Evropska komisija odobrila nemački plan za izgradnju novih gasnih elektrana i skladišta, trošak snosiće potrošači od 2031.

Evropska komisija odobrila je plan Nemačke za jačanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom vredan do 35,2 milijarde evra. Plan predviđa ulaganja između 15,6 i 35,2 milijarde evra, u zavisnosti od potrebnih kapaciteta i rezultata aukcija, kako navodi Komisija. Cilj programa je obezbediti stabilno snabdevanje strujom kroz proizvodnju, skladištenje i fleksibilnu potrošnju, čime bi se odgovorilo na potražnju u svakom trenutku.

Planirani kapaciteti i prelazak na obnovljive izvore

U skladu sa planom, nemačka vlada će finansirati izgradnju novih gasnih elektrana ukupne snage 11 gigavata, koje bi trebalo da budu priključene na mrežu najkasnije do kraja 2031. godine. Ove elektrane će prvo koristiti prirodni gas, ali će biti projektovane tako da do 2045. godine mogu da pređu na pogon na vodonik, omogućavajući rad bez neto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Nova postrojenja služiće kao rezervni kapacitet u periodima kada obnovljivi izvori energije ne mogu da zadovolje potražnju.

Sistem finansiranja i tržišni mehanizmi

Nemačka planira da od 2031. godine uvede novu naknadu koju će plaćati korisnici električne energije, čime će biti pokriveni troškovi programa. Istovremeno, od 2032. godine uvodi se takozvano tržište kapaciteta. Na ovom tržištu, proizvođači će dobijati naknadu ne samo za proizvedenu energiju, već i za držanje kapaciteta na raspolaganju, čak i kada nisu aktivni. Kao rezultat, ovaj model treba da poveća investicije u fleksibilne izvore i osigura stabilnost energetskog sistema.

Fokus na dekarbonizaciju i obnovljive izvore

Program je deo šire strategije kojom Nemačka planira ubrzano širenje obnovljivih izvora energije. Vlada namerava da do 2030. godine obnovljivi izvori pokrivaju najmanje 80 odsto ukupne proizvodnje struje. S druge strane, napuštanje korišćenja uglja planirano je do 2038. godine, što osnažuje tranziciju ka čistijim energetskim rešenjima. Prelazak novih elektrana na vodonik do 2045. godine, uz paralelno širenje skladišnih kapaciteta, treba da omogući Nemačkoj da ispuni ciljeve klimatske neutralnosti.

Uticaj na tržište i potrošače

Trošak ovog programa, koji može dostići 35,2 milijarde evra, snosiće krajnji korisnici kroz novu naknadu od 2031. godine. Uvođenje tržišta kapaciteta trebalo bi da podstakne ulaganja u moderne i održive izvore, ali i da obezbedi stabilnost u periodima kada obnovljivi izvori nisu dovoljni. Time nemačka energetska politika usklađuje tranziciju na obnovljive izvore sa potrebom za sigurnim i pouzdanim snabdevanjem strujom. Ovaj model može poslužiti kao primer za druge evropske zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima dekarbonizacije i energetskog balansa.

Hrvatski proizvođači šljive primaju gotovo duplo više od srpskih, gde otkup dostiže samo 30 dinara po kilogramu

Hrvatski proizvođači šljive suočavaju se sa padom otkupne cene, jer je otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala na 50 centi po kilogramu zbog povećanog uvoza iz Srbije i Bugarske. Cena je početkom sezone iznosila 1,10 evra, ali je zbog uvoza iz susednih zemalja pala na upola manji iznos tokom samo jedne sedmice. Ova situacija dodatno otežava poslovanje domaćih proizvođača, dok su troškovi berača, đubriva i zaštite značajno porasli.

Pad otkupne cene šljive i uticaj uvoza

Otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala je sa 1,10 evra na 50 centi po kilogramu, što je rezultat velikog uvoza iz Srbije i Bugarske. Proizvođači ističu da je domaća šljiva imala dobar rod i kvalitet, ali tržište su preplavile šljive iz susednih država, što je dovelo do pada cene i čak privremene obustave otkupa. Prema rečima Damira Bošnjaka iz Sesveta, “ove godine je to išlo na dnevnoj bazi pa smo u samo nedelju dana od jednog evra i deset centi došli na samo 50 centi”. Slično tvrdi i Andrija Mitrović iz Lukača, navodeći da je uvoz oborio cenu domaće šljive, a otkupljivači su u jednom trenutku obustavili otkup.

