Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom, rast predvode šećer, mlečni proizvodi i žitarice prema podacima FAO

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) saopštila je da su cene hrane u svetu u avgustu porasle drugi mesec uzastopno. FAO indeks cena hrane iznosio je 133,3 poena, što je najviša vrednost od novembra 2022. godine. Ovaj rast, koji je zabeležen u svim kategorijama osnovnih poljoprivrednih proizvoda, ukazuje na trend rasta cena hrane na globalnom nivou.

FAO indeks cena hrane i ključni pokretači rasta

Najveći doprinos rastu FAO indeksa dala je cena šećera, koja je u avgustu skočila 11,9% na 106,4 poena. To je najviši nivo od juna 2025. godine. FAO upozorava na pojačane zabrinutosti u vezi sa globalnom ponudom šećera za sezonu 2026/27. Dugotrajno toplo i suvo vreme smanjilo je prognoze prinosa šećerne repe u Evropskoj uniji. Površine pod šećernom repom su dodatno smanjene. Osim toga, nepovoljni vremenski uslovi povezani sa El Ninjo fenomenom nastavljaju da utiču na proizvodnju u ključnim azijskim zemljama proizvođačima.

Rast cena mlečnih proizvoda, žitarica i mesa

Vrednost indeksa mlečnih proizvoda porasla je za 2,3% na 119,2 poena, pre svega zbog viših cena mleka u prahu i sira. Indeks cena žitarica porastao je za 2,2% na 116,3 poena, što je najviši nivo od maja 2024. godine. Kao rezultat snažne tražnje i zabrinutosti zbog vremenskih uslova u ključnim regionima proizvodnje, sve glavne žitarice su poskupele. Svetske cene pšenice porasle su za 2,6% međugodišnje, kukuruza za 2,5%, sirka za 3,9%, a ječma za 2,6%. Indeks cena mesa porastao je za 1% na 127,9 poena. Najveći doprinos dali su rast cena živinskog, svinjskog i ovčijeg mesa.

Biljna ulja i globalni kontekst

Indeks cena biljnih ulja zabeležio je rast od 0,6% i dostigao 196,9 poena, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Porast cena palminog i sojinog ulja potaknut je velikom potražnjom za biodizelom u Indoneziji i Sjedinjenim Američkim Državama. Niže cene ulja repice i suncokretovog ulja nisu uspele da neutralizuju ovaj rast. Vrednost FAO indeksa cena hrane u avgustu je viša za 2,5% u odnosu na avgust 2025. godine, ali je i dalje niža za 16,8% u poređenju sa rekordnim nivoom iz marta 2022. godine. Rast FAO indeksa cena hrane reflektuje uticaj klimatskih promena i globalnih tržišnih poremećaja. Tržišne neizvesnosti, vremenski šokovi i promene u proizvodnim kapacitetima nastavljaju da oblikuju svetsko tržište hrane.

Gubitak staništa i klimatske promene uzrokovali su pad broja leptira, što ugrožava biodiverzitet i ekosisteme

Populacija livadskih leptira u EU smanjena je za 47 odsto između 1991. i 2024. godine, prema najnovijim istraživanjima. Glavni uzroci su propadanje staništa, klimatske promene i promene u načinu korišćenja zemljišta. Ovaj pad broja leptira ukazuje na ozbiljne poremećaje u ekosistemima evropskog kontinenta.

Prirodni faktori i uticaj klimatskih promena

Leptiri, kao biološki indikatori, osetljivo reaguju na promene temperature, padavina i vegetacije. Naučnici navode da pad populacije leptira nije isključivo posledica klimatskih promena. Osim toga, intenziviranje poljoprivrede, fragmentacija prirodnih područja i gubitak staništa značajno doprinose ovom trendu. Klimatske promene dodatno pojačavaju pritisak na već ugrožene vrste.

Promene u migraciji i staništima leptira

Istraživanja sprovedena u Grčkoj, u Nacionalnom parku Dadija, pokazuju da se zajednice leptira prilagođavaju rastu temperature. Između 1998. i 2012. godine, prosečna godišnja temperatura u ovom regionu porasla je za 0,95 stepeni Celzijusa. Kao rezultat, vrste leptira koje žive na nižim nadmorskim visinama postale su brojnije, dok se one sa viših predela povlače ili nestaju. Promene staništa i klimatski uslovi direktno utiču na migraciju i opstanak pojedinih vrsta. Na planini Falakro, istraživači nisu pronašli ni jednog predstavnika balkanskog endemskog leptira Polyommatus orphicus, niti biljku Onobrychis alba koja je ključna za njegov opstanak. Prekomerna ispaša, degradacija vegetacije i sušni periodi dodatno su pogoršali situaciju.

