potrošačkih kredita, čiji je udeo ipak znatno manji.

Od januara do avgusta, građani su mesečno podizali u proseku više od 14 milijardi dinara novih gotovinskih kredita, što je oko 120 miliona evra mesečno. Do juna je iznos podignutih gotovinskih kredita bio 9 odsto viši nego u istom periodu prošle godine. Ovaj trend potvrđuje ključnu ulogu gotovinskih pozajmica u svakodnevnom finansiranju domaćinstava u Srbiji.

Razlozi rasta gotovinskih kredita

Prema oceni Vladimira Vasića, stručnjaka za bankarstvo, popularnost gotovinskih kredita u Srbiji posledica je mera Narodne banke Srbije iz avgusta prošle godine. Centralna banka je tada uputila smernice bankama za odobravanje kredita zaposlenima sa redovnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima. Za iznose do milion dinara nominalna kamatna stopa morala je biti niža za tri procentna poena od prosečne kamatne stope banke, ali ne ispod 7,5 odsto. Za penzionere je donja granica bila 10,5 odsto, uz uključeno životno osiguranje. Zbog toga su mnogi građani refinansirali postojeće gotovinske kredite ili uzimali dodatna sredstva, nastojeći da iskoriste povoljnije uslove.

Kako objašnjava Vasić, “gotovinski krediti su popularni jer naši ljudi ne ustručavaju se da uzmu novac i potroše, dok je za banke to pouzdan i brz biznis”. Ove pozajmice često služe za refinansiranje ili pokrivanje svakodnevnih troškova, što ih čini atraktivnim i za klijente i za bankarski sektor.

Rizici i održivost zaduživanja

Iako ukupan iznos gotovinskih kredita raste, zabrinjavajućih pokazatelja prezaduženosti za sada nema. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, samo 1,1 odsto korisnika kredita kasnilo je sa otplatom obaveza na kraju avgusta, uključujući i stambene i potrošačke kredite. Prosečan dug građana iznosi oko 2.000 evra, što je približno nivou prosečne štednje.

Vasić ističe da je najvažnije pitanje kako građani upravljaju pozajmljenim sredstvima. “Ako se gotovinski kredit potroši na jednokratne troškove, kao što je letovanje, to nije najpovoljnija odluka. Međutim, ulaganje u obrazovanje može se dugoročno isplatiti”, zaključuje on. Stabilnost otplate kredita ukazuje na to da većina građana uspeva da servisira svoje obaveze bez većih problema.

Kao rezultat, rast gotovinskih kredita u Srbiji odražava promene u navikama potrošnje i uslove koje finansijski sektor nudi. Ova dinamika može imati dugoročan uticaj na ukupnu zaduženost stanovništva, ali trenutni podaci ukazuju na relativnu stabilnost sistema. Gotovinski krediti, kao najbrži segment rasta zaduživanja, nastavljaju da oblikuju finansijsku sliku domaćinstava u Srbiji.

Rast akcija mogao bi biti umeren zbog viših prinosa na obveznice i globalnih ekonomskih izazova, procenjuje investiciona banka

Goldman Sachs upozorava da bi rast vrednosti akcija mogao usporiti u narednih 12 meseci. Indeks S&P 500 porastao je oko 12 odsto od početka 2026. godine, ali analitičari očekuju umerenije prinose u odnosu na prethodnu godinu. Ove prognoze izneo je Piter Openhajmer, vodeći globalni strateg za akcije u Goldman Sachsu, u intervjuu za Yahoo Finance.

Prema njegovim rečima, investitori su već ostvarili visoke prinose tokom protekle godine. On ističe da se u sledećem periodu očekuje rast u rasponu od srednjih do visokih jednocifrenih vrednosti. To je znatno manje nego što su tržišta pružila u prethodnih 12 meseci, ali se i dalje smatra solidnim rezultatom, pod uslovom da se ekonomski rast nastavi.

Globalni pritisak zbog rasta prinosa na obveznice

Rast akcija, međutim, suočava se sa izazovima zbog povećanja prinosa na državne obveznice na globalnom nivou. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dosegao je najviši nivo od 2023. godine. Osim toga, prinos na američke 30-godišnje obveznice približava se maksimumima iz poslednje dve decenije. Ovakav trend dodatno komplikuje dugoročno finansijsko planiranje za investitore i kompanije.

