Nova platforma olakšava mala i srednja preduzeća u pronalaženju investitora i strateških partnera kroz napredne AI alate

UniCredit Banka predstavila je DealSync, prvu AI platformu za M&A na domaćem tržištu Srbije. Platforma DealSync omogućava malim i srednjim preduzećima pristup širokoj mreži investitora, kupaca i strateških partnera, uz podršku stručnjaka i napredne tehnologije. Inicijativa je deo strategije UniCredit Banke za jačanje privrede Srbije, a zvanično je najavljena 22. oktobra 2026. godine.

Ova inovativna platforma koristi veštačku inteligenciju i ekspertizu sektora za spajanja i akvizicije (M&A), kako bi kompanije lakše i efikasnije upravljale procesima transakcija. DealSync nudi kompanijama mogućnost da pronađu relevantne partnere, uspostave kontakt i bezbedno razmenjuju dokumentaciju. Osim toga, platforma omogućava diskretno i poverljivo upravljanje celokupnim procesom, čime se povećava konkurentnost domaćeg sektora malih i srednjih preduzeća.

DealSync kao novi pristup M&A u Srbiji

DealSync kombinuje napredne AI alate sa znanjem i iskustvom stručnjaka iz UniCredit Banke. Kao rezultat toga, kompanije mogu brže doći do potencijalnih investitora i kupaca, što do sada nije bilo lako dostupno manjem biznis sektoru u Srbiji. Platforma omogućava jednostavno iskazivanje interesa, pametno povezivanje učesnika i efikasnu razmenu potrebne dokumentacije na jednom mestu. Uporedo sa tim, kroz DealSync male i srednje firme stiču pristup međunarodnoj mreži UniCredit Grupe, što dodatno otvara mogućnosti za rast i razvoj.

Filip Stikić, član Izvršnog odbora i direktor za korporativno bankarstvo u UniCredit Banci, izjavio je: „Uvođenjem DealSync platforme na srpsko tržište potvrđujemo našu posvećenost pružanju inovativnih rešenja domaćoj privredi i izuzetne rezultate koje ostvarujemo na domaćem tržištu. Kao prva banka u Srbiji koja je predstavila ovakvu platformu, naši klijenti dobijaju pristup alatu koji otvara nove mogućnosti za razvoj kompanija, privlačenje investicija i realizaciju strateških poslovnih planova. Ovo je još jedan korak u okviru naše inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, kojom želimo da budemo dugoročan i pouzdan partner kompanijama u svim fazama njihovog rasta i transformacije.”

Uticaj na tržište i značaj za mala i srednja preduzeća

Posebna vrednost DealSync-a ogleda se u tome što proširuje pristup M&A uslugama segmentu koji do sada nije imao jednostavne mogućnosti za ovakve transakcije. Kroz međunarodnu mrežu i inovativan model rada, kompanije u Srbiji sada lakše mogu da istraže opcije za privlačenje kapitala, strateška partnerstva, prodaju ili sukcesiju poslovanja.

S druge strane, kontinuiran dijalog sa privredom omogućava UniCredit Banci da razvija usluge koje odgovaraju na konkretne izazove kompanija. Kao rezultat toga, DealSync doprinosi održivom rastu i razvoju domaćeg tržišta. Spajajući ekspertizu, naprednu tehnologiju i razumevanje potreba privrede, DealSync donosi novi pristup pronalaženju poslovnih i investicionih prilika u Srbiji i šire.

Srpska kompanija svrstana među pet evropskih lidera koji proširuju AI infrastrukturu, prema zvaničnoj objavi Nvidia na GTC konferenciji

Orion Telekom iz Srbije našao se među vodećim svetskim operatorima koji grade AI infrastrukturu budućnosti, saopštila je Nvidia tokom GTC konferencije u Berlinu. U zvaničnoj objavi američke tehnološke kompanije, Orion Telekom je naveden među devet međunarodnih operatora koji grade ili proširuju infrastrukturu na bazi Nvidia tehnologije. Posebno je istaknuto da je srpski operator među pet kompanija koje aktivno proširuju postojeće AI kapacitete, rame uz rame sa Deutsche Telekom, Fastweb + Vodafone, Cassava Technologies i Kazakhtelecom.

Ovo pozicioniranje predstavlja važan iskorak za srpsku tehnološku industriju i signalizira da Srbija postaje relevantna tačka na evropskoj mapi razvoja veštačke inteligencije. Kao rezultat, kompanija je već realizovala ključne korake u svojoj razvojnoj strategiji, obezbeđujući infrastrukturu za novu fazu AI kapaciteta.

Orion Telekom širi AI kapacitete u saradnji sa Nvidia

Za razliku od brojnih projekata koji su još u fazi najave, Orion Telekom je već sproveo dogovorene planove i otvorio novu fazu u razvoju AI infrastrukture. Projekat Orion AI Factory u Srbiji je u završnoj fazi implementacije, dok kompanija istovremeno priprema regionalnu ekspanziju. Na taj način, Orion pretvara ambiciozne planove u realne infrastrukturne i investicione projekte, što ga čini važnim delom evropskog ekosistema Nvidia.