Ekosistemske posledice i signal za biodiverzitet

Gubitak leptira utiče na celokupne ekosisteme jer su leptiri važne karike u oprašivanju i lancu ishrane. Kada nestane leptir, često nestaje i biljka od koje zavisi njegov životni ciklus. Povlačenje leptira ka višim predelima može izazvati dalje poremećaje, jer vrste koje već žive na najvišim tačkama nemaju mogućnost daljeg prilagođavanja. Promene u vremenu pojavljivanja i razmnožavanja leptira, kao posledica klimatskih promena, mogu stvoriti disbalans sa biljkama oprašivačima. Evropski podaci o padu populacije livadskih leptira za 47 odsto predstavljaju ozbiljno upozorenje na stanje biodiverziteta. Leptiri su glasnici promena u prirodi i signaliziraju šire probleme u zaštiti životne sredine.

Brzi rast gotovinskih kredita i rekordan dug od 1.058 milijardi dinara ukazuju na promene u navikama zaduživanja, dok docnja ostaje niska

Građani Srbije su prema najnovijim podacima Udruženja banaka Srbije na kraju avgusta dugovali više od hiljadu milijardi dinara (1.058 milijardi) na osnovu gotovinskih kredita. To je ekvivalentno iznosu od nešto više od 9 milijardi evra i predstavlja najviši nivo do sada. Gotovinski krediti sada čine skoro polovinu ukupnog zaduženja građana, dok je godišnja stopa rasta ovih pozajmica iznosila 20,6 procenata, što je nešto sporije od rasta potrošačkih kredita, čiji je udeo ipak znatno manji.

Od januara do avgusta, građani su mesečno podizali u proseku više od 14 milijardi dinara novih gotovinskih kredita, što je oko 120 miliona evra mesečno. Do juna je iznos podignutih gotovinskih kredita bio 9 odsto viši nego u istom periodu prošle godine. Ovaj trend potvrđuje ključnu ulogu gotovinskih pozajmica u svakodnevnom finansiranju domaćinstava u Srbiji.

Razlozi rasta gotovinskih kredita

Prema oceni Vladimira Vasića, stručnjaka za bankarstvo, popularnost gotovinskih kredita u Srbiji posledica je mera Narodne banke Srbije iz avgusta prošle godine. Centralna banka je tada uputila smernice bankama za odobravanje kredita zaposlenima sa redovnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima. Za iznose do milion dinara nominalna kamatna stopa morala je biti niža za tri procentna poena od prosečne kamatne stope banke, ali ne ispod 7,5 odsto. Za penzionere je donja granica bila 10,5 odsto, uz uključeno životno osiguranje. Zbog toga su mnogi građani refinansirali postojeće gotovinske kredite ili uzimali dodatna sredstva, nastojeći da iskoriste povoljnije uslove.

Kako objašnjava Vasić, “gotovinski krediti su popularni jer naši ljudi ne ustručavaju se da uzmu novac i potroše, dok je za banke to pouzdan i brz biznis”. Ove pozajmice često služe za refinansiranje ili pokrivanje svakodnevnih troškova, što ih čini atraktivnim i za klijente i za bankarski sektor.

Rizici i održivost zaduživanja

Iako ukupan iznos gotovinskih kredita raste, zabrinjavajućih pokazatelja prezaduženosti za sada nema. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, samo 1,1 odsto korisnika kredita kasnilo je sa otplatom obaveza na kraju avgusta, uključujući i stambene i potrošačke kredite. Prosečan dug građana iznosi oko 2.000 evra, što je približno nivou prosečne štednje.

Vasić ističe da je najvažnije pitanje kako građani upravljaju pozajmljenim sredstvima. “Ako se gotovinski kredit potroši na jednokratne troškove, kao što je letovanje, to nije najpovoljnija odluka. Međutim, ulaganje u obrazovanje može se dugoročno isplatiti”, zaključuje on. Stabilnost otplate kredita ukazuje na to da većina građana uspeva da servisira svoje obaveze bez većih problema.

Kao rezultat, rast gotovinskih kredita u Srbiji odražava promene u navikama potrošnje i uslove koje finansijski sektor nudi. Ova dinamika može imati dugoročan uticaj na ukupnu zaduženost stanovništva, ali trenutni podaci ukazuju na relativnu stabilnost sistema. Gotovinski krediti, kao najbrži segment rasta zaduživanja, nastavljaju da oblikuju finansijsku sliku domaćinstava u Srbiji.