Primer Hrvatske pokazuje da turizam, sa 85 miliona noćenja, ne može obezbediti BDP poput Švajcarske ili Nemačke

Turizam donosi milijarde prihoda mnogim zemljama, ali prema analizi kompanije Bismarck Analysis, turizam nije dovoljan da država izgradi bogatu ekonomiju. Marko Jukić, analitičar ove kompanije, navodi da države koje se oslanjaju isključivo na turizam, poput Jamajke, Maldiva ili Balija, i dalje ostaju siromašne. Čak ni primeri uspešnih zemalja kao što su Monako ili Andora ne dokazuju suprotno, jer njihov prosperitet zavisi od specifičnih poreskih i finansijskih uslova, a ne isključivo od turizma.

U tekstu objavljenom u Paladium magazinu, Jukić kao upečatljiv primer izdvaja Hrvatsku. Da bi Hrvatska dostigla švajcarski BDP po stanovniku od 100.000 dolara, morala bi da zabeleži čak 1,93 milijarde turističkih noćenja godišnje. U stvarnosti, strani turisti u Hrvatskoj ostvarili su oko 85 miliona noćenja 2024. godine, dok je 2025. godine taj broj bio 85,6 miliona. Čak i kada bi Hrvatska želela da dostigne nemački BDP po stanovniku od 56.000 dolara, bilo bi potrebno da poveća sadašnji turistički promet pet puta, uz uslov da turisti troše dvostruko više novca. Prema Jukiću, ovakvo povećanje je matematički i logistički praktično nemoguće.

Turizam ima nizak plafon produktivnosti i visoku ranjivost

Iako turizam donosi značajne prihode, njegova produktivnost ostaje ograničena. Ključne usluge u ovom sektoru, kao što su posluživanje pića, čišćenje soba ili vođenje tura, nude malo prostora za tehnološki napredak i automatizaciju. Zbog toga je produktivnost u turizmu vekovima uglavnom stagnirala. Takođe, turizam koristi ograničene resurse – poput plaža, gradova i radne snage – što dugoročno može da izazove pritisak na tržište nekretnina i društvenu koheziju.

S druge strane, turizam je izuzetno osetljiv na međunarodne krize. Pandemije, ratovi ili ekonomske recesije direktno utiču na smanjenje turističkog prometa. Za razliku od turizma, sektori poput tehnologije ili proizvodnje imaju veću mogućnost inovacija i prilagođavanja. Zemlje kao što su Tajvan, Danska ili Katar svoje bogatstvo grade na izvozu proizvoda i usluga visoke vrednosti, a ne na turizmu.

Oslanjanje na turizam ne razvija produktivni kapital

Jukić upozorava da je gotovo nemoguće izgraditi celu ekonomiju države isključivo na turizmu. Čak i u slučaju da se to dogodi, takva ekonomija često stvara malu elitu vlasnika nekretnina i veliki broj niskokvalifikovanih radnika. Ovakav model ne razvija produktivni kapital niti ljudske resurse koji su potrebni za prilagođavanje novim tehnologijama. Kao rezultat toga, društva ostaju ranjiva i manje konkurentna na globalnom tržištu.

Zbog svega navedenog, rešenje za zemlje južne Evrope, koje poslednjih godina polažu velike nade u turizam, nije u oslanjanju samo na ovu granu privrede. Umesto toga, potrebno je jačati domaću proizvodnju, podsticati preduzetništvo, smanjiti poresko opterećenje mladima i motivisati obrazovane stručnjake da se vrate iz inostranstva. Pre svega, povratak inovacijama i industriji predstavlja jedini održiv put za transformaciju regiona iz turističke destinacije u ozbiljnog ekonomskog igrača.

Odluka obuhvata prekid korišćenja 40 AI obrazovnih alata, dok srednjoškolci nastavljaju uz specijalne kurseve

Grad Njujork je doneo odluku o jednogodišnjem moratorijumu na korišćenje veštačke inteligencije u javnim osnovnim školama. Ova mera zahvata oko 600.000 učenika do osmog razreda, naveli su gradski zvaničnici na konferenciji za medije. Nova zabrana pokriva upotrebu otprilike 40 obrazovnih alata koji funkcionišu na principima veštačke inteligencije, čime njujorški obrazovni sistem postavlja najstroža ograničenja te vrste u Sjedinjenim Američkim Državama do sada.

Detalji zabrane i izuzeci za srednje škole

Osim osnovaca, srednjoškolcima će biti dozvoljeno korišćenje AI tehnologije samo u pojedinim slučajevima. Oni su obavezni da pohađaju dva puta godišnje kurseve iz oblasti pismenosti o veštačkoj inteligenciji. Pre svega, nastavnici će i dalje koristiti AI alate za pripremu časova, izradu rasporeda i druge administrativne zadatke. Takođe, odluka stupa na snagu odmah i odnosi se na sve javne osnovne škole u gradu.