Uvrštavanje Orion Telekoma u globalnu objavu Nvidia dodatno potvrđuje njegovu vidljivost među međunarodnim operatorima koji razvijaju novu generaciju AI infrastrukture. Takva pozicija omogućava kompaniji jačanje partnerstava sa globalnim tehnološkim kompanijama i investitorima.

Transformacija od telekomunikacija do AI lidera u regionu

Orion Telekom prolazi kroz ključnu transformaciju poslovnog modela — od tradicionalnog telekoma prema razvoju digitalne i AI infrastrukture. U fokusu strategije nalazi se razvoj Orion AI Factory u Srbiji, sa planovima za širenje u region jugoistočne Evrope. Cilj je da region dobije sopstvene kapacitete za razvoj, treniranje i primenu naprednih AI modela.

Ova infrastruktura namenjena je ne samo lokalnim kompanijama, već i međunarodnim partnerima, industrijskim sistemima, finansijskom sektoru i javnim institucijama. Time Srbija dobija priliku da postane deo globalnog AI lanca vrednosti, što dodatno jača njenu tehnološku poziciju.

Međunarodni značaj i uticaj na tehnološku industriju Srbije

U trenutku kada najveće svetske ekonomije ulažu u razvoj AI infrastrukture, prisustvo srpske kompanije u zvaničnoj objavi Nvidia otvara novu perspektivu za domaću tehnološku industriju. Umesto da bude samo korisnik AI rešenja, Srbija kroz Orion Telekom postaje graditelj ključne infrastrukture za globalnu AI ekonomiju.

Objava sa GTC konferencije u Berlinu takođe ima vrednost reference u razgovorima sa globalnim partnerima. To potvrđuje da kompanije iz Srbije mogu biti relevantni akteri u izgradnji infrastrukture koja će podržati ekonomiju budućnosti.

Vlada usmerila 1,2 milijarde evra na transfere i subvencije, dok kapitalni rashodi rastu za 170 miliona evra

Vlada Srbije povećala je planirani budžetski deficit sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u najnovijem rebalansu budžeta, prema analizi Centra za visoke ekonomske studije (CEVES). Ključni razlog za ovaj rast je odluka da se dodatni fiskalni prostor, nastao višim prihodima nakon rebalansa, usmeri na novčana davanja pred izbore, što uključuje i povećane transfere i subvencije. Ova novčana pomoć pred izbore, četvrta po redu u poslednjih nekoliko godina, dolazi nakon što su slične isplate zabeležene pred izbore 2020, 2022. i 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali navodi da je pomoć isplaćivana i u godinama bez izbora, poput 2021. godine, kao i nakon prethodnih glasanja 2016. i 2017. godine. Međutim, CEVES ističe da je ovogodišnji rebalans specifičan jer nije reč samo o većim prihodima, već i o promeni prioriteta u raspodeli budžetskih sredstava.

Struktura budžetskih rashoda i ekonomski efekti

Ukupni budžetski rashodi i izdaci povećani su za oko 1,45 milijardi evra, odnosno 1,5 odsto BDP-a, prema podacima CEVES-a. Od tog iznosa, oko 1,2 milijarde evra dodatnog fiskalnog prostora usmereno je na transfere, subvencije i jednokratne mere. To čini gotovo četiri petine ukupnog neto povećanja rashoda. Kapitalni rashodi, koji obuhvataju ulaganja u infrastrukturu i razvoj, povećani su za oko 170 miliona evra.

Takva struktura rashoda ima pretežno distributivni i kratkoročno potrošački karakter. Najveći deo dodatnih sredstava odlazi na transfere i tekuću potrošnju, dok je razvojno-investicioni efekat znatno slabiji. Kategorija transfera, subvencija i jednokratnih mera uključuje i druge izdatke osim neposredne novčane pomoći građanima. Ipak, novčana pomoć pred izbore ostaje centralni deo politike raspodele.

Fiskalna održivost i dugoročne posledice budžetskih odluka

Jednokratne isplate mogu biti značajna podrška domaćinstvima, naročito penzionerima i socijalno ugroženim građanima koji su pogođeni rastom životnih troškova. Međutim, ključno pitanje je da li su ove mere usmerene ka najugroženijima, koliko su održive na srednji rok i šta će država zbog njih morati da odloži ili smanji na drugim rashodnim stavkama.

Rebalans budžeta i povećanje deficita otvaraju dilemu o budućim mogućnostima finansiranja kapitalnih ulaganja. Veći deficit može ograničiti prostor za investicije koje dugoročno povećavaju produktivnost i kapacitete privrede. Takođe, u narednim godinama država će morati pažljivo da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti, posebno ako se trend povećanih transfera i kratkoročnih mera nastavi.

Analitičari CEVES-a zaključuju da trenutna struktura budžeta prioritet daje kratkoročnoj potrošnji, dok razvojni ciljevi ostaju u drugom planu. Novčana pomoć pred izbore ima direktan uticaj na budžetski račun, što može imati posledice na dugoročnu fiskalnu održivost i investicione kapacitete Srbije.