Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom, rast predvode šećer, mlečni proizvodi i žitarice prema podacima FAO

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) saopštila je da su cene hrane u svetu u avgustu porasle drugi mesec uzastopno. FAO indeks cena hrane iznosio je 133,3 poena, što je najviša vrednost od novembra 2022. godine. Ovaj rast, koji je zabeležen u svim kategorijama osnovnih poljoprivrednih proizvoda, ukazuje na trend rasta cena hrane na globalnom nivou.

FAO indeks cena hrane i ključni pokretači rasta

Najveći doprinos rastu FAO indeksa dala je cena šećera, koja je u avgustu skočila 11,9% na 106,4 poena. To je najviši nivo od juna 2025. godine. FAO upozorava na pojačane zabrinutosti u vezi sa globalnom ponudom šećera za sezonu 2026/27. Dugotrajno toplo i suvo vreme smanjilo je prognoze prinosa šećerne repe u Evropskoj uniji. Površine pod šećernom repom su dodatno smanjene. Osim toga, nepovoljni vremenski uslovi povezani sa El Ninjo fenomenom nastavljaju da utiču na proizvodnju u ključnim azijskim zemljama proizvođačima.

Rast cena mlečnih proizvoda, žitarica i mesa

Vrednost indeksa mlečnih proizvoda porasla je za 2,3% na 119,2 poena, pre svega zbog viših cena mleka u prahu i sira. Indeks cena žitarica porastao je za 2,2% na 116,3 poena, što je najviši nivo od maja 2024. godine. Kao rezultat snažne tražnje i zabrinutosti zbog vremenskih uslova u ključnim regionima proizvodnje, sve glavne žitarice su poskupele. Svetske cene pšenice porasle su za 2,6% međugodišnje, kukuruza za 2,5%, sirka za 3,9%, a ječma za 2,6%. Indeks cena mesa porastao je za 1% na 127,9 poena. Najveći doprinos dali su rast cena živinskog, svinjskog i ovčijeg mesa.

Biljna ulja i globalni kontekst

Indeks cena biljnih ulja zabeležio je rast od 0,6% i dostigao 196,9 poena, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Porast cena palminog i sojinog ulja potaknut je velikom potražnjom za biodizelom u Indoneziji i Sjedinjenim Američkim Državama. Niže cene ulja repice i suncokretovog ulja nisu uspele da neutralizuju ovaj rast. Vrednost FAO indeksa cena hrane u avgustu je viša za 2,5% u odnosu na avgust 2025. godine, ali je i dalje niža za 16,8% u poređenju sa rekordnim nivoom iz marta 2022. godine. Rast FAO indeksa cena hrane reflektuje uticaj klimatskih promena i globalnih tržišnih poremećaja. Tržišne neizvesnosti, vremenski šokovi i promene u proizvodnim kapacitetima nastavljaju da oblikuju svetsko tržište hrane.

Gubitak staništa i klimatske promene uzrokovali su pad broja leptira, što ugrožava biodiverzitet i ekosisteme

Populacija livadskih leptira u EU smanjena je za 47 odsto između 1991. i 2024. godine, prema najnovijim istraživanjima. Glavni uzroci su propadanje staništa, klimatske promene i promene u načinu korišćenja zemljišta. Ovaj pad broja leptira ukazuje na ozbiljne poremećaje u ekosistemima evropskog kontinenta.

Prirodni faktori i uticaj klimatskih promena

Leptiri, kao biološki indikatori, osetljivo reaguju na promene temperature, padavina i vegetacije. Naučnici navode da pad populacije leptira nije isključivo posledica klimatskih promena. Osim toga, intenziviranje poljoprivrede, fragmentacija prirodnih područja i gubitak staništa značajno doprinose ovom trendu. Klimatske promene dodatno pojačavaju pritisak na već ugrožene vrste.

Promene u migraciji i staništima leptira

Istraživanja sprovedena u Grčkoj, u Nacionalnom parku Dadija, pokazuju da se zajednice leptira prilagođavaju rastu temperature. Između 1998. i 2012. godine, prosečna godišnja temperatura u ovom regionu porasla je za 0,95 stepeni Celzijusa. Kao rezultat, vrste leptira koje žive na nižim nadmorskim visinama postale su brojnije, dok se one sa viših predela povlače ili nestaju. Promene staništa i klimatski uslovi direktno utiču na migraciju i opstanak pojedinih vrsta. Na planini Falakro, istraživači nisu pronašli ni jednog predstavnika balkanskog endemskog leptira Polyommatus orphicus, niti biljku Onobrychis alba koja je ključna za njegov opstanak. Prekomerna ispaša, degradacija vegetacije i sušni periodi dodatno su pogoršali situaciju.

