Kompanije mogu da plaćaju veštačku inteligenciju po potrošnji ili unapred, uz lokalnu obradu podataka na NVIDIA infrastrukturi

Domaće firme sve češće odlučuju kako žele da pokriju troškove vezane za veštačku inteligenciju. Na tržištu je sada moguće birati model naplate koji odgovara konkretnim potrebama. Modeli uključuju plaćanje po potrošnji ili korišćenje unapred kupljenog kredita u iznosu od 500 do 10.000 evra. Ova fleksibilnost omogućava kompanijama da veštačka inteligencija kao operativni trošak postane predvidiva stavka u budžetu i olakšava prelazak iz pilot faze u produkciju.

Veštačka inteligencija kao operativni trošak i modeli plaćanja

Firme na domaćem tržištu mogu da biraju između dva osnovna modela plaćanja za AI infrastrukturu. Prvi model jeste plaćanje po potrošnji, koje se obračunava na osnovu broja obrađenih tokena. Ovaj pristup ne zahteva ugovornu obavezu, niti fiksni mesečni iznos. Drugi model podrazumeva unapred kupljen kredit, gde kompanija može da izabere paket u vrednosti od 500 do 10.000 evra. Kredit traje dok se ne potroši, bez rokova za obnovu. Kao rezultat, firme mogu lakše da planiraju i kontrolišu svoja ulaganja u veštačku inteligenciju.

Fleksibilnost AI infrastrukture i značaj za regulisane sektore

Oba modela omogućavaju pristup istim AI modelima, kao što su GLM 5.2, Kimi K2.7 i DeepSeek V4 Flash. Ovi modeli su dostupni preko jednog API-ja, što znači da kompanije ne moraju da menjaju ugovor ili infrastrukturu kada žele da koriste različite AI servise. Platforma je izgrađena na NVIDIA infrastrukturi i omogućava lokalnu obradu podataka. To je posebno važno za firme iz regulisanih industrija, poput banaka, osiguranja i javnog sektora. Na taj način, kompanije znaju gde se njihovi podaci fizički obrađuju, što olakšava usklađenost sa zakonodavstvom.

Uticaj na budžetiranje i standardizacija ponude

Za firme koje tek planiraju AI troškove, ovakva ponuda menja fokus sa pitanja izbora AI modela na pitanje kako će izgledati veštačka inteligencija kao operativni trošak u budžetu. Mogu da biraju između varijabilnog troška, koji raste sa upotrebom, ili fiksne stavke koja se lako predviđa. Uporedo sa tim, kako sve više kompanija prelazi iz test faze u produkciju, fleksibilnost postaje standard, a ne dodatna opcija. Ovaj trend ukazuje da se AI infrastruktura na domaćem tržištu razvija u pravcu transparentnosti i kontrole troškova za poslovne korisnike.

Srpske tekstilne kompanije dobijaju alate za prilagođavanje novim zahtevima EU o ekodizajnu i izveštavanju

Privredna komora Srbije pokrenula je digitalnu platformu „Održivi tekstil Srbija“ u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO). Glavni cilj je da domaće tekstilne kompanije dobiju praktične informacije i alate za usklađivanje sa novim pravilima Evropske unije, među kojima su ekodizajn, sledljivost proizvoda i transparentnost lanca snabdevanja. Inicijativa dolazi u trenutku kada evropska regulativa zahteva od proizvođača sve više podataka o materijalima i uticaju na životnu sredinu.

Nova pravila EU menjaju tekstilnu industriju

Platforma sadrži objašnjenja ključnih evropskih propisa, kao što su Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR), Digitalni pasoš proizvoda (DPP), proširena odgovornost proizvođača (EPR), i zahtevi za izveštavanje o održivosti, hemikalijama i bezbednosti proizvoda. Sve ove regulative imaju za cilj da unaprede održivost i transparentnost u tekstilnom sektoru. Kao rezultat, kompanije iz Srbije koje posluju ili žele da posluju na tržištu EU, moraće da implementiraju dodatne procese za praćenje i dokumentovanje podataka duž celog lanca snabdevanja.

Praktični alati i radionice za srpske kompanije

Na platformi su dostupni alati za procenu spremnosti za Digitalni pasoš proizvoda, kao i materijali za pripremu za ekodizajn i izveštavanje o održivosti. Katarina Momčilović Matić iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS izjavila je da platforma ne nudi samo teorijske informacije, već pomaže kompanijama da razumeju konkretne promene za svoje poslovanje. „Zbog toga želimo da kompanije ne čekaju trenutak kada određeni zahtev postane obavezan, već da na vreme razumeju pravac promena i počnu da se pripremaju“, naglasila je Momčilović Matić. PKS i SIPPO prethodno su organizovali radionice sa domaćim firmama. Na tim radionicama preduzeća su kroz praktične zadatke procenjivala spremnost za ekodizajn, radila preliminarne obračune ugljeničnog otiska i pripremala se za nove zahteve izveštavanja.

