Novčić sa Trampovim likom prodaje se po ceni od 61 do 154,50 dolara za pakovanje, povodom 250. godišnjice nezavisnosti SAD

Američka kovnica novca počela je prodaju novčića od jednog dolara sa likom Donalda Trampa, čime je lik aktuelnog predsednika prvi put od 1866. godine postao deo američkog novca u opticaju. Ovaj potez izazvao je značajnu pažnju zbog činjenice da se, prema američkoj tradiciji, žive osobe ne pojavljuju na novcu. Novčić sa Trampovim likom plasiran je povodom 250. godišnjice nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država i prodaje se u pakovanjima od 25 i 100 komada, po ceni od 61 do 154,50 dolara (52 do 132 evra), što je znatno iznad nominalne vrednosti.

Detalji izdanja i ekonomski kontekst novčića od jednog dolara sa Trampovim likom

Na licu novčića nalaze se natpisi “LIBERTY” i “IN GOD WE TRUST”, dok je na naličju prikazan predsednički grb sa brojem “250” upisanim na štitu. Novčići su izrađeni od legure bakra, cinka, mangana i nikla. Iako imaju karakteristike kovanica namenjenih opticaju i predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja, Američka kovnica navodi da novčići za sada nisu pušteni u opšti opticaj. Pakovanja su dostupna preko zvaničnih prodajnih kanala kovnice, a novitet je i serija od 250.000 primeraka iskovanih 4. jula sa posebnom oznakom “July 4th”, koja dodatno podstiče interesovanje kolekcionara.

Polemike i istorijski značaj izdavanja novčića sa Trampovim likom

Pojava novčića od jednog dolara sa Trampovim likom otvara pitanje granica predsedničkog predstavljanja na američkom novcu, jer je Kongres još 1866. godine zabranio prikazivanje živih osoba na američkim novčanicama i obveznicama. Izdavanje ovog novčića omogućeno je posebnim zakonom koji je Tramp potpisao 2020. godine, a koji se odnosi na obeležavanje 250. godišnjice nezavisnosti SAD 2026. godine. Ministar finansija Skot Besent istakao je da dizajn kovanice simbolizuje istoriju i jubilej američke države. Protivnici odluke navode da izdavanje novčića od jednog dolara sa Trampovim likom narušava dugogodišnje pravilo, dok pristalice ističu izuzetak zbog važnosti jubileja. Kao rezultat, novčić je postao predmet diskusije u javnosti i numizmatičkom sektoru.

Numizmatički i tržišni značaj novog izdanja

Novčić od jednog dolara sa Trampovim likom deo je šireg programa obeležavanja 250 godina američke nezavisnosti i već izaziva povećano interesovanje na tržištu kolekcionarskih predmeta. Posebni primerci sa oznakom “July 4th” očekuju se kao posebno vredni među kolekcionarima. Odluka o izdavanju ovakvog novčića može imati dugoročan uticaj na američku numizmatičku praksu, ali i na tržište kolekcionarskih izdanja, jer je cena daleko viša od nominalne vrednosti.

Istorijska perspektiva i potencijalne posledice za američki novac

Američka kovnica novca poslednji put je pre više od 150 godina prikazala lik žive osobe na novcu, što je tada dovelo do zabrane Kongresa. Izdavanje novčića od jednog dolara sa Trampovim likom sada postavlja presedan i može uticati na dalji razvoj pravila o prikazivanju ličnosti na nacionalnoj valuti. Očekuje se da će tržište pažljivo pratiti dalji plasman i potencijalnu upotrebu ovog novčića, dok kolekcionari već beleže pojačano interesovanje za limitirane serije.

Studija ICCT otkrila da plug-in hibridna vozila imaju prosečnu emisiju CO2 znatno iznad evropskih normi, što menja pristup smanjenju emisija u automobilskoj industriji

Plug-in hibridni automobili u Evropi beleže značajno veće emisije CO2 u realnim uslovima vožnje nego što to pokazuju zvanični homologacijski testovi. Prema najnovijoj studiji Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT), prosečna emisija CO2 kod plug-in hibrida registrovanih 2023. godine bila je čak 4,6 puta viša od vrednosti dozvoljenih evropskim regulativama. Ova analiza, objavljena početkom septembra, ukazuje da ni povećan električni domet kod novijih modela nije doveo do očekivanog smanjenja emisija, što dovodi u pitanje dosadašnju ekološku strategiju automobilskog sektora.

Glavni razlog za ovako visok nivo emisije CO2 kod plug-in hibrida leži u navikama vozača, koji električni pogon koriste znatno manje nego što to predviđaju modeli na osnovu kojih Evropska unija određuje granice emisije. Na primer, za vozila registrovana 2021. godine, prosečna emisija CO2 bila je 3,5 puta viša od zvanično deklarisanih vrednosti. Ovi podaci pokazuju da su plug-in hibridi zapravo mnogo manje ekološki prihvatljivi u praksi nego što se do sada pretpostavljalo.