Uporedo sa tim, prinosi su porasli i u drugim ključnim ekonomijama. Japanske desetogodišnje obveznice premašile su tri odsto, što se nije desilo od 1996. godine. U Velikoj Britaniji, prinos na desetogodišnje obveznice dostigao je najviši nivo od sredine 2007. godine. Prinosi na nemačke obveznice takođe su na najvišim nivoima od perioda evropske dužničke krize 2011. godine.

Implikacije za investitore i dalje kretanje tržišta

“Moramo priznati da su indeks S&P 500, kao i druga tržišta akcija širom sveta, ostvarili fenomenalne prinose tokom protekle godine, kao i od početka ove godine“, izjavio je Piter Openhajmer iz Goldman Sachsu.

On upozorava da tržište akcija sada ulazi u zahtevnije okruženje zbog povećanih troškova zaduživanja i neizvesnosti oko sposobnosti vlada da kontrolišu rast javnog duga i inflaciju. Strateg kompanije Miller Tabak, Met Mejli, ocenjuje da je istovremeni pad tržišta obveznica u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Nemačkoj teško slučajan događaj. Takva kretanja, prema njegovim rečima, mogu ukazivati na smanjeno poverenje investitora u stabilnost javnih finansija.

Na kraju, situacija na tržištima pokazuje da rast akcija ne može trajati neograničeno. Viši prinosi na obveznice istorijski su donosili pritisak na vrednosti akcija, posebno kada investitori postanu oprezniji prema rizicima. Ipak, Goldman Sachs procenjuje da bi i umereniji prinosi na akcije mogli biti solidni, pod uslovom da globalni ekonomski rast ostane stabilan.

Energetsko tržište beleži najviše cene gasa od 2023, dok evropski indeksi i američki dolar pokazuju stabilnost

Gas u Evropi danas beleži nivo blizu trogodišnjeg maksimuma, dok je brent nafta premašila 95 dolara po barelu. Evropski fjučersi za oktobar otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 71,5 evra za megavat-sat, dok je na zatvaranju prethodnog dana cena iznosila 73 evra. Ovo predstavlja najviši nivo od 2023. godine i potvrđuje trend rasta cena energenata na evropskom tržištu.

Cene gasa u Evropi i kretanje naftnih fjučersa

Fjučersi za međunarodnu referentnu naftu brent za isporuku u novembru porasli su za 0,41 odsto na 95,91 dolar po barelu. Oktobarski fjučersi lake nafte WTI istovremeno su zabeležili rast od 0,69 odsto i sada iznose 91,93 dolara po barelu. Ova kretanja ukazuju na nastavak uzlaznog trenda na tržištu energenata, dok se analitičari fokusiraju na potencijalne posledice po industriju i privredu.

Finansijska tržišta i valutni kursevi

Evropski berzanski indeksi danas su uglavnom u plusu. Nemački DAX porastao je za 0,18 odsto, francuski CAC 40 za 0,07 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,01 odsto. S druge strane, milanski FTSE MIB beleži pad od 0,45 odsto, dok je ruski MOEX skočio za 1,15 odsto. Uporedo sa tim, vrednost evra na Foreks berzi iznosi 1,16268 dolara, što pokazuje blagu stabilnost u odnosu na američki dolar.

Cene sirovina i kretanje američkih indeksa

Cena zlata pala je na 4.467,64 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica zabeležila vrednost od 7,2965 dolara po bušelu. Američki berzanski indeksi takođe su zabeležili rast. Dow Jones je na zatvaranju porastao za 1,18 odsto na 53.686,11 poena, S&P 500 za 1,06 odsto na 7.747,71 poen, a Nasdaq za 1,4 odsto na 26.584,06 poena. Kao rezultat, investitori očekuju objavu ključnog izveštaja sa američkog tržišta rada, koji bi mogao dodatno uticati na globalna kretanja.

Širi kontekst tržišnih promena

Rast cena energenata, poput gasa u Evropi i brent nafte, odražava povećanu neizvesnost na tržištu i povećane troškove snabdevanja. Ovakva kretanja imaju direktan uticaj na privredu, troškove industrije i krajnje potrošače. Pored toga, stabilnost evropskih i američkih indeksa ukazuje na privremenu otpornost tržišta, iako se očekuje da će budući izveštaji dodatno definisati trendove. Upotreba termina kao što su fjučersi (ugovori koji određuju buduću cenu isporuke robe) i valutni kursevi pomaže u praćenju promena na globalnim finansijskim tržištima. U međuvremenu, analitičari ističu važnost praćenja izveštaja sa američkog tržišta rada za dalji razvoj situacije.