Održivost kao faktor konkurentnosti na EU tržištu

Za srpske proizvođače tekstila, novi zahtevi EU su posebno bitni zbog bliske povezanosti sa evropskim kupcima i lancima dobavljača. Čak i ako se neka obaveza formalno ne odnosi direktno na kompaniju iz Srbije, evropski kupci često prenose zahteve kroz lanac vrednosti, posebno kada je reč o sledljivosti i dokumentima o održivosti. Zbog toga održivost postaje pitanje konkurentnosti i pristupa tržištu EU. Platforma „Održivi tekstil“ biće redovno dopunjavana novim regulatornim informacijama, alatima i primerima dobre prakse, čime PKS nastoji da domaćim kompanijama omogući pravovremeno prilagođavanje svim promenama evropske regulative. Osim toga, ovakav pristup može doprineti jačanju pozicije srpskog tekstilnog sektora unutar evropskih lanaca vrednosti i podstaći dugoročnu održivost poslovanja.

Cene energenata u evrozoni skočile 12,9% u julu, dok je pad zabeležen kod netrajnih potrošačkih dobara

Proizvođačke cene u evrozoni porasle su za 5,8 odsto na godišnjem nivou u julu 2026. godine, prema preliminarnoj proceni Eurostata. Ovaj rast ubrzao je u odnosu na prethodni mesec, kada je iznosio 4,6 odsto. Na nivou Evropske unije, proizvođačke cene su povećane za 5,6 odsto tokom istog perioda.

Rast proizvođačkih cena u evrozoni prvenstveno su podstakle više cene energenata, koje su zabeležile godišnji skok od 12,9 odsto. U istom periodu, intermedijarna dobra poskupela su 6,3 odsto, kapitalna dobra 2,6 odsto, dok su trajna potrošačka dobra porasla 2,9 odsto. S druge strane, netrajna potrošačka dobra zabeležila su pad od 0,7 odsto, što ukazuje na različite trendove unutar industrijskih sektora.

Međumesečne promene i zemlje sa najvećim rastom

Na mesečnom nivou, proizvođačke cene u evrozoni porasle su za 1,6 odsto, dok je u Evropskoj uniji rast iznosio 1,4 odsto. Najveći uticaj na ovaj rast ponovo je imala energija, sa povećanjem od 5,6 odsto. Kapitalna dobra su porasla za 0,3 odsto, dok su cene trajnih potrošačkih i intermedijarnih dobara ostale stabilne. Netrajna potrošačka dobra su zabeležila blagi pad od 0,1 odsto.

Irska je prijavila najveći godišnji rast proizvođačkih cena, čak 14,8 odsto, dok su Litvanija i Bugarska zabeležile rast od 12,9, odnosno 12,5 odsto. Samo u Luksemburgu beleži se pad proizvođačkih cena, i to za 7,3 odsto na godišnjem nivou.

Rast proizvođačkih cena u evrozoni i ekonomski značaj

Na mesečnom nivou, najveći rast proizvođačkih cena registrovan je u Irskoj (4,3 odsto), Španiji i Italiji (po 3 odsto), kao i na Kipru (2,3 odsto). Istovremeno, najveći pad zabeležen je u Estoniji (3,3 odsto), Finskoj (1,6 odsto) i Švedskoj (1,1 odsto).

Kao rezultat kretanja proizvođačkih cena u evrozoni, industrijska inflacija dobija dodatni zamah, posebno zbog visokih cena energenata. Ovo direktno utiče na troškove proizvodnje i konkurentnost industrije unutar evrozone. Štaviše, ovakve promene mogu imati posledice za krajnje potrošače, jer se rast cena često prenosi i na maloprodajne proizvode.

Pored toga, podaci Eurostata pokazuju diverzitet među državama članicama, gde pojedine privrede beleže značajne skokove, dok druge uspevaju da zadrže stabilne ili čak niže proizvođačke cene. Uprkos tome, rast proizvođačkih cena u evrozoni ostaje ključni indikator pritisaka na industrijsku inflaciju, što zahteva kontinuirano praćenje od strane regulatora i privrednih subjekata.