Stručnjaci objašnjavaju kada je bezbedno popiti vodu iz plastične flaše ostavljene na suncu i kada treba biti oprezan

Institut za javno zdravlje Srbije upozorava žene koje često ostavljaju vodu u kolima tokom letnjih dana da obrate pažnju na moguće rizike. Mnoge vozačice se pitaju da li je voda iz flaše u vrelom automobilu bezbedna za piće, posebno kada su temperature visoke. Ova tema često izaziva zabrinutost, a odgovori nisu uvek jednostavni.

Kako toplota utiče na sastav vode u plastičnim flašama

Pre svega, stručnjaci ističu da plastične PET flaše pod uticajem visokih temperatura mogu otpustiti određene supstance. Istraživanja pokazuju da sunce i vruć vazduh povećavaju mogućnost da elementi kao što je antimon pređu iz plastike u vodu. Ipak, nekoliko sati provedenih na suncu obično ne predstavlja ozbiljan rizik. Na primer, ako flašu ostavite popodne u automobilu, ne morate odmah brinuti za svoje zdravlje. Međutim, ponovljeno izlaganje i višednevno zadržavanje vode u kolima povećava šanse da neželjene materije dospeju u vaš organizam.

Kada je voda iz flaše u vrelom automobilu bezbedna za piće

Dr Milena Petrović iz Instituta za javno zdravlje Srbije kaže: „Nema razloga za paniku ako povremeno popijete vodu iz zagrejane flaše.“ Ona dodaje da pravi rizik nastaje kada flašu ostavite u kolima više dana, posebno ako ste je već otvorili i pili iz nje. Osim toga, otvorena flaša je podložnija razmnožavanju mikroorganizama, što može predstavljati dodatnu opasnost za vaše zdravlje.

Šta treba znati o mikroplastici i bakterijama u vodi

U međuvremenu, istraživanja o mikroplastici još uvek nisu dala konačne odgovore. Svetska zdravstvena organizacija ističe da nema dokaza da voda iz zagrejane flaše izaziva ozbiljne bolesti. S druge strane, praktični problem koji žene često zanemaruju jeste brže razmnožavanje bakterija u toploj, otvorenoj flaši. „Ako ste već pili iz te flaše, bakterije iz usta i okoline mogu se brzo namnožiti tokom letnjih vrućina“, objašnjava dr Petrović. Takođe, višekratno korišćenje iste flaše povećava rizik od unošenja mikroorganizama.

Kada treba baciti vodu iz automobila

Na kraju, povremeno pijenje vode iz flaše u vrelom automobilu nije veliki rizik. Međutim, ako je flaša stajala danima ili nedeljama na visokim temperaturama, posebno ako je bila otvorena, najbolje je da je bacite. Pored toga, stručnjaci preporučuju da za višekratnu upotrebu birate staklene flaše ili čvršću plastiku, jer su otpornije i namenjene dugotrajnom korišćenju. Na taj način čuvate svoje zdravlje i smanjujete rizik od bakterija i štetnih materija iz plastike.

Novo istraživanje otkriva vezu između vremena prvog obroka i zdravlja, uz naglasak na navikama koje žene često zanemaruju.

Nedavno sprovedene studije u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuju na to da je kasni doručak povezan sa kraćim životnim vekom kod žena. Istraživači su analizirali podatke više od 31.000 odraslih osoba starijih od 40 godina, prateći ih od 1999. do 2018. godine. Ključni nalaz pokazuje da žene koje prvi obrok uzimaju posle podneva imaju prosečno 2,46 godina kraći očekivani životni vek u poređenju sa onima koje doručkuju između 7 i 8 sati. Kao rezultat, kasni doručak može biti signal za preispitivanje jutarnjih navika.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da kasni doručak nije jedini faktor koji može uticati na zdravlje. Takođe, osobe koje kasnije doručkuju često imaju i druge navike koje mogu negativno uticati na organizam. Na primer, smenski rad, kasno odlaženje na spavanje ili smanjena fizička aktivnost. Zbog toga, kasni doručak može biti posledica već postojećih zdravstvenih problema, posebno kod starijih žena.

Kasni doručak povezan sa kraćim životnim vekom: brojke i rizici

Poredeći žene koje prvi obrok uzimaju između 7 i 8 sati sa onima koje doručkuju kasnije, istraživači su otkrili značajne razlike u riziku od smrti tokom praćenja. Oni koji doručkuju između 8 i 10 sati imaju za 10% veći rizik, dok je taj rizik 19% veći za one čiji je prvi obrok između 10 i 12 sati. Najveći rizik, čak 29%, imaju žene koje doručkuju nakon podneva. Osim toga, vreme poslednjeg obroka igra ulogu: večera posle ponoći može skratiti životni vek u proseku za 2,35 godina u odnosu na večeru između 19 i 20 sati.