Ekosistemske posledice i signal za biodiverzitet

Gubitak leptira utiče na celokupne ekosisteme jer su leptiri važne karike u oprašivanju i lancu ishrane. Kada nestane leptir, često nestaje i biljka od koje zavisi njegov životni ciklus. Povlačenje leptira ka višim predelima može izazvati dalje poremećaje, jer vrste koje već žive na najvišim tačkama nemaju mogućnost daljeg prilagođavanja. Promene u vremenu pojavljivanja i razmnožavanja leptira, kao posledica klimatskih promena, mogu stvoriti disbalans sa biljkama oprašivačima. Evropski podaci o padu populacije livadskih leptira za 47 odsto predstavljaju ozbiljno upozorenje na stanje biodiverziteta. Leptiri su glasnici promena u prirodi i signaliziraju šire probleme u zaštiti životne sredine.

Rast akcija mogao bi biti umeren zbog viših prinosa na obveznice i globalnih ekonomskih izazova, procenjuje investiciona banka

Goldman Sachs upozorava da bi rast vrednosti akcija mogao usporiti u narednih 12 meseci. Indeks S&P 500 porastao je oko 12 odsto od početka 2026. godine, ali analitičari očekuju umerenije prinose u odnosu na prethodnu godinu. Ove prognoze izneo je Piter Openhajmer, vodeći globalni strateg za akcije u Goldman Sachsu, u intervjuu za Yahoo Finance.

Prema njegovim rečima, investitori su već ostvarili visoke prinose tokom protekle godine. On ističe da se u sledećem periodu očekuje rast u rasponu od srednjih do visokih jednocifrenih vrednosti. To je znatno manje nego što su tržišta pružila u prethodnih 12 meseci, ali se i dalje smatra solidnim rezultatom, pod uslovom da se ekonomski rast nastavi.

Globalni pritisak zbog rasta prinosa na obveznice

Rast akcija, međutim, suočava se sa izazovima zbog povećanja prinosa na državne obveznice na globalnom nivou. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dosegao je najviši nivo od 2023. godine. Osim toga, prinos na američke 30-godišnje obveznice približava se maksimumima iz poslednje dve decenije. Ovakav trend dodatno komplikuje dugoročno finansijsko planiranje za investitore i kompanije.

Uporedo sa tim, prinosi su porasli i u drugim ključnim ekonomijama. Japanske desetogodišnje obveznice premašile su tri odsto, što se nije desilo od 1996. godine. U Velikoj Britaniji, prinos na desetogodišnje obveznice dostigao je najviši nivo od sredine 2007. godine. Prinosi na nemačke obveznice takođe su na najvišim nivoima od perioda evropske dužničke krize 2011. godine.

Implikacije za investitore i dalje kretanje tržišta

“Moramo priznati da su indeks S&P 500, kao i druga tržišta akcija širom sveta, ostvarili fenomenalne prinose tokom protekle godine, kao i od početka ove godine“, izjavio je Piter Openhajmer iz Goldman Sachsu.

On upozorava da tržište akcija sada ulazi u zahtevnije okruženje zbog povećanih troškova zaduživanja i neizvesnosti oko sposobnosti vlada da kontrolišu rast javnog duga i inflaciju. Strateg kompanije Miller Tabak, Met Mejli, ocenjuje da je istovremeni pad tržišta obveznica u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Nemačkoj teško slučajan događaj. Takva kretanja, prema njegovim rečima, mogu ukazivati na smanjeno poverenje investitora u stabilnost javnih finansija.

Na kraju, situacija na tržištima pokazuje da rast akcija ne može trajati neograničeno. Viši prinosi na obveznice istorijski su donosili pritisak na vrednosti akcija, posebno kada investitori postanu oprezniji prema rizicima. Ipak, Goldman Sachs procenjuje da bi i umereniji prinosi na akcije mogli biti solidni, pod uslovom da globalni ekonomski rast ostane stabilan.