Razlozi za ograničenje AI u školama i širi kontekst

Gradonačelnik Zohran Mamdani istakao je važnost ljudske interakcije u obrazovanju. „Deci su potrebni nastavnici i ljudska povezanost kako bi učila i razvijala se. Potrebno je da razvijaju veštine zajedno sa vršnjacima, grade odnose sa nastavnicima i samostalno se suočavaju sa teškim problemima“, izjavio je Mamdani. Kao rezultat, ova mera treba da omogući učenicima razvoj socijalnih i analitičkih veština bez zavisnosti od AI. S druge strane, druge školske oblasti u SAD, uključujući Los Anđeles, razmatraju slične regulative, što ukazuje na rastuću zabrinutost oko uloge AI u obrazovanju.

Istorijat upotrebe AI u njujorškim školama

Javne škole u Njujorku su već ranije privremeno zabranile korišćenje četbota ChatGPT ubrzo nakon njegovog lansiranja 2022. godine. Tu zabranu su kasnije povukle i zamenile je personalizovanim nastavnim asistentima baziranim na AI, prema informacijama kompanije Microsoft, jednog od vlasnika OpenAI-a. Ipak, sadašnja odluka uvodi strožiju kontrolu i jasno definiše ograničenja, posebno za mlađe učenike. Kao rezultat, Njujork postavlja presedan za ostale američke obrazovne sisteme, dok se nacionalna debata o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na obrazovanje intenzivira.

Potrošnja platine četvrtu godinu premašuje globalnu ponudu, što povećava osetljivost tržišta na poremećaje

Manjak platine nastavlja da utiče na globalno tržište, podižući cenu ovog plemenitog metala na 1.768 dolara po trojskoj unci početkom septembra 2026. godine. Potrošnja platine već četvrtu godinu premašuje ponudu, što dodatno povećava rizik od skokova cena, pokazali su najnoviji podaci iz industrije. Drugi septembar prošle godine obeležila je cena od 1.412 dolara za uncu, dok je godinu dana kasnije zabeležen rast na 1.768 dolara. Kao rezultat, tržište je postalo znatno osetljivije na sve poremećaje, posebno zbog smanjenja raspoloživih zaliha.

Glavni uzroci rasta cene platine

Najveći deo svetske proizvodnje platine dolazi iz svega nekoliko zemalja. Pre svega, oko 70 odsto rudarske platine potiče iz Južne Afrike, a više od 90 odsto ukupne svetske proizvodnje iz samo tri države. Takva geografska koncentracija proizvodnje čini globalno tržište platine izuzetno ranjivim na nestabilnosti. Zalihe platine mogle bi do kraja godine pasti ispod 1,75 miliona unci, što predstavlja svega nekoliko meseci globalne potražnje. Smanjenje dostupnih količina čini tržište podložnijim naglim promenama cena. Problem u velikom rudniku, poremećaji u snabdevanju električnom energijom u Južnoj Africi ili zastojevi izvoza iz ključnih zemalja mogu značajno uticati na cenu, mnogo više nego ranijih godina.

Tržišna očekivanja i investicioni potencijal

U ovom trenutku, sve češće se pojavljuju prognoze o mogućem rastu cene platine na 3.000, 4.000 pa čak i 5.000 dolara za uncu. Ipak, analitičari kao što je Georgi Hristov iz kompanije Tavex Zlato&srebro ističu razliku između mogućeg i verovatnog scenarija. Hristov navodi: “Cenu od 3.000 dolara smatrao bih mogućim scenarijem snažnog rasta, dok bih 4.000 do 5.000 dolara posmatrao kao scenario ozbiljnog poremećaja fizičkog tržišta, a ne kao osnovnu prognozu.” Za dostizanje viših nivoa cene bila bi potrebna veoma niska količina zaliha, ozbiljan poremećaj proizvodnje i snažan priliv investicionog kapitala. Osim toga, industrijski potrošači mogli bi unapred obezbeđivati zalihe, čime bi dodatno smanjili količinu platine dostupnu na tržištu. To može izazvati paradoksalnu situaciju, gde strah od nestašice zapravo podstiče još veće smanjenje dostupnosti.

Balans tržišta i dugoročne posledice

Zbog toga što platina postaje skuplja, reciklaža metala postaje isplativija, dok rudnici dobijaju motiv za povećanje proizvodnje. Istovremeno, industrija traži načine da smanji upotrebu platine ili je zameni drugim metalima. Tako se, s jedne strane, manjak platine pretvara u investicionu priliku, ali visoka cena automatski podstiče proizvodnju, reciklažu i razvoj alternativa. Platina se koristi u širokom spektru industrija, od nakita i investicionih poluga do automobilskih katalizatora, hemijske i naftne industrije, proizvodnje stakla, medicine i tehnologija vodonika. Na taj način, tržište platine ostaje u stanju permanentne napetosti između ograničene ponude i rastuće potražnje, što će i dalje biti odlučujući faktor za kretanje njene cene na globalnom nivou.