Emisija CO2 kod plug-in hibrida u fokusu regulatora

Pored toga, proširena analiza ICCT pokazuje da ni veći električni domet kod novih modela nije doveo do značajnog povećanja vožnje na struju. “Možda to deluje kontraintuitivno, ali povećanje električnog dometa novih modela nije se u praksi pretvorilo u veću upotrebu električnog režima”, izjavio je Peter Mok, direktor ICCT za Evropu. Ova izjava ukazuje da same tehničke inovacije nisu dovoljne bez promene navika korisnika i jasnijih regulatornih okvira.

S obzirom na to, plug-in hibridi su do sada predstavljali ključnu strategiju proizvođača automobila za ispunjavanje evropskih ciljeva u smanjenju emisija kod novih vozila. Tokom perioda od januara do jula ove godine, plug-in hibridi su činili oko 10% svih novih registracija automobila u Evropi, što odgovara broju od 558.000 vozila. Istovremeno, tradicionalni benzinski automobili činili su 22% novih registracija, dok su klasični hibridi (HEV) dostigli 37% tržišnog udela.

Promena metodologije i posledice po auto-industriju

ICCT najavljuje da će promena metodologije za obračun emisija CO2, koja treba da stupi na snagu 2027. godine, verovatno smanjiti atraktivnost plug-in hibrida kao instrumenta ispunjavanja evropskih ekoloških ciljeva. Kao rezultat, očekuje se i pad tržišnog udela ovih vozila, što bi moglo uticati na strategije proizvođača i tokove investicija u auto-industriji. U međuvremenu, deo proizvođača, naročito iz Nemačke, zalaže se za očuvanje hibridne tehnologije kao važnog dela evropske politike dekarbonizacije.

Evropska komisija je u decembru predložila ublažavanje zabrane prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, planirane za 2035. godinu. Nemačka lobira za veću fleksibilnost u primeni ovih propisa, što dodatno komplikuje tržišnu i ekološku sliku. Na kraju, rezultati ove studije naglašavaju potrebu za realnijim pristupom u proceni uticaja plug-in hibrida na emisiju CO2 i redefinisanje njihove uloge u budućoj automobilskoj politici Evrope.

Oko 80 odsto šljive preradi se u rakiju, dok su poslednjih 20 dana suša i visoke temperature uticale na zrelost i kvalitet plodova

Voćarski sektor u Srbiji ove godine beleži dobar rod kada je reč o šljivi iz čačanskog kraja, ali suša smanjuje kvalitet plodova. Iako su šljivici puni, poslednjih dvadeset dana visoke temperature i nedostatak padavina negativno utiču na zrelost šljive. Oko 80 odsto roda, prema rečima Darka Jevremovića, direktora Instituta za voćarstvo Čačak, preradi se u rakiju.

Tokom većeg dela vegetacije uslovi za razvoj šljive bili su povoljni, naročito za sorte koje ranije sazrevaju, poput čačanske lepotice. Ove sorte postigle su izuzetan kvalitet i rod. Međutim, sorte koje kasnije sazrevaju, kao što su stenlej i čačanska rodna, trenutno osećaju posledice suše. Plodovi sporo sazrevaju, ostaju zeleni na stablu i zahtevaju višestruko branje, što povećava troškove i otežava berbu.

Uticaj suše na kvalitet i preradu šljive

Zbog produžene suše, voćari pokušavaju da stanje poprave zalivanjem, ali prema oceni Jevremovića, to u ovoj fazi daje male rezultate. Zalivanje bi imalo veći efekat da je obavljeno ranije, pre dvadesetak dana, kada je šljiva bila u fazi nalivanja plodova. Sada, posledice suše dovode do toga da plodovi ostaju tvrdi i gumasti, što otežava preradu, naročito pri pasiranja i proizvodnji rakije.

Kao rezultat ovakvih vremenskih prilika, kvalitet šljive je smanjen. Plodovi su manje sočni, a prerada zahteva dodatne napore. Ipak, većina prinosa i dalje će završiti u domaćoj proizvodnji rakije, dok se deo koristi za sečenje, zamrzavanje i izvoz u svežem stanju.

Struktura prerade i ekonomski značaj šljive

Oko 80 procenata šljive iz čačanskog kraja koristi se za proizvodnju rakije, što potvrđuje tradiciju i ekonomski značaj ovog voća u Srbiji. Sorta čačanska lepotica, koja ranije sazreva, pokazala je otpornost na ovogodišnje klimatske izazove i dala je rod izuzetnog kvaliteta. S druge strane, kasnije sorte zbog suše trpe manji obim i slabiju preradu.

Kao rezultat promena klimatskih uslova, voćari su prinuđeni da prilagode agrotehniku i strategiju navodnjavanja. Prelazak na ranije sorte, primena savremenih metoda zaštite i pravovremeno zalivanje mogu ublažiti gubitke u budućnosti. Pored toga, tržišna potražnja za rakijom i dalje podstiče značaj šljive u domaćoj privredi, dok deo roda odlazi i na izvoz u zamrznutom ili svežem stanju.