Ipak, važno je naglasiti da ove brojke predstavljaju relativne razlike, a ne apsolutne prognoze za svaku osobu. Takođe, navike u ishrani često su povezane sa širim životnim stilom i zdravstvenim stanjem.

Psihološke i fizičke posledice kasnog doručka kod žena

Dodatno istraživanje iz Velike Britanije, u kojem je učestvovalo skoro 3.000 odraslih, pokazalo je da kasni doručak može biti praćen čitavim nizom zdravstvenih problema. Žene koje doručkuju kasnije češće prijavljuju osećaj umora, probleme sa oralnim zdravljem, ali i pojavu depresije i anksioznosti. Štaviše, kod njih je učestalija pojava hroničnih bolesti. Tokom 22 godine praćenja, desetogodišnja stopa preživljavanja bila je viša kod onih sa ranijim doručkom (89,5%) u odnosu na kasniji doručak (86,7%).

Ipak, istraživači upozoravaju da kasni doručak povezan sa kraćim životnim vekom ne mora biti direktan uzrok problema. Kako navode autori: “Kasniji prvi obrok može zapravo odražavati promene u zdravstvenom stanju, a ne biti njihov uzrok.”

Kako žene mogu prilagoditi doručak svom ritmu

Za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje, preporuka je da doručkuju u prvih nekoliko sati nakon buđenja. Pravilno planiran doručak može doprineti boljem opštem stanju i energiji tokom dana. Osim toga, izbegavanje kasne večere može imati dodatne benefite za srce i metabolizam. Na kraju, važno je pronaći ravnotežu između vremena obroka, kvaliteta hrane i fizičke aktivnosti. Prilagođavanjem navika, žene mogu smanjiti rizik da kasni doručak povezan sa kraćim životnim vekom utiče na njihov svakodnevni život.

Otkrijte koja povrća pružaju anti-age efekat i doprinose vitalnosti žene svakog uzrasta

Alessandra Signorelli naglašava da sedam lisnatih zelenih povrća sa anti-age efektom ima ključnu ulogu za zdravlje žene. Danas žene širom sveta biraju ove namirnice kako bi podržale mladalački izgled, snažan imunitet i dobrobit tela. Redovno konzumiranje ovakvih povrća može značajno uticati na kožu, kosti i srce, dok istovremeno pruža zaštitu od starenja.

Najbolja lisnata povrća za anti-age efekat

Pre svega, vodenica se posebno izdvaja među zelenim lisnatim povrćem zbog visokog sadržaja vitamina K. Ovaj vitamin jača kosti i smanjuje rizik od osteoporoze. Osim toga, vodenica donosi vitamin A koji podstiče regeneraciju kože i vitamin C važan za sintezu kolagena. Zbog toga je možete lako uključiti u ishranu kroz salate, supe ili smutije.

Kelj i spanać: saveznici ženske lepote

S druge strane, kelj je poznat po bogatstvu antioksidanata i flavonoida. Ovi sastojci usporavaju procese starenja kože i čuvaju njen sjaj. Ipak, zbog čvrste strukture, preporučuje se sitno seckanje pre dodavanja u salate. Takođe, spanać je često prvi izbor jer je niskokaloričan, ali ima obilje vitamina A, E, C i K, kao i beta-karotena i kalcijuma. Ove hranljive materije jačaju srce, kožu i oči, a antiinflamatorne komponente dodatno pomažu tokom toplih dana.

Morska trava, rukola i blitva za celokupno zdravlje

Morska trava kao što su nori i wakame postaje sve popularnija među ženama koje žele više minerala i antioksidanasa u ishrani. Na taj način, morska trava podržava kožu kolagenom, smanjuje stres magnezijumom i poboljšava rad mozga zahvaljujući omega-3 masnim kiselinama. Osim toga, rukola je poznata po pikantnom ukusu, ali i snažnim antioksidansima, vitaminima A, C i K. Pored toga, sadrži kalcijum, kalijum i gvožđe, što je čini idealnom za žene koje žele dobru probavu i stabilan nivo minerala. Kada je reč o blitvi, ona se smatra superhranom za lepotu. Sadrži duplu dozu vitamina K i dovoljno vitamina A za svakodnevne potrebe. Takođe, bogata je magnezijumom koji smanjuje osećaj stresa.

Bok čoi: savršen izbor za dodatne vitamine

Na kraju, bok čoi je odličan izvor beta-karotena, vitamina C i K, kao i folata, kalcijuma i magnezijuma. Sve te komponente važne su za zdravlje žena, posebno u periodima kada su potrebe za vitaminima i mineralima veće. Kao rezultat, žene koje svakodnevno biraju raznovrsna lisnata zelena povrća sa anti-age efektom obezbeđuju sebi vitalnost i lepu kožu. „Redovno biram različite vrste zelenog povrća jer tako unosim više raznovrsnih nutrijenata i osećam se bolje“, izjavila je Alessandra Signorelli. Zbog toga stručnjaci savetuju ženama da ova povrća postanu deo svakodnevnog jelovnika.