Uporedna analiza: šljivari u Srbiji dobijaju upola manje

S druge strane, otkupna cena šljive od primarnih proizvođača u Srbiji kreće se od 18 do 30 dinara po kilogramu, odnosno od 15 do 25 evrocenti, dok najkvalitetnija konzumna šljiva retko doseže 50 dinara (43 centa). Trošak same berbe u Srbiji iznosi 10 do 20 dinara po kilogramu, što dodatno smanjuje isplativost proizvodnje. Hrvatski proizvođači tako i dalje dobijaju gotovo duplo više od srpskih kolega po kilogramu, iako i oni izražavaju nezadovoljstvo trenutnim stanjem na tržištu.

Strategije i izazovi domaćih proizvođača

Zbog niske otkupne cene, pojedini proizvođači u Hrvatskoj traže rešenje u sopstvenoj preradi, kao što je proizvodnja rakija i likera u malim destilerijama, uz podršku evropskih subvencija. Porodica Bošnjak planira završetak hladnjače i pogona za preradu kako bi povećali konkurentnost. Mitrović zaključuje da je potrebno poboljšati skladištenje i podržati domaće voćare i povrtare. Proizvođači smatraju da država treba bolje da zaštiti domaću proizvodnju od nekontrolisanog uvoza, što bi pozitivno uticalo i na potrošače, obezbeđujući im kvalitetan domaći proizvod.

Dugoročne posledice za sektor šljivarstva

Ukoliko se ovakva situacija nastavi, deo proizvođača najavljuje da neće saditi nove zasade, već planira da krči stare. Ovo bi moglo dodatno ugroziti sektor šljivarstva u regionu. Pad otkupne cene šljive i povećani troškovi proizvodnje u oba tržišta pokazuju koliko su domaći proizvođači izloženi pritiscima međunarodne konkurencije i promenama na tržištu. Kao rezultat, pitanje otkupne cene šljive u Hrvatskoj i Srbiji postaje ključno za opstanak mnogih gazdinstava.

Osiguravajuća kuća pruža IT i psihološku podršku učenicima osnovnih i srednjih škola uz godišnju premiju od najmanje 600 dinara po učeniku

Wiener Städtische osiguranje ponudilo je školama u Srbiji novu uslugu za školsku 2026/2027. godinu. Uz osiguranje učenika od posledica nezgode od najmanje 600 dinara po učeniku, učenici i njihove porodice dobijaju besplatnu asistenciju u slučaju vršnjačkog digitalnog nasilja. Ova podrška pokriva učenike osnovnih i srednjih škola, sa ciljem da im pruži stručnu IT i psihološku pomoć u digitalnom okruženju.

Detalji ponude i obim asistencije

Asistenciju omogućava saradnja kompanije sa Global Assistance. U zavisnosti od potreba, pomoć uključuje IT podršku i psihološku podršku. IT podrška obuhvata praktične korake za zaštitu od daljeg digitalnog nasilja, kao što su podešavanje bezbednosti i privatnosti naloga, blokiranje i prijavljivanje korisnika, zaštita kompromitovanih naloga i smernice za čuvanje digitalnih dokaza. Asistencija se odnosi na digitalno nasilje koje može nastati na društvenim mrežama, aplikacijama za komunikaciju, platformama za deljenje video sadržaja i igranje video-igara.

Psihološku podršku pruža diplomirani psiholog sa iskustvom u radu sa decom izloženom vršnjačkom digitalnom nasilju. Ova podrška podrazumeva procenu stanja deteta, stabilizaciju i smernice za dalje postupanje, posebno kada nasilje utiče na emocionalno stanje ili ponašanje deteta. Kao rezultat, porodice dobijaju mogućnost brze reakcije i stručne pomoći bez dodatnih troškova uz već postojeću polisu osiguranja.

Jednostavan pristup i značaj za obrazovni sektor

Roditelji ili zakonski zastupnici mogu koristiti asistenciju tako što će kontaktirati putem email adrese assistance@globalassistance.rs ili pozivom na broj 011 696 24 02. Nakon prijave, koordinator iz Global Assistance kontaktira roditelja i dogovara dalje korake, u skladu sa konkretnom situacijom.

Pravo na besplatnu Cyberbullying asistenciju ostvaruju učenici za koje je škola ugovorila godišnju premiju osiguranja od najmanje 600 dinara po učeniku. Ova inicijativa odgovara na rastuće izazove digitalnog okruženja, gde su deca sve više izložena rizicima vršnjačkog nasilja na internetu.

Kao rezultat ovakvog pristupa, Wiener Städtische osiguranje nastoji da pruži dodatnu vrednost svojim proizvodima i službama, odgovarajući na potrebe savremenih učenika i njihovih porodica. Osiguranje učenika od posledica nezgode, uz besplatnu IT i psihološku asistenciju, pozicionira kompaniju kao lidera u inovacijama osiguravajućeg sektora u Srbiji.